Alkaloidi maka

Mlečni sok nezrelih plodova posebne vrste maka (Papaver somniferum) kao i njegove čaure, sadrži znatne količine raznih alkaloida. Zgusnut i osušen mlečni sok se naziva opijum, pa se ovi alkaloidi zato nazivaju i opijumski alkaloidi.^[1]^[2]

Oni se dele na četiri grupe:

derivati benzilizohinolina;
derivati ftalidizohinolina;
derivati fenantrena;
derivati protopina.

Najpoznatiji alkaloid benzilizohinolinske grupe je papaverin, a ftalidizohinolinske grupe narkotin.

Alkaloidi derivati fenantrena se nazivaju alkaloidi grupe morfina. Oni sadrže, takođe, i izohinolinski prsten. Najvažniji predstavnici ove grupe su morfin i kodein.

Kodein se razlikuje od morfina time što u položaju 3 umesto OH grupe sadrži CH₃O grupu.

Od derivata protopina najpoznatiji alkaloid je protopin.

Gornji alkaloidi su u opijumu vezani za organske kiseline (mekonska, mlečna, fumarna). Najvažnija je mekonska kiselina.

Od alkaloida opijumske grupe najvažniji su derivati fenantrena (morfinska grupa). Morfin deluje na centralni nervni sistem (protiv bolova i za umirenje). U većim dozama je narkotik, u manjim izaziva euforiju. Dužom upotrebom stvaraju se navike sa teškim posledicama (morfinizam). Kodeijn nije narkotik i služi za umirenje kašlja. Može se dobiti i sintetski metilovanjem morfina.

Esterifikacijom OH grupa morfina dobija se diacetilmorfin koji se naziva i heroin, a koji je još toksičniji od morfina, tako da je njegovo korišćenje kao droge još opasnije. Do sada je izvršena sinteza mnogih derivata morfina sa ciljem da se nađe jedinjenje koje umiruje bolove kao morfin, a koje nema toksično dejstvo, ali bez uspeha.

Za dobijanje opijuma gaji se beli opijumski mak (Indija, Turska, Iran, Rusija), ali se njegova proizvodnja strogo kontroliše. Deset dana po opadanju latica zarezuje se zelena čaura i drugog dana sakuplja u posebnim posudama mlečni sok, koji dotle otvrdne, a zatim se oblikuje u hlebčiće. Danas se mak industrijski prerađuje (suve makove čaure) što se da lakše kontrolisati.

Izvori

^ Chevlen E (2003). „Opioids: a review”. Curr Pain Headache Rep. 7 (1): 15—23. PMID 12525266.
^ Pasternak, GW (2010). „Molecular insights into mu opioid pharmacology: From the clinic to the bench”. Clin J Pain. 26 Suppl 10: S3—9. PMID 20026962. doi:10.1097/AJP.0b013e3181c49d2e.

[pmid12525266-1] Chevlen E (2003). „Opioids: a review”. Curr Pain Headache Rep. 7 (1): 15—23. PMID 12525266.

[pmid20026962-2] Pasternak, GW (2010). „Molecular insights into mu opioid pharmacology: From the clinic to the bench”. Clin J Pain. 26 Suppl 10: S3—9. PMID 20026962. doi:10.1097/AJP.0b013e3181c49d2e.

[1]

[2]