Бачка Топола

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бачка Топола
SBAT.jpg
Римокатоличка црква у центру града
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Севернобачки
Општина Бачка Топола
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 14.573
 — густина 159[а]/км2
Географске карактеристике
Координате 45°48′32″ СГШ; 19°38′06″ ИГД / 45.809° СГШ; 19.635° ИГД / 45.809; 19.635Координате: 45°48′32″ СГШ; 19°38′06″ ИГД / 45.809° СГШ; 19.635° ИГД / 45.809; 19.635
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 110 м
Површина 104,7[а] км2
Бачка Топола на мапи Србије
Бачка Топола
Бачка Топола
Остали подаци
Поштански број 24300
24302
Позивни број 024
Регистарска ознака BT

Бачка Топола (мађ. Topolya) је градско насеље и седиште општине Бачка Топола, у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 14.573 становника.

Овде се налазе Музеј Бачке Тополе, Сеоска кућа панонског типа с окућницом у Бачкој Тополи и Каштел Пала Краиа.

Географија[уреди]

Бачка Топола се налази на 45° 49´ северне географске ширине и 19° 39´ источне географске дужине. Изграђена је у долини речице Криваје и на брежуљкастом терену телечке лесне заравни. У њему се украштају путни правци север-југ и исток-запад.

Од Суботице је удаљен 32 км, од Сенте и Бечеја око 40 км, од Сомбора 45 км и од Новог Сада 69 км.

У Бачкој Тополи је новембра 2013. одржана прва „Сармијада“.[1]

Овде се налази Железничка станица Бачка Топола.

Историја[уреди]

Праисторија и Античко доба[уреди]

Археолошка истраживања на територији општине показала су да се овде налазило насеље још у периоду каменог доба. Градски музеј из Суботице је вршио ископавања и пронађени су предмети од кости и камена. Истраживања су такође показала да су људи боравили на тим просторима и у периоду од пре 8-10.000 година. У доба Неолита постоје двоумљења око насељавања ових простора. Наиме, сматра се да предео данашње општине није био насељен због тога што се тада налазио прекривен храстовим шумама, међутим, каснијим ископавањима дошло се до археолошких налаза управо из тог периода. Приликом изградње вештачког језера пронађена је једна некропола из Бронзаног доба за коју се сматра да припада Хигелгребер култури, народима који су живели ту пре 3.400-3.300 година. У периоду Римског царства ове просторе насељавају Сармати. На територији општине је пронађено више локалитета из овог периода. Пронађени су гробови из овог периода, многобројна керамика, више некропола, остаци насеља. На локалитету Банкерт-Вагохид пронађено је око 222 гроба, од којих око 40 спадају у епоху Сармата. [2]

Демографија[уреди]

Етнички састав 1910[3][уреди]

Мађари Јевреји Срби
12339 505 17

Демографија[уреди]

У насељу Бачка Топола живи 12.101 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,7 код мушкараца и 44,1 код жена).

Становништво у овом насељу је мешовито уз мађарску већину (према попису из 2011. године), а у последња три пописа примећен је пад у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 14.051
1953. 14.322
1961. 15.184
1971. 16.056
1981. 17.027
1991. 16.704 16.535
2002. 16.171 16.574
2011. 14.573
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Мађари
  
8.070 55,37 %
Срби
  
4.528 31,07 %
Црногорци
  
284 1,94 %
Југословени
  
125 0,85 %
Хрвати
  
117 0,80 %
Русини
  
86 0,59 %
Буњевци
  
54 0,37 %
Албанци
  
46 0,31 %
Роми
  
34 0,23 %
Муслимани
  
30 0,20 %
Македонци
  
26 0,17 %
Словаци
  
24 0,16 %
Словенци
  
13 0,09 %
Украјинци
  
12 0,08 %
Горанци
  
8 0,05 %
Немци
  
6 0,04 %
Румуни
  
3 0,02 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
Остали
  
24 0,16 %
Регионална припадност
  
246 1,68 %
Неизјашњени
  
587 4,02 %
Непознато
  
247 1,69 %
укупно: 14.573


Спорт[уреди]

У Бачкој Тополи постоји фудбалски клуб ТСЦ, који од сезоне 2017/2018. игра у Првој лиги Србије. 2013. године, на прослави 100 година постојања клуба, враћено је име из 1913. ТСЦ, а претходно се клуб звао ФК Бачка Топола. [7] За овај клуб су играли многи познати фудбалери попут Николе Жигића, Душана Тадића, Чедомира Павићевића, Видака Братића и Бранка Бошковића.

Напомене[уреди]

  1. 1,0 1,1 Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бачка Топола, на којој се налазе два насеља, Бачка Топола и Мићуново.

Референце[уреди]

  1. Прва Сармијада у Бачкој Тополи премашила очекивања
  2. Monografija Bačka Topola 1750-1945, Daniel Print, Novi Sad, 2001, 10-15
  3. Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925., str. 113.
  4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. http://www.fkbackatopola.com/sr

Спољашње везе[уреди]