Alis Vilson

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alis Evelin Vilson
Puno imeAlis Evelin Vilson
Datum rođenja(1881-08-26)26. avgust 1881.
Mesto rođenjaKoburg, Ontario, Kanada
Datum smrti15. april 1964.(1964-04-15) (82 god.)
Mesto smrtiOtava, Ontario, Kanada

Alis Evelin Vilson (Koburg, 26. avgust 1881 – Otava, 15. april 1964) bila je prva žena geolog u Kanadi.[1] Njene naučne studije o stenama i fosilima u regionu Otave između 1913. i 1963. predstavljaju poštovan izvor znanja.[2]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Vilsonova je rođena u Koburgu u Ontariju 1881. godine. Njen otac je bio dr Džon Vilson, profesor klasičnih nauka na Univerzitetu u Torontu.[3] Od detinjstva je često bila u prirodi tokom vožnje kanuom i kampovanja sa ocem i dva brata. Alisina rana fascinacija paleontologijom takođe je imala korene u njenom detinjstvu, gde je već počela da sakuplja fosile iz krečnjaka u blizini svog doma. Ova strast prema paleontologiji dovela ju je do posla muzejskog asistenta u okviru paleontološkog odeljenja Geološkog zavoda Kanade 1909. Putovanja su izazvala njeno interesovanje za fosile i proučavanje geologije. Boravak napolju je takođe pomogao u poboljšanju njenog zdravstvenog stanja. Tokom njenog studija na koledžu, njena braća su već bili priznati stručnjaci u svojim oblastima geologije i matematike.[1]

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Kada je Alis napunila 20 godina, donela je odluku da upiše klasične studije na Viktorija koledžu u Torontu, želeći da postane učiteljica. Ostaje donekle neizvesno da li je njen izbor da nastavi sa poučavanjem bio istinska lična preferencija ili rezultat društvenih očekivanja u to vreme. Prema rečima njenog bliskog prijatelja Vinstona Sinklera, Alis se jednom poverila da se tokom njene mladosti na podučavanje često gledalo kao na društveno najprihvatljiviji put karijere za mlade žene. Moguće je da je ovaj društveni uticaj odigrao ulogu u njenoj odluci da uđe u nastavničku profesiju.[4]

Po dostizanju starosne granice za obavezno penzionisanje od 65 godina, kako su to nalagali tadašnji zakoni, dr Vilson se našla u jedinstvenoj situaciji. Važno je napomenuti da je njen odlazak doveo do regrutovanja pet osoba da preuzmu zadatke koje je obavljala. Međutim, čak i u penziji, njena posvećenost poslu i njen osećaj za avanturu ostali su nesmanjeni. Zanimljivo, uprkos zvaničnom penzionisanju, dr Vilson je nastavila da doprinosi svojom stručnošću Geološkom zavodu Kanade, volontirajući bez naknade. Njena trajna posvećenost ovoj oblasti je očigledna u njenoj odluci da ostane angažovana u aktivnostima vezanim za geologiju. Smisao za avanturu dr Vilson proširio se i izvan njenog profesionalnog života. Tokom godina u penziji, krenula je na uzbudljiva putovanja koja su je odvela na različite destinacije. Otputovala je u Brazil, gde je istraživala dubine amazonske džungle, a posetila je i Meksiko kako bi aktivno učestvovala na Međunarodnom geološkom kongresu. Ove avanture naglašavaju njenu strast za istraživanjem i njenu doživotnu posvećenost oblasti geologije.[4] 

Izazovi[uredi | uredi izvor]

Preovlađujuća politika u to vreme sprečavala je žene, uključujući Vilsonovu, da učestvuju na terenu zajedno sa muškim kolegama, ograničenje koje je trajalo do 1970. Da bi prevazišla ovaj izazov, Vilsonova je predložila alternativni pristup obavljanju terenskog rada, uspešno ubeđujući Geološki zavod Kanade da joj da dozvolu za solo istraživačke ekspedicije u relativno neistraženoj dolini Otava - Sen Loren. Vilsonova je krenula u ove ekspedicije, istražujući teren peške i biciklom da bi proučavala geološke formacije. Kada se suočila sa odbijanjem Geološkog zavoda Kanade da joj obezbedi automobil, što je uobičajeno za muškarce, ona je samostalno kupila vozilo kako bi olakšala svoje istraživačke poduhvate.[5]

Uprkos tome što je bila ugledni geolog, Vilsonova je stalno doživljavala nepostizanje unapređenja samo zbog njenog pola. Takođe je nailazila na izazove u odnosima sa kolegama, često bila isključena i nailazila na poteškoće u uključivanju u projekat.[6] Njeno obrazovno putovanje se takođe suočilo sa preprekama. Njena poslednja godina univerziteta je dobila neočekivani preokret kada je teški napad anemije uticao na njeno zdravlje do te mere da nije mogla da završi svoj kurs, što je dovelo do njenog prekida studija. Nakon perioda oporavka koji je trajao nekoliko godina, započela je novo poglavlje 1907. prihvativši poziciju službenika na Univerzitetu u Torontu.[4]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Godine 1901. Vilsonova je počela da studira savremeni jezik i istoriju na Viktorija koledžu u Torontu, prvobitno nameravajući da bude nastavnik.[7] Poslednju godinu studija nije završila zbog zdravstvenih problema; patila je od anemije i morala je da odustane, ali je nastavila školovanje nakon oporavka.[8] Na kraju je završila mnogo godina kasnije, 1911.[3] Uprkos tome što je imala pravo da doktorira 1915. godine, Vilsonovoj je više puta uskraćeno plaćeno odsustvo u Geološkom zavodu Kanade, iako je zavod u to vreme odobravao plaćena odsustva. Njen direktni šef iz 1920. godine, Edvard M. Kindl, podržavao je Alis i želeo je da ona uzme odsustvo i završi doktorat, iako su drugi na rukovodećim pozicijama u zavodu to manje odobravali.[1] Sedam godina Vilsonova je istrajala i konačno je dobila stipendiju Kanadske federacije univerzitetskih žena 1926. Čak i tada, Geološki zavod Kanade se protivio njenom odlasku. Nakon lobiranja Kanadske federacije univerzitetskih žena, Vilsonovoj je odobreno odsustvo i diplomirala je 1929. u 48. godini na Univerzitetu u Čikagu sa doktoratom iz geologije.[9][10]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Godine 1907. Vilsonova je započela svoju karijeru u muzeju Univerziteta u Torontu na odseku za mineralogiju, iako nije dobila diplomu. Godine 1909. zaposlila se kao asistent u Memorijalnom muzeju Viktorije, a zatim je postala kvalifikovana i preuzela privremenu poziciju službenika u Geološkom zavodu Kanade, čije je sedište bilo u Viktorijinom memorijalnom muzeju u Otavi. Njeno prethodno obrazovanje izučavanja jezika kasnije će se pokazati korisnim kada je Persi Rejmond od nje zatražio da prevede deo Paleontološkog udžbenika Karla Alfreda fon Zitela sa nemačkog na engleski.[11] Po povratku 1911. dobila je stalnu poziciju u zavodu, osim što joj i dalje nije bilo dozvoljeno da učestvuje u terenskim studijama zajedno sa svojim muškim vršnjacima. Ova politika je promenjena 1970.[12]

Pre odlaska kolege Persija Rejmonda napisala je dva članka, od kojih su oba zabeležila nove vrste životinja. Odnosno, novi branhiopod, a zatim školjka.[11] Vilsonova se nakon toga suočila sa značajnim poteškoćama da se uključi u rad svojih kolega.

Godine 1916, tokom Prvog svetskog rata, Alisino mesto rada, Viktorijin memorijalni muzej, zatvoreno je i ponovo zauzeto kao ratni parlament. Za to vreme, Vilsonova je finansirala svoje projekte sopstvenim novcem, proučavajući komparativnu anatomiju i biologiju mora na Long Ajlendu u Njujorku. Kasnije je Vilsonova učestvovala u ratnim naporima na domaćem frontu, pridruživši se kanadskom ekvivalentu Ženske kopnene vojske. Na kraju rata 1920. Vilsonova se vratila u Viktorijin memorijalni muzej, sada radeći kao pomoćnik paleontologa.[11] Kasnije će biti unapređena u saradnika geologa, 1940.[3]

U Geološkom zavodu Kanade nisu dozvoljavali ženama da rade zajedno sa muškarcima tokom terenskog rada. Tako je Vilsonova stvorila sopstvenu lokaciju i radila terenski rad na lokalnim lokacijama u oblasti Otave, da bi na kraju mapirala preko 14.000 km2 nizije Otava - Sen Loren potpuno samostalno. Pedeset godina proučavala je to područje peške, biciklom i na kraju automobilom.[13] Geološki zavod Kanade je objavio rezultate njenog terenskog rada 1946. godine, a njena Geologija nizije Svetog Lorena, Ontarija i Kvebeka bila je prva veća geološka publikacija o ovoj oblasti. Pored sveobuhvatne rasprave o njegovoj geologiji, Vilsonova je pokrila ekonomske resurse oblasti, uključujući građevinski kamen, pesak, šljunak i vodu za piće. Vilsonova istraživanja o stratigrafiji i paleontologiji beskičmenjaka paleozojskih slojeva istočne Kanade bila su značajna, iako je njen doprinos ovoj oblasti dobio priznanje tek nakon njenog penzionisanja.[11] U Ontariju, njen fokus je bio na fosilima beskičmenjaka tokom ordovicijskog perioda, posebno na sedimentima i fosilima u dolini Otave. U Stenovitim planinama i na Arktiku, Vilsonova je proučavala ordovicijsku faunu.[3] Tokom Velike krize, međutim, Vilsonova je morala da promeni fokus sa ordovicijskih na devonske stene, kako bi zadovoljila rastuću potražnju za naftom u zapadnoj Kanadi. Jedan od njenih zadataka bio je da identifikuje i kategoriše sve paleozojske beskičmenjake. Kao rezultat toga, Vilsonova je naručila Nacionalnu tipsku kolekciju fosila — međunarodno priznatu referentnu kolekciju.[7]

Od 1948. do 1958. Vilsonova je bila predavač paleontologije na Karlton koledžu (kasnije Univerzitet Karlton). Karlton je priznao Vilsonovu i kao geologa i kao inspirativnog učitelja sa počasnom diplomom 1960.[9] Vilsonova je takođe radila na tome da geologiju približi široj javnosti. Napisala je knjigu za decu, Zemlja pod našim nogama, koja je imala za cilj da podstakne šire znanje i interesovanje za nauku za koju je bila toliko strastvena.[14]

Njen rad na istraživanju geologije i paleontologije u oblasti Kornvola, Ontarija i nizije Sen Loren bio je važan za stvaranje kanala Sen Loren koji je izgrađen 1954. godine.

Vilsonova je postala cenjeni član Geološkog zavoda Kanade i bila je mentor mnogim mladim geolozima kroz svoja predavanja, izlete, publikacije i muzejske izložbe. Međutim, njene kolege nisu je nazivale „doktorkom“ sve do 1945. — 16 godina nakon što je doktorirala.[15] Penzionisala se dve godine kasnije, sa 65 godina, iako je pet novih radnika bilo potrebno da rade istu količinu posla kao Vilsonova.[16][17] Međutim, zadržala je svoju kancelariju u zavodu i nastavila svoj posao bez obzira što nije bila plaćena, do svoje smrti 1964.[18]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Alis Vilson je umrla u Otavi 15. aprila 1964. godine.

Nagrade i doprinosi[uredi | uredi izvor]

Vilsonova je bila prva žena geolog koju je angažovao Geološki zavod Kanade (1909); jedna od prve dve žene izabrane za člana Kraljevskog kanadskog geografskog društva (1930);[19] prva Kanađanka koja je primljena u Geološko društvo Amerike (1936); i prva žena članica Kraljevskog društva Kanade (1938).[20][16]

Godine 1935, kada je vlada R. B. Beneta tražila da oda počast ženi u saveznoj državnoj službi, Vilsonova je izabrana da postane član Reda Britanske imperije.[20]

Godine 1991. Kraljevsko društvo Kanade je ustanovilo Nagradu Alis Vilson za nove naučnike.[21] Vilsonova je 2005. primljena u Kuću slavnih kanadske nauke i inženjerstva.[21]

Vlada Kanade je 18. oktobra 2018. godine postavila ploču u čast Vislonovoj, prepoznajući je kao „osobu od nacionalnog istorijskog značaja u Kanadskom muzeju prirode“.[20]

Odabrane publikacije[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Alice Wilson”. The Canadian Encyclopedia. Historica Canada. 25. 10. 2017. 
  2. ^ „Alice Wilson (1881-1964) Geologist”. Cobourg and District Images. Cobourg Public Library. 2008. Arhivirano iz originala 2020-05-26. g. Pristupljeno 2016-11-01. 
  3. ^ a b v g „Alice Wilson”. The Canadian Encyclopedia. Historica Canada. 25. 10. 2017. 
  4. ^ a b v Klassen, V (2022-07-19). „Geoscience Histories: Dr. Alice Wilson”. GeoscienceINFO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-06. 
  5. ^ Russell, L.S.; James, E. „Alice Wilson”. www.thecanadianencyclopedia.ca (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-06. 
  6. ^ Nentwich, Franz W. (2010-09-01). „Issues in Canadian Geoscience - Women in the Geosciences in Canada and the United States: A Comparative Study”. Geoscience Canada (na jeziku: engleski). ISSN 1911-4850. 
  7. ^ a b Sarjeant, William AS (1993). „Alice Wilson, First Woman Geologist with the Geological Survey of Canada”. Earth Sciences History. 12 (2): 122—128. Bibcode:1993ESHis..12..122S. ISSN 0736-623X. JSTOR 24138603. doi:10.17704/eshi.12.2.m712pvg107v21804. 
  8. ^ Russell, L.S.; James, E. „Alice Wilson”. www.thecanadianencyclopedia.ca (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-06. 
  9. ^ a b „Alice Wilson (1881-1964) Geologist”. Cobourg and District Images. Cobourg Public Library. 2008. Arhivirano iz originala 2020-05-26. g. Pristupljeno 2016-11-01. 
  10. ^ „Government of Canada Recognizes National Historic Significance of Geologist Alice Evelyn Wilson” (Saopštenje). Parks Canada. 18. 10. 2018. 
  11. ^ a b v g Sarjeant, William AS (1993). „Alice Wilson, First Woman Geologist with the Geological Survey of Canada”. Earth Sciences History. 12 (2): 122—128. Bibcode:1993ESHis..12..122S. ISSN 0736-623X. JSTOR 24138603. doi:10.17704/eshi.12.2.m712pvg107v21804. 
  12. ^ Gallardo, Celina (2023-02-15). „10 Incredible Canadian Women You Didn't Learn About in History Class”. Reader's Digest Canada (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-16. 
  13. ^ Freund, Arianna; Soldati, Cassie (2020-02-28). „Meet Alice Wilson, the Canadian geologist who did the work of five people”. Massive Science. Pristupljeno 2023-02-16. 
  14. ^ „Alice Wilson; First woman geologist in Canada, expert in palaeozoic formations”. Science.ca. 2016-11-01. Arhivirano iz originala 2002-06-23. g. 
  15. ^ „Alice Wilson; First woman geologist in Canada, expert in palaeozoic formations”. Science.ca. 2016-11-01. Arhivirano iz originala 2002-06-23. g. 
  16. ^ a b Freund, Arianna; Soldati, Cassie (2020-02-28). „Meet Alice Wilson, the Canadian geologist who did the work of five people”. Massive Science. Pristupljeno 2023-02-16. 
  17. ^ Gallardo, Celina (2023-02-15). „10 Incredible Canadian Women You Didn't Learn About in History Class”. Reader's Digest Canada (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-16. 
  18. ^ „Alice's Adventures in Geology”. Ingenium Innovation Storybook. 2016-11-02. Arhivirano iz originala 2020-09-24. g. 
  19. ^ Fellows Register, The Royal Canadian Geographical Society
  20. ^ a b v „Government of Canada Recognizes National Historic Significance of Geologist Alice Evelyn Wilson” (Saopštenje). Parks Canada. 18. 10. 2018. 
  21. ^ a b „Alice Wilson Awards”. The Royal Society of Canada. 2004-09-14. Arhivirano iz originala 2018-07-24. g. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алис_Вилсон&oldid=27689416”