Aki Kaurismeki

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aki Kaurismeki
Lični podaci
Puno imeAki Olavi Kaurismeki
Datum rođenja(1957-04-04)4. april 1957. (67 god.)
Mesto rođenjaOrimatila, Finska, Finska
Veza do IMDb-a

Aki Olavi Kaurismeki (fin. Aki Olavi Kaurismäki) O ovoj zvučnoj datoteci Aki Kaurismeki (pomoć·info) je finski filmski scenarista i režiser. Rođen je 4. aprila 1957. godine. Njegove filmove odlikuje specifičan vizuelni stil, koji podseća na francuske filmove snimljene šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Radnja u filmovima Kaurismekija obično je vrlo jednostavna, a karakteriše je atmosferična gluma u neobičnom ambijentu. Gotovo svi filmovi dešavaju se u glavnom gradu Finske, Helsinkiju. Specifičan humor, takođe je karakteristika filmova koji nose potpis Akija Kaurismekija. Poznat je i kao veliki protivnik digitalne kinematografije.[1]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Završio je studije medija na Univerzitetu Tampere. Karijeru u filmskoj industriji započeo je kao glumac i koreditelj u filmovima svog brata, Mike Kaurismekija[2]. Svoj debi je ostvario režirajući film Zločin i kazna, 1983. godine. U ovom filmu adaptirao je čuveni roman Fjodora Dostojevskog. Pažnju svetske javnosti skrenuo je na sebe filmom Lenjingradski kauboji idu u Ameriku (1989). Na Kaurismekija su uticali francuski reditelji Žan Pjer Melvil i Robert Breson. Pojedini analitičari prepoznali su u njegovim filmovima uticaj Rajnera Fasbindera, što je Kaurismeki demantovao izjavivši da je par Fasbinderovih ostvarenja pogledao tek kada je snimio većinu svojih filmova. Humor je veoma važan u Kaurismekijevim filmovima i može se uporediti sa humorom koji se provlači kroz filmove Džima Džarmuša. Nazivaju ga i „autorskim režiserom“, jer u filmovima pokazuje lični pogled na temu filma i umetnost uopšte. Gluma u njegovim filmovima je redukovana, dijalozi su kratki, jednostavni, ali izrečeni na besprekornom finskom književnom jeziku. Glumci ne pokazuju mnogo emocija, retko se smeju, ali nisu ni tužni, uvek očekuju najgore i gotovo uvek puše. Jedno od Kaurismekijevih pravila je da film ne sme biti duži od 90 minuta. Većina njegovih filmova traje oko 70 minuta, što je po njegovom mišljenju idealna dužina za film. Sve filmove snimio je kamerom „tridesetpeticom“. Digitalnu kinematografiju naziva „đavoljim izumom“ i izjavio je da je nikada neće koristiti.[3]

Nagrade i protesti[uredi | uredi izvor]

Film Akija Kaurismekija Ariel 1988. prikazan je na 16. Moskovskom međunarodnom festivalu i osvojio nagradu FIPRESCI. Najviše pohvala i nagrada Kaurismeki je dobio za film Čovek bez prošlosti, koji je osvojio Gran pri i nagradu nezavisnog žirija na Kanskom filmskom festivalu 2002[4]. godine i bio nominovan za nagradu Oskar u kategoriji Najbolji strani film 2003. Kaurismeki je odbio da prisustvuje svečanosti dodele Oskara, tvrdeći da ne želi da boravi u zemlji koja je u ratnom sukobu. Njegovo sledeće ostvarenje Svetlo u sumraku takođe je bilo nominovano za finskog kandidata u kategoriji najbolji strani film, ali je ovog puta odbio i samu nominaciju, izjavivši da je ovaj čin protest protiv strane politike tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džordža Buša. Godine 2002, Aki Kaurismeki solidarisao se sa iranskim kolegom Abasom Kijarostamijem, koji nije dobio američku vizu za prisustvo na 40. njujorškom filmskom festivalu i bojkotovao ovaj festival.[5]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Igrani filmovi[uredi | uredi izvor]

Filmovi koje je režirao Aki Kaurismeki
God. Srpski naziv Izvorni naziv
1983. Zločin i kazna Rikos ja rangaistus
1985. Calamari Union
1986. Senke u raju Varjoja paratiisissa
1987. Hamlet ulazi u posao Hamlet liikemaailmass
1988. Ariel
1989. Devojka iz fabrike šibica Likaiset kädet
1989. Lenjingradski kauboji idu u Ameriku Leningrad Cowboys Go To America
1990. Unajmio sam plaćenog ubicu I Hired a Contract Killer
1992. Boemski život La Vie de Bohème
1994. Čuvaj svoju maramu, Tatjana Take Care of Your Scarf, Tatiana
1994. Lenjingradski kauboji susreću Mojsija Leningrad Cowboys Meet Moses
1996. Plutajući oblaci Drifting Clouds
1999. Juha
2002. Čovek bez prošlosti Mies vailla menneisyyttä
2006. Svetlo u Sumraku Lights in the Dusk
2011. Avr Le Havre

Dokumentarni filmovi[uredi | uredi izvor]

  • 1981. Saimaa-ilmiö
  • 1994. Total Balalaika Show

Kratki filmovi[uredi | uredi izvor]

  • 1986. Rocky VI (8 min)
  • 1987. Thru the Wire (6 min)
  • 1987. Rich Little Bitch (6 min)
  • 1987. L.A. Woman (5 min)
  • 1991. Those Were The Days (5 min)
  • 1992. These Boots (5 min)
  • 1995. Oo aina ihminen (5 min)
  • 1996. Välittäjä (4 min)
  • 2002. Dogs Have No Hell - epizoda u omnibusu Ten Minutes Older: The Trumpet (Deset minuta stariji: Truba)
  • 2004. Bico - epizoda u omnibusu Visions of Europe (Vizije Evrope)
  • 2006. The Foundry - epizoda u omnibusu To Each His Own Cinema

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Aki Kaurismaki na portalu Filmski.rs Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. decembar 2014)pristupljeno 12.12.2014.
  2. ^ The Official Site of Mika Kaurismaki(jezik: engleski)pristupljeno 12.12.2014.
  3. ^ RTS ciklus filmova Akija Kaurismekija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. decembar 2014)pristupljeno 12.12.2014.
  4. ^ Festival de Cannes Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. oktobar 2014)(jezik: engleski)pristupljeno 12.12.2014.
  5. ^ The New York Times: One Visa Problem Costs a Festival Two Filmmakers (jezik: engleski)pristupljeno 12.12.2014.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Aki Kaurismeki na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аки_Каурисмеки&oldid=26012031”