Нова Гајдобра
Нова Гајдобра | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Општина | Бачка Паланка |
| Становништво | |
| — 2022. | |
| — густина | 58/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 19′ 47″ С; 19° 26′ 08″ И / 45.329666° С; 19.435596° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 87 m |
| Површина | 17,5 km2 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21431 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | BP |
Нова Гајдобра (мађ. Wekerlefalva, нем. Wekerledorf) је насеље у општини Бачка Паланка, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1016 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Кроз село протиче канал Дунав-Тиса-Дунав, и налази се на 87 мнв. Површина је 17,5 km² а густина насељености је 58 становника/km².
Историја
[уреди | уреди извор]Године 1327, село Кереки (српски: Kerekić или Керекић) основано је између Бачке Паланке и Гајдобре. Исто село се поново помиње 1512. године. Под Османским царством (16. и 17. век), на месту данашњег села постојала су два села: Керекић и Метковић. Два села су била насељена Србима. Мађари су их звали Метковићи и Керекити.
Године 1650, Керекић је напуштен, али су се 38 година касније тамо населили Срби. У 19. веку су им се придружили Немци и Мађари. Локал је био део Хабзбуршког царства до 1918. године, када је укључен у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Године 1922, званично је добио име Нова Гајдобра.
Данас се становници Нове Гајдобре баве пољопривредом. Деца иду у основну школу „Алекса Шантић“, која је добила име по познатом српском песнику. У Новој Гајдобри се одржавају многе културне манифестације.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Нова Гајдобра живи 1125 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,1 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 521 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70. (Према попису из 2011. године)
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњем попису становништва примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 275 | 297 | 349 | 375 | 391 | 412 | 521 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 109 | 153 | 86 | 134 | 36 | 2 | 1 | 0 | 0 | 0 | 2,70 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 577 | 188 | 354 | 26 | 9 | 0 |
| Женски | 613 | 132 | 358 | 115 | 8 | 0 |
| УКУПНО | 1.190 | 320 | 712 | 141 | 17 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 253 | 74 | 0 | 0 | 96 |
| Женски | 153 | 23 | 0 | 0 | 58 |
| Укупно | 406 | 97 | 0 | 0 | 154 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 11 | 14 | 2 | 17 |
| Женски | 0 | 2 | 15 | 8 | 4 |
| Укупно | 0 | 13 | 29 | 10 | 21 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 3 | 3 | 20 | 5 | 2 |
| Женски | 4 | 4 | 7 | 15 | 9 |
| Укупно | 7 | 7 | 27 | 20 | 11 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 5 | |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 2 | |
| Укупно | 1 | 0 | 2 | 7 | |
Култура
[уреди | уреди извор]Сач фест
[уреди | уреди извор]Сач фест је гастрономска манифестација такмичарског карактера у спремању јагњетине испод сача. Манифестација се одржава од 2012. године први викенд након сеоске славе Свети Василије Острошки. Програм је употпуњен такмичењем у народном вишебоју и богатим културно-уметничким програмом, као и колонијом сликара. Карактер манифестације је међународни са судијама из кулинарске федерације Србије.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Сач фест — Нова Гајдобра”. Војводина Travel. Архивирано из оригинала 12. 5. 2022. г..
