Adam Berenc

Adam Berenc
Datum rođenja	(1898-09-19)19. septembar 1898.
Mesto rođenja	Apatin, Srbija
Datum smrti	21. oktobar 1968.(1968-10-21) (70 god.)
Mesto smrti	Kaloča, Mađarska

Adam Berenc (nem. Adam Berenz; 19. septembar 1898, Apatin - 21. oktobar 1968, Kaloča) bio je katolički sveštenik, novinar i protivnik nacizma među Nemcima u Jugoslaviji.

Biografija

Sveštenička karijera

Otac Adama Berenca bio je korpar. Osnovnu školu Berenc je pohađao u Apatinu kod učitelja Jozefa Klajnera. Gimnaziju je učio kod jezuita u Kaloči. Studije teologije je pohađao od 1918. do 1921. u Liceju nadbiskupije, takođe u Kaloči.

Privremeno je radio kao kapelan u Bačkoj Palanci i Mladenovu. Septembra 1922. otišao je kao administrator u Novu Gajdobru. Kasnije je radio kao kapelan u Kapusini, Stanišiću i Apatinu. Godine 1932. radio je kao kapelan u Kljajićevu, zatim ponovo u Apatinu, gde je istovremeno bio i vikar crkvi Isusovog srca. Ovde je bio nadležan za dušebrižnost, egzercicije za preparandiju u Vrbasu, predavanja mladim nemačkim katolikinjama u Bačkoj Palanci, Apatinu i Bačalmašu tokom egzercicija, kao i nastavu svetonazora. Godinu dana bio je predsednik Katoličkog udruženja ribara u Apatinu

Držao jepropovedi, između ostalog, na praznike naselja Nemaca u Čonoplji, Srpskom Miletiću i Ratkovu. Više godina je držao propovedi na hodočašćima u Doroslovu. Godine 1933. imenovan je za kapelana u katedralnoj crkvi u Apatinu i za župskog vikara crkve Isusovog srca u istom mestu. Rukovodio je vikarijatom do 1. maja 1944. Nakon toga je kao administrator preuzeo katedralnu župu u Apatinu.

Protivljenje nacizmu

U Kraljevini Jugoslaviji, pre svega u zapadnoj Bačkoj, nacionalsocijalistički orijentisani Obnovitelji iz Kulturbunda izazvali su svojim propagiranjem „novog nemačkog svetonazora“ snažno protivljenje katoličkih Nemaca. Njihov teološko-politički glasnogovrnik bio je Adam Berenc, protivnik nacizma, koji u svojim nedeljnim novinama „Die Donau“ od 1935. do marta 1944. pisao protiv nacističke ideologije. Berenc je još 1942. upozoravao o predstojećom isključenju i kolektivnom proterivanju podunavskih Švaba. Novine, u kojima je dokumentovan pokret otpora, bile su „megafon protivnika nacizma“. Zabranile su ih na zahtev Nemačke mađarske okupacione vlasti, koje su držale Bačku pod okupacijom 1941-1944. Poslednje izdanje pre gašenja lista brojalo je 6100 primeraka.

Na vratima njegove kuće uljanom bojom je ispisano „narodni izdajnik“. Organ Obnovitelja, „Die Wespe“, u broju od 21. februara 1937. nazvao ga je zbog gojaznosti „van Dick“ (Debeli). Već u prvom broju lista Berenc je oštro napadan. Nakon što je Mađarsku 16. marta 1944. okupirala nemačka vojska, Berenca je 22. maja u 21.30 časova kao odgovornog urednika „Dunava“ uhapsio Gestapo. Odvezen je u Sombor, gde je zatvoren u jednu zatvorsku ćeliju. Odatle je nedelju dana kasnije prebačen u gestapovski zatvor u Segedinu. Nakon što je proglašen krivim kao „protivnik protiv nacionalsocijalizma“, odveden u koncentracioni logor u Bačkoj Topoli. Nadibiskup kaločko-kečkemetske nadbiskupije, Jožef Gres, izdejstvovao je kod mađarskog ministra unutrašnjih poslova da se Berenc pusti iz logora i doveze u Kaloču. Dana 23. maja Gres je automobilom dovezao Berenca u Kaloču.

Posle završetka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji Berenc je protestovao protiv „kolektivne krivice Podunavskih Švaba“, zbog koje je veliki deo nemačkog stanovništva u Jugoslaviji lišen imovine i proteran. Godine 1957. imenovan je za propovednika u kaločkoj katedrali. Pridružio se redu franjevaca. Umro je u samoći 21. oktobra 1968, a sahranjen je u jednoj kripti u Kaloči.

Udruženje građana Adam Berenc

Nemačko udruženje „Adam Berenc“ Apatin predstavlja nemačku manjinu u opštini Apatin i smatra sebe čuvarem Berencovog nasleđa. Župnička kuća, koja je pretvorena u Kulturni centar, sadrži njegove lične predmete, knjige i godišta časopisa „Donau“. Udruženje poseduje jednu zgradu, koja je katolička crkva stavila udruženju na raspolaganje, kao i jednu veliku biblioteku sa velikim inventarom crkvenih knjiga.

Literatura

• Alfred Manz: Adam Berenz und seine Zeitung „Die Donau“: ein Widerstand gegen nationalsozialistische Einflüsse in der Batschka; 1935–1944, (1984). str. 63