Aluminijum hidroksid
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Aluminijum(III)-hidroksid
| |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.040.433 |
| MeSH | Aluminium+hydroxide |
| Svojstva | |
| Al(OH)3 | |
| Molarna masa | 78,00344 g/mol |
| Agregatno stanje | Beli amorfan prah. |
| Gustina | 2,4 g/cm³, основно. |
| Tačka topljenja | 300 °C |
| Nerastvoran. | |
| Opasnosti | |
EU klasifikacija (DSD)
|
Iritant (I) |
| R-oznake | R36, R37, R38 |
| S-oznake | S26, S36 |
| Tačka paljenja | Nije zapaljiv. |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Nema. |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Aluminijum hidroksid, molekulska formula - Al(OH)3, je najstabilnije jedinjenje aluminijuma pod normalnim uslovima.[1][2] Može se naći u prirodi u obliku rude gipsit. Veoma je sličan sa hidroksidom aluminijum oksida, AlO(OH), i aluminijum oksidom, Al2O3, od kojih se razlikuje samo po količini vode. Ova tri elementa zajedno čine osnove rude, boksita. Sa kiselinama gradi Al(OH)2+ katjone. Aluminijum hidroksid se sastoji od jednog atoma aluminijuma i od tri OH- grupe
Može se naći napisan i u obliku Al2O3.xH2O.
Aluminijum hidroksid je amfoterno jedinjenje.
Soli sa anjonom Al(OH)4- (slično kao i soli AlO2-) се понекад називају алуминати.
Извори[uredi | uredi izvor]
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
