Pređi na sadržaj

Ana Jegorova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
ana jegorova
Lični podaci
Datum rođenja(1916-12-23)23. decembar 1916.
Mesto rođenjaToržok, Kalinjinska oblast, Ruska Imperija
Datum smrti29. oktobar 2009.(2009-10-29) (92 god.)
Mesto smrtiMoskva, Rusija
Profesijainstruktor letenja
Delovanje
Učešće u ratovimaVeliki otadžbinski rat
SlužbaSovjetsko ratno vazduhoplovstvo
Činporučnik
Heroj
Heroj SSSR od6. maja 1965.[1]

Odlikovanja
sovjetska odlikovanja:
Heroj Sovjetskog Saveza
Heroj Sovjetskog Saveza
Orden Lenjina
Orden Lenjina
Orden crvene zastave
Orden crvene zastave
Orden crvene zastave
Orden crvene zastave

Poručnik Ana Aleksandrovna Timofejeva-Jegorova (rus. Анна Александровна Тимофеева-Егорова; 23. septembar 1916 – 29. oktobar 2009) je bila pilot u Sovjetskom ratnom vazduhoplovstvu tokom Drugog svetskog rata i Heroj Sovjetskog Saveza.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rana mladost

[uredi | uredi izvor]

Jegorova je rođena u selu Toržok, u Kalinjinskoj oblasti, u Carskoj Rusiji, u siromašnoj seljačkoj porodici sa šesnestoro dece. Nakon što je završila srednju školu, upisala je trgovačku školu, a u isto vreme je pohađala pripremni kurs za univerzitet i radila na izgradnji Moskovskog metroa. Bila je član jedriličarskog kluba, a letačku obuku je završila u Keršonskoj školi letenja, nakon čega je dobila zvanje instruktora letenja.

Drugi svetski rat

[uredi | uredi izvor]

Po otpočinjanju nemačke invazije na SSSR, 22. jula 1941. godine, prijavila se dobrovoljno u Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo. U periodu od 1941-42. godine letela je na drvenom dvokrilcu Polikarpov Po-2, u sastavu 130. eskadrile za vezu.[2] 20. maja 1942. godine, tokom poštanskog leta, napao ju je nemački lovac. Iako se njen avion zapalio, uspela je prinudno da sleti. Nemački pilot je u više naleta otvorio vatru na nju dok je bežala, ali je uspela da se sakrije i da dostavi poštu koju je prevozila.

Nakon obaranja, prošla je letačku obuku za ruski jurišni bombarder Iljušin Il-2 Šturmovik. 1943. godine prekomandovana je u 805. vazduhoplovni jurišni puk i obavila je 243 misije leteći na sovjetskom jurišnom bombarderu Iljušin Il-2. Učestvovala je u bitkama iznad Tamanskog poluostrva, Krima i Poljske. Bila je jedina žena pilot u svom puku.

Jurišni bombarder Iljušin Il-2 na kakvom je letela Ana Jegorova

,

U avgustu 1944. godine, tokom misije napada na nemačke položaje na Magnuševskom mostrobranu u blizini Varšave, njen avion je pogođen vatrom sa zemlje. Njen strelac je poginuo, a avion je teško oštećen. Leteći na leđima, Jegorova koju je zahvatio plamen, iskočila je naglavačke iz aviona u niskom letu; njen padobran se samo delimično otvorio zbog čega je prilikom udara u zemlju polomila više kostiju i pretrpela unutrašnje povrede. Nemci su je zarobili i ukazali joj prvu pomoć, nakon čega je prebačena u zarobljenički logor gde se o njenim povredama brinuo dr. Georgij Sinjakov. Pošto su njeni pretpostavljeni verovali da je poginula u borbi, krajem 1944. godine posthumno joj je dodeljeno zvanje Heroja Sovjetskog Saveza, ali je opozvano kada se saznalo da je živa i da se nalazi u nemačkom zarobljeništvu.

Dana 31. januara 1945. godine sovjetske snage su oslobodile zarobljenički logor u Kustrinu, u kojem je bila zatočena Jegorova. Nakon povratka u SSSR, jedanest dana je provela u istražnom zatvoru za sovjetske ratne zarobljenike povratnike, gde ju je ispitivao NKVD zbog sumnje da se dobrovoljno predala neprijatelju. Nakon što su drugi zarobljenici svedočili o njenim povredama i zarobljavanju, kao i o njenom držanju u zarobljeništvu, puštena je iz zatvora, ali je zbog medicinskih razloga, 1945. godine otpuštena iz Sovjetskog ratnog vazduhoplovstva. Udala se za bivšeg komandanta njene divizije, Vjačeslava Timofejeva i rodila je dva sina.

Dana 6. maja 1965. godine konačno joj je uručen orden Heroja Sovjetskog Saveza i orden Lenjina.[1]

Odlikovanja i medalje

[uredi | uredi izvor]
Heroj Sovjetskog Saveza (6. maj 1965)
Orden Lenjina
Orden Crvene zastave, dva puta
Orden Patriotskog rata, I klase, dva puta
Medalja za odbranu Kavkaza
Medalja "Za pobedu nad Nemačkom u Velikom otadžbinskom ratu 1941-45"
Jubilarna medalja "Dvadeset godina od pobede u Velikom obadžbinskom ratu 1941-45"
Jubilarna medalja "Trideset godina od pobede u Velikom obadžbinskom ratu 1941-45"
Jubilarna medalja "Četrdeset godina od pobede u Velikom obadžbinskom ratu 1941-45"
Jubilarna medalja "Pedeset godina od pobede u Velikom obadžbinskom ratu 1941-45"
Jubilarna medalja "Šezdeset godina od pobede u Velikom obadžbinskom ratu 1941-45"
Jubilarna medalja "Trideset godina Sovjetske vojske i mornarice"
Jubilarna medalja "Četrdeset godina Sovjetskih oružanih snaga"
Jubilarna medalja "Pedeset godina Sovjetskih oružanih snaga"
Jubilarna medalja "Šezdeset godina Sovjetskih oružanih snaga"
Jubilarna medalja "Sedamdeset godina Sovjetskih oružanih snaga"

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Sakaida 2003, str. 20.
  2. ^ Sakaida 2003, str. 19.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Sakaida, Henry (2003). Heroins of the Soviet Union 1941-45. Osprey Publishing Ltd. ISBN 978-1-84176-598-3. 
  • Cottam, Kazimiera. Women in War and Resistance: Selected Biographies of Soviet Women Soldiers. Nepean, Canada: New Military Publishing, 1998.
  • Noggle, Anne. A Dance With Death: Soviet Airwomen in World War II. College Station, TX: Texas A&M University Press, 1994.
  • Timofeyeva-Yegorova, Anna. trans. Margarita Ponomaryova, Kim Green. ed. Kim Green. Red Sky, Black Death: A Soviet Woman Pilot's Memoir of the Eastern Front. Bloomington, IN: Slavica Publishers, 2009.