Пређи на садржај

Чонопља

Координате: 45° 48′ 32″ С; 19° 15′ 03″ И / 45.8088204° С; 19.2509506° И / 45.8088204; 19.2509506
С Википедије, слободне енциклопедије
Чонопља
Католичка црква у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ГрадСомбор
Становништво
 — 2022.Пад 2.696
 — густина36,4/km2
Географске карактеристике
Координате45° 48′ 32″ С; 19° 15′ 03″ И / 45.8088204° С; 19.2509506° И / 45.8088204; 19.2509506
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина101 m
Површина73,9 km2
Чонопља на карти Србије
Чонопља
Чонопља
Чонопља на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25210
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Чонопља (мађ. Csonoplya; нем. Tschonopel) је насељено место у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу, у Србији, удаљено 12 km од Сомбора. Налази се на надморској висини од 88-95 m. Према попису из 2022. било је 2696 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Чонопља је североисточно од Сомбора, на средокраћи пута Светозар Милетић - Кљајићево. Повезана је са околином аутомобилским путем и железничком пругом, која води од Сомбора до Врбаса. Атар села је међу већима у Сомборској општини, захвата 7715 хектара. Климатске одлике атара Чонопље имају све карактеристике умерено континенталне климе, са изражена четири годишња доба.

Историја

[уреди | уреди извор]
Православна црква у селу

Чонопља је старо село из 14. века. Насеље је уништено за време Турака. Половином 17. века Фрањевци су колонизовали становнике из слива Буне, који су по томе добили назив Буњевци. Средином 18. века новом колонизацијом насељени су Немци и Мађари. После Другог светског рата досељено је више од 3000 становника из околине Слуња, Вргинмоста и Цазина. Данас Чонопља има 2700 становника. Према попису из 1900. године Чонопља је имала 4860 становника.[тражи се извор]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Чонопља живи 3582 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (39,7 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 1479 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 5.733
1953. 5.633
1961. 5.546
1971. 5.109
1981. 4.749
1991. 4.432 4.329
2002. 4.359 4.433
2011. 3.426
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.093 70,95%
Мађари
  
668 15,32%
Југословени
  
160 3,67%
Хрвати
  
129 2,95%
Буњевци
  
113 2,59%
Немци
  
22 0,50%
Црногорци
  
18 0,41%
Роми
  
14 0,32%
Румуни
  
5 0,11%
Македонци
  
5 0,11%
Словаци
  
3 0,06%
Муслимани
  
2 0,04%
Русини
  
1 0,02%
Руси
  
1 0,02%
непознато
  
1 0,02%
Становништво према полу и старости[3]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.513 1.517 1.712 1.622 1.718 1.526 1.479


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 287 392 270 308 128 61 25 7 1 0 2,95
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.822 558 1.125 89 49 1
Женски 1.935 337 1.132 406 60 0
УКУПНО 3.757 895 2.257 495 109 1
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 835 375 1 0 170
Женски 416 174 0 0 62
Укупно 1.251 549 1 0 232
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 6 57 73 28 62
Женски 0 0 66 18 8
Укупно 6 57 139 46 70
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 3 26 12 10
Женски 8 4 18 26 25
Укупно 8 7 44 38 35
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 10 1 1 0
Женски 6 1 0 0
Укупно 16 2 1 0

ФК Слога

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]