Aluminijum sulfid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Aluminijum sulfid
Sulfid hlinitý.PNG
Nazivi
Drugi nazivi
Aluminum sulfid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.736
Svojstva
Al2S3
Molarna masa 150.158 g/mol
Agregatno stanje siva čvrsta materija
Gustina 2.32 g/cm3
Tačka topljenja 1100 °C
Tačka ključanja 1500 °C (sublimira)
razlaže se
Rastvorljivost u drugi rastvarači -
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja MSDS
nije na listi
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Aluminijum sulfid je hemijsko jedinjenje sa formulom Al2S3. Ovaj materijal ima nekoliko strukturnih formi. On je senzitivan na vlagu, u prisustvu koje prelazi u hidratisane aluminijumske okside/hidrokside.[3] Ovaj proces se odvaja kad je sulfid izložen atmosferskom vazduhu. Reakcija hidrolize proizvodi gasoviti vodonik sulfid (H2S).

Kristalna struktura[уреди]

Više od šest kristalnih formi aluminijum sulfida je poznato. Neke od njih su navedene ispod. Većina njih ima veoma slične strukture, koje se razlikuju u valentnom uređenu rešetke, čime se formiraju uređene ili neuređene podrešetke.[4][5]

Forma Simetrija Prostorna
grupa
a (A) c (A) ρ (g/cm3)
α Heksagonalna 6.423 17.83 2.32
β Heksagonalna P63mc 3.579 5.829 2.495
γ Trigonalna 6.47 17.26 2.36
δ Tetragonalna I41/amd 7.026 29.819 2.71

Priprema[уреди]

Aluminijum sulfid paljenjem dva elementa

2 Al + 3 S → Al2S3

Ova reakcija je izuzetno egzotermna te nije neophodno zagrevanje mešavine sumpora i aluminijuma. Proizvod se formira u stopljenom obliku. Reakcija doseže temperature više od 1100 °C, što je dovoljno da se otopi čelik. Rashlađeni proizvod je veoma tvrd.

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.
  4. ^ Landolt, Hans; D. Bimberg, Richard Börnstein; Börnstein, Richard (1982). Halbleiter. Springer. стр. 12—. ISBN 978-3-540-13507-4. Приступљено 23. 9. 2011. 
  5. ^ Flahaut J. Ann. Chim. (Paris) 7 (1952) 632–696

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]