Кљајићево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кљајићево
Kljajićevo, Catholic Church.jpg
Католичка црква у селу
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Сомбор
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 5045
 — густина 67/км2
Географске карактеристике
Координате 45°46′07″ СГШ; 19°16′24″ ИГД / 45.7685° СГШ; 19.273333° ИГД / 45.7685; 19.273333Координате: 45°46′07″ СГШ; 19°16′24″ ИГД / 45.7685° СГШ; 19.273333° ИГД / 45.7685; 19.273333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 87 м
Површина 89,1 км2
Кљајићево на мапи Србије
Кљајићево
Кљајићево
Остали подаци
Поштански број 25221
Позивни број 025
Регистарска ознака SO

Кљајићево је насеље у Србији у општини Сомбор у Западнобачком управном округу, и налази се 13 km од Сомбора, на надморској висини од 88-100 m. Према попису из 2011. било је 5045 становника.

Географија[уреди]

Чонопља и Кљајићево

Историја[уреди]

Археолошка ископавања показују да је на простору атара Кљајићева постојао живот још у неолиту. На простору данашњег села прво помињано насеље је Сент Кирај 1391. године. Под именом Крњаја насеље се први пут помиње 1601. године.

Године 1765. у тадашње насеље су се доселиле прве породице Немаца, те од тада почиње убрзани развој места које мења име у Кернеи. У току 19. века место је насељено претежно немачким становништвом и броји око 3000 душа, те спада у већа насеља тог времена.

Пре Другог светског рата Кљајићево је било занатски развијено село са преко 200 радионица. Данашње име насеље је добило 1949. године по народном хероју Милошу Кљајићу, рођеном у Горњем Сјеничаку на Кордуну, који је погинуо 14. јула 1944. године на Жумберку.

Пред завршетак рата су се иселили Немци, који су до тада чинили већину становништва. Због сарадње са фашистима највећи број Немаца је побегао из места.[тражи се извор] Крајем 1945. године пристижу први насељеници из Лике, Горског Котара, Жумберка и Кордуна. Насељено је укупно 999 породица са 5.400 чланова.

Плодно земљиште је условило да пољопривреда буде важна привредна града. Уз њу се развија и индустрија.

Демографија[уреди]

У насељу Кљајићево живи 4942 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (39,4 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 1928 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 5.847
1953. 6.028
1961. 6.088
1971. 5.805
1981. 5.850
1991. 5.737 5.615
2002. 6.012 6.126
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
5.603 93,19 %
Југословени
  
71 1,18 %
Хрвати
  
52 0,86 %
Мађари
  
31 0,51 %
Буњевци
  
16 0,26 %
Црногорци
  
10 0,16 %
Македонци
  
8 0,13 %
Украјинци
  
5 0,08 %
Немци
  
5 0,08 %
Муслимани
  
4 0,06 %
Словенци
  
3 0,04 %
Словаци
  
3 0,04 %
Роми
  
1 0,01 %
непознато
  
7 0,11 %


Спорт[уреди]

У Кљајићеву делује фудбалски клуб „Кордун“, који се такмичи у подручној лиги. [4]У селу успешно делује и куглачки клуб Кордун који се такмичи у Супер лиги. Постоји и Рукометни клуб Кљајићево.

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ Подручна лига (2014/2015) табела

Спољашње везе[уреди]