Пређи на садржај

Нова Гајдобра

Координате: 45° 19′ 47″ С; 19° 26′ 08″ И / 45.329666° С; 19.435596° И / 45.329666; 19.435596
С Википедије, слободне енциклопедије
Нова Гајдобра
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБачка Паланка
Становништво
 — 2022.Пад 1.016
 — густина58/km2
Географске карактеристике
Координате45° 19′ 47″ С; 19° 26′ 08″ И / 45.329666° С; 19.435596° И / 45.329666; 19.435596
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина87 m
Површина17,5 km2
Нова Гајдобра на карти Србије
Нова Гајдобра
Нова Гајдобра
Нова Гајдобра на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21431
Позивни број021
Регистарска ознакаBP

Нова Гајдобра (мађ. Wekerlefalva, нем. Wekerledorf) је насеље у општини Бачка Паланка, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1016 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Кроз село протиче канал Дунав-Тиса-Дунав, и налази се на 87 мнв. Површина је 17,5 km² а густина насељености је 58 становника/km².

Историја

[уреди | уреди извор]

Године 1327, село Кереки (српски: Kerekić или Керекић) основано је између Бачке Паланке и Гајдобре. Исто село се поново помиње 1512. године. Под Османским царством (16. и 17. век), на месту данашњег села постојала су два села: Керекић и Метковић. Два села су била насељена Србима. Мађари су их звали Метковићи и Керекити.

Године 1650, Керекић је напуштен, али су се 38 година касније тамо населили Срби. У 19. веку су им се придружили Немци и Мађари. Локал је био део Хабзбуршког царства до 1918. године, када је укључен у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Године 1922, званично је добио име Нова Гајдобра.

Данас се становници Нове Гајдобре баве пољопривредом. Деца иду у основну школу „Алекса Шантић“, која је добила име по познатом српском песнику. У Новој Гајдобри се одржавају многе културне манифестације.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Нова Гајдобра живи 1125 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,1 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 521 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70. (Према попису из 2011. године)

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњем попису становништва примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. и 21. века (без податак са пописа из 2022. године)
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.547
1953. 1.677
1961. 1.623
1971. 1.433
1981. 1.331
1991. 1.372 1.357
2002. 1.409 1.427
2011. 1.220
2022. 1.016
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.354 96,09%
Југословени
  
15 1,06%
Црногорци
  
7 0,49%
Хрвати
  
7 0,49%
Словаци
  
6 0,42%
Роми
  
5 0,35%
Муслимани
  
1 0,07%
Македонци
  
1 0,07%
непознато
  
10 0,70%
Становништво према полу и старости[3]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 275 297 349 375 391 412 521


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 109 153 86 134 36 2 1 0 0 0 2,70
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 577 188 354 26 9 0
Женски 613 132 358 115 8 0
УКУПНО 1.190 320 712 141 17 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 253 74 0 0 96
Женски 153 23 0 0 58
Укупно 406 97 0 0 154
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 11 14 2 17
Женски 0 2 15 8 4
Укупно 0 13 29 10 21
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 3 3 20 5 2
Женски 4 4 7 15 9
Укупно 7 7 27 20 11
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 5
Женски 0 0 2 2
Укупно 1 0 2 7

Сач фест је гастрономска манифестација такмичарског карактера у спремању јагњетине испод сача. Манифестација се одржава од 2012. године први викенд након сеоске славе Свети Василије Острошки. Програм је употпуњен такмичењем у народном вишебоју и богатим културно-уметничким програмом, као и колонијом сликара. Карактер манифестације је међународни са судијама из кулинарске федерације Србије.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ „Сач фест — Нова Гајдобра”. Војводина Travel. Архивирано из оригинала 12. 5. 2022. г.. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]