Бачка Топола

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бачка Топола
Bačka Topola, main square.jpg
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ОпштинаБачка Топола
Становништво
 — 2011.Пад 14.573
 — густина159[a]/км2
Географске карактеристике
Координате45°48′49″ СГШ; 19°38′05″ ИГД / 45.81365° СГШ; 19.63466° ИГД / 45.81365; 19.63466Координате: 45°48′49″ СГШ; 19°38′05″ ИГД / 45.81365° СГШ; 19.63466° ИГД / 45.81365; 19.63466
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина110 м
Површина104,7[a] км2
Бачка Топола на мапи Србије
Бачка Топола
Бачка Топола
Бачка Топола на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24300
24302
Позивни број024
Регистарска ознакаBT

Бачка Топола (мађ. Topolya) је градско насеље и седиште општине Бачка Топола, у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 14.573 становника.

Овде се налазе музеј Бачке Тополе, сеоска кућа панонског типа с окућницом, каштел Пала Краиа и ветрењача.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Бачка Топола се налази на 45° 49´ северне географске ширине и 19° 39´ источне географске дужине. Изграђена је у долини речице Криваје и на брежуљкастом терену телечке лесне заравни. У њему се украштају путни правци север-југ и исток-запад.

Од Суботице је удаљен 32 km, од Сенте и Бечеја око 40 km, од Сомбора 45 km и од Новог Сада 69 km.

У Бачкој Тополи је новембра 2013. одржана прва „Сармијада“.[2]

Овде се налазе железничка станица Бачка Топола, ОШ „Чаки Лајош” Бачка Топола и Музичка школа Бачка Топола.

Историја[уреди | уреди извор]

Праисторија и Античко доба[уреди | уреди извор]

Археолошка истраживања на територији општине показала су да се овде налазило насеље још у периоду каменог доба. Археолози Градског музеја из Суботице су вршили ископавања и пронађени су предмети од кости и камена. Истраживања су такође показала да су људи боравили на тим просторима и у периоду од пре 8-10.000 година. У доба Неолита постоје двоумљења око насељавања ових простора. Наиме, сматра се да предео данашње општине није био насељен због тога што се тада налазио прекривен храстовим шумама, међутим, каснијим ископавањима дошло се до археолошких налаза управо из тог периода. Приликом изградње вештачког језера пронађена је једна некропола из Бронзаног доба за коју се сматра да припада Хигелгребер култури, народима који су живели ту пре 3.400-3.300 година.

У периоду Римског царства ове просторе насељавају Сармати. На територији општине је пронађено више локалитета из овог периода. Пронађени су гробови из овог периода, многобројна керамика, више некропола, остаци насеља. На локалитету Банкерт-Вагохид пронађено је око 222 гроба, од којих око 40 спадају у епоху Сармата.[3]

У каснијем периоду на ова подручја долазе Авари, а од 9. века Мађари. Приликом археолошких ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.[4]

Средњи век, прво писано јављање, новија историја[уреди | уреди извор]

Wiki.Vojvodina VII Bačka Topola 5569 02.jpg

У писаним изворима бачкотополски крај се први пут помиње 1462. године, под именом Gybaych. Као насеље, под називом Топола спомиње се први пут у турским тефтерима 1543. године. Облик Topoly налазимо први пут у попису места Калочке надбискупије потврђених краљевским заштитним писмом 1665. године. Након турске најезде подручје је готово опустело, те се до краја 17. века у записима помиње само као пустара.

У историји насеља прекретницу доноси 1750. година. Те године, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против Француских снага 1800. године, као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, које већ 1806. године добија статус варошице, са правом одржавања вашара три пута годишње. Почетком 1849. године, након пораза Мађарске револуције град је опљачкан и делимично спаљен. Након тога, живот се полако враћа и у другој половини 19. века град је поново развијен и има своју индустрију.

Након Првог светског рата, Тријанонским споразумом Бачка Топола прелази под надлежност Краљевине СХС. Са 18.000 становника била је друго село по величини у краљевини.[5] У Другом светском рату, мађарске окупационе снаге држе град од 1941. до 1944. године, када партизани са совјетским снагама ослобађају и Бачку Тополу. У близини насеља се током рата налазио логор који је формирала мађарска војна управа 19. маја 1941. Током рата, кроз логор је прошло највише Јевреја и Срба. Од априла 1944. управу над логором преузима СС и кориштен је као станица за депортацију Јевреја. [6]

Након Другог светског рата развој Бачке Тополе узима новог маха. Почиње изградња и снажна индустријализација, мења се изглед и амбијент града.[4]

Демографија[уреди | уреди извор]

Етнички састав 1910[7][уреди | уреди извор]

Мађари Јевреји Срби
12339 505 17

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бачка Топола живи 12.101 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,7 код мушкараца и 44,1 код жена).

Становништво у овом насељу је мешовито уз мађарску већину (према попису из 2011. године), а у последња три пописа примећен је пад у броју становника.

Демографија[8]
Година Становника
1948. 14.051
1953. 14.322
1961. 15.184
1971. 16.056
1981. 17.027
1991. 16.704 16.535
2002. 16.171 16.574
2011. 14.573
Етнички састав према попису из 2011.‍[9]
Мађари
  
8.070 55,37 %
Срби
  
4.528 31,07 %
Црногорци
  
284 1,94 %
Југословени
  
125 0,85 %
Хрвати
  
117 0,80 %
Русини
  
86 0,59 %
Буњевци
  
54 0,37 %
Албанци
  
46 0,31 %
Роми
  
34 0,23 %
Муслимани
  
30 0,20 %
Македонци
  
26 0,17 %
Словаци
  
24 0,16 %
Словенци
  
13 0,09 %
Украјинци
  
12 0,08 %
Горанци
  
8 0,05 %
Немци
  
6 0,04 %
Румуни
  
3 0,02 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
Остали
  
24 0,16 %
Регионална припадност
  
246 1,68 %
Неизјашњени
  
587 4,02 %
Непознато
  
247 1,69 %
укупно: 14.573


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Спорт[уреди | уреди извор]

У Бачкој Тополи постоји ФК ТСЦ, који је тренутно члан Супер лиге Србије. Остварили су историјски успех освајањем 4. места у првенству и пласманом у Лигу Европе. Од 2013. године, на прослави 100 година постојања клуба, враћено је име из 1913. ТСЦ, а претходно се клуб звао ФК Бачка Топола. За овај клуб су играли многи познати фудбалери попут Николе Жигића, Душана Тадића, Чедомира Павићевића, Видака Братића и Бранка Бошковића.

Галерија[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бачка Топола, на којој се налазе два насеља, Бачка Топола и Мићуново.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ветрењача у Бачкој Тополи www.dvorci.info
  2. ^ Прва Сармијада у Бачкој Тополи премашила очекивања
  3. ^ Monografija Bačka Topola 1750-1945, Daniel Print, Novi Sad, 2001, 10-15
  4. 4,0 4,1 „Историја града”. Туристичка организација Бачке Тополе. Архивирано из оригинала на датум 04. 08. 2019. Приступљено 27. 4. 2019. 
  5. ^ "Време", 9. јул 1937
  6. ^ Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R. (2018-05-29). The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany (на језику: енглески). Indiana University Press. ISBN 978-0-253-02386-5. 
  7. ^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 113.
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]