Општина Пријепоље

Општина Пријепоље
Уливање Милешевке у Лим
Основни подаци
Држава	Србија
Регион	Шумадија и западна Србија
Управни округ	Златиборски округ
Седиште	Пријепоље
Становништво
Становништво	37.059
Густина становништва	44.81 ст./km2
Географске карактеристике
Површина	827 km2
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине	Драгољуб Зиндовић (СНС)
Веб-сајт	www.opstinaprijepolje.rs

Општина Пријепоље се налази у Златиборском округу у југозападном делу Србије на простору средњег Полимља између 43°09'25 и 43°29'42 северне географске ширине и 19°27'00 и 19°53'45 источне географске дужине. Просечна надморска висина подручја је изнад 1200 m, што указује да се ради о брдско планинском крају, чија је највиша тачка врх планине Јадовник (Катунић) са 1734 m, а најнижа на ушћу Милешевке у Лим на 440 m надморске висине.

Географски положај

Пријепоље пресеца долина Лима правцем југоисток — северозапад, са којом се повезује већи број мањих река. На додиру река Лима и Милешевке, са њихове десне стране, на просторима речних тераса и алувијалних равни развило се старо Пријепоље. Пријепоље и његова околина су активно повезани са суседним местима Црне Горе и Србије. Јужно од Пријепоља, долином Лима пут иде према Бијелом Пољу, удаљеном око 55 km и даље Мојковцу, Колашину, Подгорици и Бару, а северно од Пријепоља према Бистрици удаљеној 10 km, где се пут рачва у два смера, један према Новој Вароши удаљеној од Пријепоља око 27 km и други према Прибоју удаљеном око 30 km, који даље преко планине Златибор иде према Ужицу, Пожеги, Косјерићу, Ваљеву, Београду и другим местима. Западно од Пријепоља пут води долином Сељашнице преко планинске висоравни Јабуке према Пљевљима удаљеним око 30 km, а источно од Пријепоља долином Милешевке и планине Јадовник према Сјеници, удаљеној око 30 km и даље према Новом Пазару, Приштини и Скопљу.

Пријепоље се сместило на додиру маритимних и континенталних ваздушних маса. Од мора је ваздушном линијом удаљено 140 km, а од Панонске низије 160 km. Међутим, између Јадранског мора и Панонске низије испречили су се високи планински венци чија висина местимично прелази и преко 2500 m. Они спречавају дубље продирање континенталних и маритимних утицаја на простору пријепољског краја. Стога се Пријепоље може убрајати у градове са умереном — континенталном климом која је знатно модификована рељефним утицајем. Средишња годишна температура је око 9,3 °C. Средње најниже температуре ваздуха су у јануару око -2,8 °C, док су средње највише у јулу са око 19,1 °C. Средња годишња количина атмосферских падавина у Пријепољу износи око 789,5 mm/m² површине. Међутим, за вегетацију је много значајнији распоред киша по месецима, интензитету и густини падавина. Највећа количина падавина се излучи током лета и јесени а најмања током зиме и пролећа... Лим је највећа река Пријепољског краја те су сви мањи водени токови управљени према њему. Он има одлике композитне долине јер се у њој између Бијелопољске и Прибојске котлине, наизменично смењују клисуре са речним проширењима — котлинама. Са леве стране у Лим се уливају Гостунска, Слатинска, Комаранска река, Грачаница, Миоска, Ратајска, Сељашница и Љупча а с десне Гробничка, Страњанска, Дубочица, Крушевица, Рибњак, Зебуђа, Милешевка и Бистрица. Највећи број истих има бујични карактер ...

Пријепољска општина у Златиборском округу

Демографија

По попису становништва из 2011. године општина Пријепоље има 37.059 становника. Према резултатима пописа, а у складу са законским прописима, право на заступљеност у пријепољском општинском Савету за међунационалне односе имају представници Срба, етничких Бошњака и етничких Муслимана.

Етнички састав према попису из 2011.‍
Срби			19.496	52,60 %
Бошњаци			12.792	34,51 %
Муслимани			3.543	9,56 %
Остали			1.228	3,31 %
укупно: 37.059

Етнички састав према попису из 1981.‍
Срби			25.038	53,38 %
Муслимани			19.076	40,67 %
Црногорци			1.217	2,59 %
Југословени			1.079	2,30 %
Остали			492	1,04 %
укупно: 46.902

Види још

• Пријепоље
• Златиборски округ
• Манастир Милешева

Спољашње везе

• Званична презентација
• Општина сиромашна, а лежи на рудном богатству („Политика“, 14. новембар 2011)