Pređi na sadržaj

Akcija „Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine”

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine je najveća i najstarija ekološka akcija u Srbiji. Pokrenuli su je 1983. godine ekološki magazin „Čekajući vetar“ Radio Beograda 2 i Društvo za čistoću vazduha u Srbiji. Od 2010. organizatori su Radio Beograd 2 i Pokret gorana Vojvodine. Cilj akcije je unapređenje zaštite i očuvanja životne sredine kroz nagrađivanje pojedinaca i organizacija koje najviše brinu ili, sa druge strane, najviše zagađuju životnu sredinu. U akciji je učestvuje i veliki novinarski žiri, sastavljen od novinara ekoloških rubrika štampanih, elektronskih i internet medija.[1]

Predloge za dobitnike priznanja mogu poslati pojedinci, organizacije i institucije. Akcija se odvija tokom cele godine, a završna manifestacija dodele priznanja u prvoj polovini naredne godine[2] u Sremskim Karlovcima, kao ekološki čistoj životnoj sredini, bogatoj kulturnim i prirodnim vrednostima.[3] Po završetku akcije žiri dodeljuje dva priznanja: „Zeleni list” organizacijama i pojedincima koji najviše brinu o zaštiti životne sredine i „Crni list” organizacijama i pojedincima koji najviše utiču na degradaciju životne sredine. Priznanja se dodeljuju svake godine[4] i predstavljaju najstarije ekološko priznanje u Srbiji.[5] Svake godine dodeljuje se veliki broj priznanja „Zeleni list” i najčešće jedno (ali se dešava da se dodeli i nekoliko) priznanje „Crni list”, onima koji pokažu najveću nebrigu o životnoj sredini.[6]

Akcija Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine značajno doprinosi podizanju svesti o potrebi zaštite, očuvanja i unapređenja prirodnog okruženja u celoj državi. Veruje se da dodela „Crnog lista" naročito utiče na ponašanje dotadašnjih zagađivača, od kojih su neki posebnim angažovanjem u narednom periodu postali dobitnici priznanja „Zeleni list”.[7]

Priznanje „Zeleni list”[uredi | uredi izvor]

Priznanje „Zeleni list” dodeljuje se pojedincima, organizacijama i institucijama koje su dali značajan doprinos u zaštiti, popravljanju i očuvanju životne sredine kroz aktivnosti kao što su: borba protiv zagađivača, naučni radovi iz oblasti zaštite životne sredine, popularizacija i promocija ekološke svesti. Među dosadašnjim dobitnicima ovog priznanja su, između ostalih: akcija „Čep za hendikep”, ambasade Japana i Švedske, Grin Fest,[4] ulični umetnik Andrej Josifovski - Pijanista,[1] Eko straža, emisija „Marka žvaka”,[6] Botanička bašta Kragujevac i Udruženje Ekomar iz Kragujevca,[8] turnir „Srbija open”, Srpska akademija nauka i umetnosti,[9] emisija „Znanje imanje”...[10]

Dešava se da pojedinci ovo najveće ekološko priznanje u Srbiji zasluže i više puta. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade (FEP) priznanje „Zeleni list” dobio je dva puta — 1997. i 2019. godine.[11]

Priznanje „Crni list”[uredi | uredi izvor]

Priznanje „Crni list” svake godine dodeljuje se onome ko pokaže najviše nebrige za životnu sredinu. Među dobitnicima priznanja „Crni list” su:

  • 2011. — Fabrika za preradu ulja Vital iz Vrbasa.
  • 2012. — Koncern Farmakom MB iz Zajače zbog zagađenja vazduha i zemljišta olovom i ugrožavanja zdravlja dece.
  • 2015. — Republička sanitarna inspekcija zbog nedoslednosti u sprovođenju Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.
  • 2016. — Kompanija Eko 21 za nepropisno odlaganje opasnog otpada.
  • 2017. — Kompanija Step trans iz Novog Sada, zbog držanja nekoliko desetina puta veće količine opasnog otpada od one za koju su imali dozvolu.[4]
  • 2018. — Termoelektrana i rudnici Kostolac zbog neodgovarajućeg saniranja pepelišta i nebrigu o životnoj sredini.
  • 2019. — Opština Bačka Topola zbog velike količine otpadnih voda i klaničnog otpada i dve decenije nekažnjenog zagađivanja reke Krivaje, kao i vode, vazduha i celokupne životne sredine u ovoj opšini.
  • 2020. — Skupština opštine Prijepolje zbog nesanitarnih divljih deponija, kompanija Srbija Ziđin Koper zbog nedovoljnog ulaganja u smanjenje zagađenja životne sredine u Boru i Republička veterinarska inspekcija zbog nerešavanja problema divljih deponija životinjskog otpada.[6]
  • 2021. — Fabrika kamene vune Knauf Insulejšn iz Surdulice zbog ugrožavanja životne sredine u Surdulici i Elektroprivreda Srbije zbog neodgovornog odnosa prema životnoj sredini.[9]
  • 2022. — JP Železnice Srbije zbog nepreduzimanja mera za popravljanje dotrajalih pruga i izlaganja građana Srbije velikoj opasnosti od hemijskih incidenata i kompanija Henkel zbog izdavanja energetskih pasoša koji su prikazivali da su neke zgrade efikasnije nego što jesu, čime su kupci prevareni, a investitorima omogućeno da zarade više novca.[1] Kompanija Henkel je tim povodom reagovala zvaničnim saopštenjem i tvrdnjom da su plasirane informacije neistinite i najavila opomene pred utuženje protiv organizatora akcije i žirija, zbog narušavanja ugleda kompanije i iznošenja netačnih informacija.[12]

Prethodnih godina „Crni list” dobili su i Komunalna policija Beograda i JP Niške termoelektrane.[4]

Priznanje „Crni list" ponekad pozitivno utiče na ponašanje dotadašnjeg zagađivača, pa on posebnim angažovanjem u narednom periodu postane dobitnik priznanja „Zeleni list”. Takav je slučaj sa Opštinom Prijepolje, koja je 2020. dobila „Crni list” zbog nesanitarnih divljih deponija, da bi 2021. dobila „Zeleni list” za aktivnosti na zaštiti doline reke Lim i uklanjanje deponije Stanjevina.[13]

Suprotan primer je Elektroprivreda Srbije. Godine 2021. ovo preduzeće dobilo je „Crni list" zbog neodgovornog odnosa prema životnoj sredini,[9] a takođe je i Termoelektrana Kostolac, koja je u sastavu EPS-a, ovo priznanje dobila 2018.[6] zbog neodgovarajućeg saniranja pepelišta i nebrigu o životnoj sredini. U ranijem periodu situacija je bila potpuno drugačija, pa su termoelektrane u sastavu EPS-a ranijih godina čak tri puta osvajale „Zeleni list”: 1989. Termoelektrana „Kolubara“ u Velikim Crljenima (koja posluje u sastavu TE „Nikola Tesla“), a zatim i Termoelektrana „Nikola Tesla“ u Obrenovcu čak dva puta — 2000. za obavljenu biološku rekultivaciju deponija pepela i 2005. za velika ulaganja u rekonstrukciju elektrofilterskih postrojenja.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Akcija "Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine“, dodeljeni Zeleni i Crni list”. RTS. 5. 6. 2023. Pristupljeno 17. 8. 2023. 
  2. ^ „Izbor zagađivača godine i zaštitnika životne sredine”. Moja Srbija. 2015. Pristupljeno 17. 8. 2023. 
  3. ^ „Dodela Zelenog i Crnog lista 2021”. Pokret gorana Vojvodine. 1. 6. 2021. Pristupljeno 17. 8. 2023. 
  4. ^ a b v g „Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine 2022”. Pokret gorana Vojvodine. 30. 3. 2023. Pristupljeno 16. 8. 2023. 
  5. ^ „Priznanja Zeleni i Crni list: Prijavite zagađivača i zaštitnika životne sredine do 5. maja”. 021.rs. 25. 4. 2023. Pristupljeno 16. 8. 2023. 
  6. ^ a b v g „Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine - za 2021. godinu”. Prvi Prvi Na Skali. 21. 4. 2022. Pristupljeno 17. 8. 2023. 
  7. ^ „Akcija "Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine"”. RTV. 30. 3. 2016. Pristupljeno 17. 8. 2023. 
  8. ^ „O UDRUŽENJU”. Ekomar. Pristupljeno 2024-05-28. 
  9. ^ a b v „Proglašeni najveći zaštitnici životne sredine i zagađivači godine”. angažovana platforma za životnu sredinu SRDA. 10. 7. 2022. Pristupljeno 17. 8. 2023. 
  10. ^ „Proglašeni najveći zagađivači i zaštitnici prirode”. mondo.rs. 24. 4. 2018. Pristupljeno 17. 8. 2023. 
  11. ^ „DRUGI ZELENI LIST ZA FEP”. Zvanični veb sajt. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade. Pristupljeno 17. 8. 2023. 
  12. ^ „Demanti kompanije Henkel povodom akcije “Crni list””. RTS. 7. 6. 2023. Pristupljeno 17. 8. 2023. 
  13. ^ Cmiljanović, Memnuna (8. 7. 2022). „Konačno u dobrom ekološkom društvu”. Polimlje. Arhivirano iz originala 17. 08. 2023. g. Pristupljeno 17. 8. 2023. 
  14. ^ „Nagrade i priznanja”. Zvanični sajt. Elektroprivreda Srbije. Pristupljeno 17. 8. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акција_„Тражимо_загађивача_године_и_заштитнике_животне_средине”&oldid=27851176”