Alfa Romeo 33 stradale
| Alfa Romeo 33 stradale | |
|---|---|
 Alfa Romeo 33 stradale | |
| Pregled | |
| Proizvođač | Alfa Romeo |
| Proizvodnja | novembar 1967. – mart 1969. |
| Montaža | Milano, Italija |
| Dizajner | Franko Skaljione |
| Karoserija i šasija | |
| Klasa | Sportski automobil |
| Karoserija | 2 vrata – kupe |
| Slični | Alfa Romeo tipo 33 |
| Pogonski agregat | |
| Motor | benzin 2.0 V8 |
| Stepen prenosa | manuelni šestostepeni koloti menjač |
| Veličine | |
| Međuosovinsko rastojanje | 2.350 mm (92,5 in) |
| Dužina | 3.970 mm (156,3 in) |
| Širina | 1.710 mm (67,3 in) |
| Visina | 991 mm (39,0 in) |
| Masa | 700 kg (1.543 lb) |
Alfa Romeo 33 stradale je sportski automobil sa motorom na sredini šasije koji je proizvodio italijanski proizvođač automobila Alfa Romeo.[1][2][3] To je jedan od prvih svetskih superautomobila, bio je najbrži komercijalno dostupan automobil kada je predstavljen. Ukupno 18 primeraka je proizvedeno između 1967. i 1969. godine. „Stradale“ (italijanski za „put“) je termin koji italijanski proizvođači automobila često koriste za označavanje verzije trkačkog automobila koja je legalna i za uličnu vožnju. Alfa Romeo 33 stradale je zaista proizveden na osnovu trkačkog prototipa „tipo 33”.
Sa dvostrukim prednjim svetlima 33 stradale se može videti u italijanskom filmu Un bellissimo novembre (srp. Једног прекрасног новембра) iz 1969. godine.[4][5]
Istorija
[uredi | uredi izvor]33 stradale, prvi put proizveden 1967. godine, zasnovan je na trkačkom automobilu Autodelta tip 33. Automobil, koji je konstruisao Franko Skaljione,[6] a konstruisao Karoceri Maraci, debitovao je na pariskom sajmu automobila 5. oktobra 1967. godine.[7]
Prvi prototip (šasija br. 10533.01) izgrađen je u Autodeltinoj radionici u Setimo Milanezeu, zajedno sa tipo 33 "periskopika" trkačkim automobilom iz 1967. godine. Karoseriju su sagradili Franko Skaljione i njegovi ljudi, dok je Autodelta tehnički konstruisala auto. Još jedan prototip sa karoserijom od magnezijuma (šasija br. 10533.12) (planiran za neke ulične trke) pokrenuo je Skaljione. Međutim, Maraci je to završio tek 1968. godine. Dva prototipa su jedina koja imaju dvostruke farove. Ovo je redizajnirao Skaljione na budućim automobilima zbog propisa o minimalnom rastojanju farova od zemlje.
Dva prototipa nose originalne serijske brojeve projekata, 105.33.xx. Međutim, trkački tipo 33 dobio je 750.33.0xx, a serijski stradale dobio je 750.33.1xx brojeve šasija. Maraci tvrdi da su izradili 18 šasija. 5 od njih su korišćeni za 6 konceptnih automobila (jedna šasija je korišćena dva puta). Osam automobila je potvrđeno sa Skaljioneovim prelepim karoserijama. O ostalima se ne zna ništa. Postoje ogromne nesuglasice u broju izrađenih 33 stradale i tačan broj (navodno 18) stvarnih šasija stradale (sa 10 cm dužim međuosovinskim rastojanjem od trkačkih automobila) ne odgovara sasvim broju šasija primeraka koji su i sada na putu.
Automobil je predstavljen na Salonu automobila u Monci, Italija, u septembru 1967. godine.[8] Samo 18 je napravljeno. Prototip (šasija br. 10533.01) prodat je privatnoj galeriji Abart u Japanu. Drugi prototip stradale karoserije sa magnezijumom (šasija br. 10533.12) i pet konceptnih automobila sada su deo muzeja Alfa Romeo.
Specifikacija
[uredi | uredi izvor]Karoserija i šasija
[uredi | uredi izvor]33 stradale je prvo serijsko vozilo na kome su postavljena leptir vrata.[9] 33 stradale takođe sadrži prozore koji se neprimetno zakrivaju prema „krovu“ vozila. Automobil ima aluminijumsku karoseriju na aluminijumskoj cevastoj šasiji. Kao rezultat ručne izrade, svaki model se razlikuje od ostalih za poneki detalj. Na primer, prvi modeli su imali dvostruka svetla, koji su u kasnijim zamenjeni farovima sa jednom sijalicom. Položaj brisača vetrobranskog stakla, pa čak i njihov broj, je još jedna stvar koja razlikuje svaki primer od ostalih. Takođe, kod kasnijih modela su otvoreni propusti za vazuh i kod prednjih i kod zadnjih točkova kako bi se omogućio izlaz vrućeg vazduha iz kočnica.[10] Automobil poseduje Kampanjolove 13-inčne felne od magnezijuma, prednje točkove široke osam i zadnje točkove široke devet inča. Koristi disk kočnice, a zadnje su montirane direktno na šasiju vozila. Sistem vešanja automobila isti je kao kod trkačkih automobila šezdesetih godina 20. veka, sa gornjim i donjim upravljačkim krakovima napred i dvostrukim krakovima nazad. Ima i zaštitu od prevrtanja.[11]
Iako je stradale automobil za puteve, on ima određena ograničenja zbog kojih svakodnevna upotreba može biti malo naporna, na primer nedostaju brave, ili pak prenizak je za uličnu vožnju.[8]
Motor i menjač
[uredi | uredi izvor]
Auto sa trkačkim motorom nije imao nikakve veze sa masovno proizvedenim jedinicama u Alfinim većim mejnstrim vozilima. Motor je rađen po ugledu na V8 ugrađivanog u Alfa montreal. Iako je manje zapremine motor ima mnogo više snage. Oba motora su potekla iz 33 trkača, ali razlikovali su se u mnogim detaljima. Oba motora su imala bregaste osovine pokretane lancem, za razliku od trkačkih koji su pokretali uz pomoć kaiša, ali stradale je zadržao radilicu kao kod trkačkog modela, dok je „montrealov” motor imao poluge krsta. Trkački inženjer Karlo Čiti je dizajnirao aluminijski V8 motor od 1.995 ccm (2.0 L) koji ima SPICA sistem za ubrizgavanje goriva,[12] četiri zavojnice paljenja i dve svećice po cilindru. Motor je koristio četiri bregaste osovine da bi pokretao ventile i imao obrtni limit od 10.000 o/min sa odnosom kompresije od 10,5:1,[13] stvarajući 230 KS (227 KS; 169 kW) na 8.800 o / min i 206 N⋅m pri 7.000 o / min obrtnog momenta sa verzijom izduva za put i 270 KS u trkačkoj verziji izduva.[2] Budući da je svaki stradale izrađen ručno i jedinstveni nivoi snage mogu varirati od automobila do automobila. Na primer, prvi proizvedeni stradale (br. 750.33.101) ima fabrički list sa podacima o snazi 181 kW (243 KS) pri 9.400 o/min sa "uličnim" izduvom i 189 kW (253 KS) sa otvorenim izduvom.[14]
Kao i na trkačkom automobilu, stradale je imao šestostepeni koloti menjač.
Performanse
[uredi | uredi izvor]Automobilu je potrebno manje od šest sekundi da od mirovanja dostigne 100 km/h i ima maksimalnu brzinu od 260 km/h (160 mph). Godine 1968. nemački časopis Auto, Motor und Sport izmerio je maksimalnu brzinu od 252 km/h (157 mph) i 24,0 sekundi za prvi kilometar, što ga je učinilo najbržim komercijalno dostupnim automobilom na ovoj razdaljini. Automobili sličnih performansi iz tog vremena su imali dvostruko veću litražu od stradalea (Lamburdžini miura, Ferari dajton i Maserati gibli).[2][3]
| Tip motora | 90° V8 DOHC |
|---|---|
| Kubikaža | 1.995 cc (2,0 L) |
| Snaga | 230 PS (227 bhp; 169 kW) @ 8800 rpm |
| Obrtni momenat | 206 N⋅m (152 lb⋅ft) @ 7000 rpm |
| Maksimalna brzina | 260 km/h |
| 0–100 km/h | manje od 6 sekundi |
Cena i vrednost
[uredi | uredi izvor]Proizveden u pokušaju Alfe da učini da neke od svojih trkačkih tehnologija postanu dostupne javnosti, bio je najskuplji automobil koji se 1968. godine prodavao javnosti po ceni od 17.000 američkih dolara[15] (kada je prosečna cena novog automobila 1968. godine bila 2.822 američkih dolara).[16] Iste godine u Italiji je maloprodajna cena za 33 stradale iznosila 9.750.000 lira.[17] Za poređenje, Lamborgini miura je prodavan za 7.700.000 lira,[18] dok je prosečna zarada radnika bila oko 150.000 lira.[19] Alfa Romeo 33 stradale se gotovo nikada ne prodaje, stoga je njihovu vrednost veoma teško proceniti. Na sajmu automobila u Detroitu 2015. godine, dok je predstavljao Alfa Romeo 4C spajder, šef Alfe za Severnu Ameriku procenio je trenutnu tržišnu vrednost 33 stradale na "dosta više od 10 miliona dolara".
Koncept automobili
[uredi | uredi izvor]Pet šasija 33 stradalea su korišćene kao osnova za koncept automobile.
| Naziv automobila | Dizajner | Predstavljen | Fotografija | Dimenzije | |
|---|---|---|---|---|---|
| Alfa Romeo Carabo | Bertone | 1968, pariski salon automobila | 
|
Međuosovinski razmak | 2.350 mm (93 in) |
| Dužina x širina | 4.176 mm (164,4 in) x 1.785 mm (70,3 in) | ||||
| Visina | 990 mm (39 in) | ||||
| Težina | 1.000 kg (2.200 lb) | ||||
| Alfa Romeo P33 Roadster | Pininfarina | 1968, Salon automobila u Torinu | |||
| Alfa Romeo Iguana | Italdizajn Đadžaro | 1969, Salon automobila u Torinu | 
|
Međuosovinski razmak | 2.350 mm (93 in)[20] |
| Dužina x širina | 4.050 mm (159 in) x 1,780 mm (0,0701 in)[20] | ||||
| Visina | 1.050 mm (41 in)[20] | ||||
| Težina | 700 kg (1.500 lb)[20] | ||||
| Alfa Romeo 33/2 Coupé Speciale | Pininfarina | 1969, pariski salon automobila | 
|
Međuosovinski razmak | 2.350 mm (93 in) |
| Dužina x širina | 4,000 mm × 1,800 mm (157.5 in × 70.9 in) | ||||
| Težina | 720 kg (1.590 lb) | ||||
| Alfa Romeo P33 Cuneo | Pininfarina | 1971, Salon automobila u Briselu | 
|
||
| Alfa Romeo Navajo | Bertone | 1976, Salon automobila u Ženevi | 
|
Međuosovinski razmak | 2.430 mm (96 in)[21] |
| Dužina x širina | 3,800 mm × 1,860 mm (149.6 in × 73.2 in)[21] | ||||
| Visina | 1.050 mm (41 in)[21] | ||||
| Težina | 870 kg (1.920 lb)[21] | ||||
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Alfa Romeo 33 Stradale turns 50, is still the most beautiful car ever made”. Drive Mag (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 02. 2020. g. Pristupljeno 2019-09-18.
- ^ a b v „Alfa Romeo 33 Stradale - Schönheit und Geschwindigkeit in Perfektion (Fahrzeugberichte)”. Zwischengas (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 09. 07. 2018. g. Pristupljeno 2019-09-18.
- ^ a b Lang, Patrick (2017-03-10). „50 Jahre Alfa Romeo T33/2 Stradale: Weniger als ein Dutzend Straßenfahrzeuge”. auto motor und sport (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 17. 06. 2018. g. Pristupljeno 2019-09-18.
- ^ „Alfa Romeo 33 Stradale u filmu "Un bellissimo novembre"”. IMCDb.org. Arhivirano iz originala 20. 02. 2020. g. Pristupljeno 2019-09-18.
- ^ Alfa Romeo 33 Stradale u filmu "Un bellissimo novembre", Pristupljeno 2019-09-18
- ^ „Dark Roasted Blend: Most Sensuous Car Shapes Ever Designed”. Dark Roasted Blend (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 04. 2013. g. Pristupljeno 2019-09-18.
- ^ „The Revs Institute: The Revs Institute - The Revs Institute”. library.revsinstitute.org. Pristupljeno 2019-09-18.[mrtva veza]
- ^ a b „"Spotlight: The Exquisite Alfa-Romeo Tipo 33 Stradale"” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 13. 11. 2013. g.
- ^ „"Dalla 6C 2500 alla 4C Concept, la storia delle sportive Alfa Romeo"”. Arhivirano iz originala 06. 06. 2012. g.
- ^ „1967 - 1969 Alfa Romeo 33 Stradale - Images, Specifications and Information”. Ultimatecarpage.com. Arhivirano iz originala 12. 10. 2017. g. Pristupljeno 2019-09-18.
- ^ „1968 Alfa Romeo T33 Stradale | CarParts.com”. www.carparts.com. Arhivirano iz originala 03. 08. 2014. g. Pristupljeno 2019-09-18.
- ^ „"Alfa Romeo 33 Sport Prototipo"”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2009. g.
- ^ „"Alfa Romeo 33 Part 1: 33 Stradale"”. Arhivirano iz originala 17. 12. 2007. g.
- ^ „Ferraris”. Ferraris Online (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 09. 2019. g. Pristupljeno 2019-09-18.
- ^ „italiaspeed.com”. www.italiaspeed.com. Pristupljeno 2019-09-18.
- ^ „What Happened in 1968 inc. Pop Culture, Prices Significant Events, Key Technology and Inventions”. www.thepeoplehistory.com. Pristupljeno 2019-09-18.
- ^ „Club Spider Alfa Romeo 33 stradale”. www.spideralfaromeo.it (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 2019-09-18.
- ^ „All sizes | Ruoteclassiche - Settembre 2008 (23) | Flickr - Photo Sharing!”. www.flickr.com. Pristupljeno 2019-09-18.
- ^ „Artemi, Paolo (19 March 1993). "Quando per l'auto lussuosa bastavano undici stipendi"”.
- ^ a b v g „1969 Alfa Romeo Iguana Concept car specifications, auto technical data - performance, fuel economy, emissions, dimensions 20251”. www.carfolio.com. Arhivirano iz originala 31. 07. 2017. g. Pristupljeno 2019-09-19.
- ^ a b v g „1976 Alfa Romeo Navajo Concept car specifications, auto technical data - performance, fuel economy, emissions, dimensions 19360”. www.carfolio.com. Arhivirano iz originala 01. 09. 2018. g. Pristupljeno 2019-09-18.
