Andrej Kolmogorov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Andrej Kolmogorov
Lični podaci
Datum rođenja(1903-04-25)25. april 1903.
Mesto rođenjaTambov, Ruska Imperija
Datum smrti26. oktobar 1987.(1987-10-26) (84 god.)
Mesto smrtiMoskva, SSSR
DržavljanstvoSSSR
ObrazovanjeMoskovski državni univerzitet Lomonosov
Naučni rad
PoljeMatematičar
InstitucijaMoskovski državni univerzitet
UčeniciVladimir Arnold
Roland Dobrušin
Evgenij Dinkin
Izrael Gelfand
Leonid Levin
Per Martin-Lef
Jurij Prohorov
Jakov G. Sinaj
Albert Širajev
Anatolij G. Vituškin
MentoriNikolaj Lužin
Poznat poteorija verovatnoće, topologija, intuitivna logika, turbulencija, klasična mehanika, matematička analiza
NagradeOrden Sovjetskog Saveza (1941)
Nagrada Balzan (1963)
Orden Lenjina (1965)
Volfova nagrada (1980)
Nagrada Lobačevskog (1987)
član Ruske akademije nauka[1]
član Kraljevskog društva (1964)[2]

Andrej Nikolajevič Kolmogorov (rus. Андрей Николаевич Колмогоров; Tambov, 25. april 1903 — Moskva, 26. oktobar 1987)[3][4] je bio ruski matematičar, koji je doprineo matematici teorije verovatnoće, topologiji, intuicionističkoj logici, turbulenciji, klasičnoj mehanici, algoritamskoj teoriji informacija i računskoj složenosti.[5][2][6]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 25. aprila 1903. godine u Tambovu, ruskom gradu u kojem se zatekla njegova majka Marija Jakovlevna Kolmogorova, ostajući sa prijateljima prilikom povratka iz Krima. Njegovi roditelji nisu bili formalno venčani. Kćerka Marita Jakovlevna je umrla prilikom rođenja, a sin Andrej Nikolajevič je odmah usvojen od strane Marijine sestre Vere Jakovlevne Kolmogorov. Vera je bila brižna maćeha, puna ljubavi prema svom usvojenom sinu Andreju sve do svoje smrti 1950. godine, do kada je imala priliku da vidi neka od njegovih velikih dostignuća.

Andrej Kolmogorov je sahranjen na moskovskom groblju Novodevičje.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Andrej Kolmogorov je rođen u Tambovu, oko 500 kilometara jugoistočno od Moskve, 1903. godine. Njegova neudata majka Marija I. Kolmogorova umrla je pri porođaju.[7] Andreja su odgajile dve njegove tetke u Tunošnoj (blizu Jaroslavlja) na imanju njegovog dede, dobrostojećeg plemića.

O Andrejevom ocu se malo zna. Navodno se zvao Nikolaj Matvevič Kataev i bio je agronom. Nikolaj je prognan iz Sankt Peterburga u Jaroslavsku provinciju nakon učešća u revolucionarnom pokretu protiv careva. Nestao je 1919. godine i pretpostavljalo se da je ubijen u Ruskom građanskom ratu.

Andrej Kolmogorov se školovao u seoskoj školi svoje tetke Vere, a njegovi najraniji književni napori i matematički radovi štampani su u školskom časopisu „Lastavica proleća“. Andrej je (sa pet godina) bio „urednik“ matematičke rubrike ovog časopisa. Prvo matematičko otkriće Kolmogorova objavljeno je u ovom časopisu: sa pet godina primetio je regularnost u zbiru niza neparnih brojeva: etc.[8]

Godine 1910, tetka ga je usvojila i preselili su se u Moskvu, gde je 1920. godine završio srednju školu. Kasnije iste godine, Kolmogorov je počeo da studira na Moskovskom državnom univerzitetu i istovremeno u Mendeljejevom moskovskom institutu za hemiju i tehnologiju.[9] O ovom vremenu Kolmogorov piše: „Na Moskovski univerzitet stigao sam sa dobrim poznavanjem matematike. Znao sam naročito dobro početak teorije skupova. Proučavao sam mnoga pitanja u člancima u Enciklopediji Brokgauza i Efrona, popunjavajući sam za sebe ono što je predstavljeno suviše sažeto u ovim člancima.”[10]

Kolmogorov je stekao reputaciju široke erudicije. Dok je bio student dodiplomskih studija na koledžu, pohađao je seminare ruskog istoričara S. V. Bačrušina i objavio je svoj prvi istraživački rad o zemljoposedničkoj praksi petnaestog i šesnaestog veka u Novgorodskoj republici.[11] Tokom istog perioda (1921–22) Kolmogorov je razradio i dokazao nekoliko rezultata u teoriji skupova i u teoriji Furijeovih serija.

Zrelo doba[uredi | uredi izvor]

Godine 1922, Kolmogorov je stekao međunarodno priznanje za konstrukciju Furijeove serije koja se gotovo svuda divergira.[12][13] Otprilike u to vreme on je odlučio da svoj život posveti matematici.

Godine 1925, Kolmogorov je diplomirao na Moskovskom državnom univerzitetu i počeo da studira pod nadzorom Nikolaja Luzina.[5] On je stvorio životno blisko prijateljstvo sa Pavelom Aleksandrovim, kolegom studentom iz Luzina; nekoliko istraživača je zaključilo da su dva prijatelja bila u homoseksualnoj vezi,[14][15][16][17] iako nijedan od njih nije to otvoreno potvrdio tokom svog života. Kolmogorov (zajedno sa Aleksandrom Hinčinom) postao je zainteresovao za teoriju verovatnoće. Takođe 1925. godine objavio je svoj rad u intuicionističkoj logici, „Na principu isključene sredine“, u kojem je dokazao da se pod određenim tumačenjem, sve izjave klasične formalne logike mogu formulisati kao izjave intuicionističke logike. Godine 1929, Kolmogorov je stekao doktorat filozofije (Ph.D.) na Moskovskom državnom univerzitetu.

Dela[uredi | uredi izvor]

  • A. N. Kolmogorov, Ob operaciяh nad množestvami, Matem. sb., 1928, 35:3—4
  • A. N. Kolmogorov, Obщaя teoriя merы i isčislenie veroяtnosteй // Trudы Kommunističeskoй akademii. Matematika. — M.: 1929, t. 1. S. 8—21.
  • A. N. Kolmogorov, Ob analitičeskih metodah v teorii veroяtnosteй, UMN, 1938:5, 5—41
  • A. N. Kolmogorov, Osnovnыe ponяtiя teorii veroяtnosteй. Izd. 2-e, M. Nauka, 1974, 120 s.
  • A. N. Kolmogorov, Teoriя informacii i teoriя algoritmov. — M.: Nauka, 1987. — 304 s.
  • A. N. Kolmogorov, S. V. Fomin, Эlementы teorii funkciй i funkcionalьnogo analiza. 4-e izd. M. Nauka. 1976 g. 544 s.
  • A. N. Kolmogorov, Teoriя veroяtnosteй i matematičeskaя statistika. M. Nauka 1986 g. 534 s.
  • A. N. Kolmogorov, O professii matematika. M., Izd-vo Moskovskogo Universiteta, 1988, 32 s.
  • A. N. Kolmogorov, Matematika — nauka i professiя. M.: Nauka, 1988 g., 288 s.
  • A. N. Kolmogorov, I. G. Žurbenko, A. V. Prohorov, Vvedenie v teoriю veroяtnosteй. M.: Nauka, 1982 g., 160 s.
  • A. N. Kolmogorov, Grundbegriffe der Wahrscheinlichkeitrechnung, in Ergebnisse der Mathematik. Berlin, 1933.
  • A. N. Kolmogorov, Foundations of the theory of probability. Chelsea Pub. Co; 2nd edition (1956) 84 p.
  • A. N. Kolmogorov, S. V. Fomin, Elements of the Theory of Functions and Functional Analysis. Dover Publications (February 16, 1999), p. 288. ISBN 978-0-486-40683-1.
  • A. N. Kolmogorov, S.V. Fomin, Introductory Real Analysis (Hardcover)R.A. Silverman (Translator). Prentice Hall (January 1, 2009), 403 p. ISBN 978-0-13-502278-8.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Youschkevitch, A. P. (1983), „A. N. Kolmogorov: Historian and philosopher of mathematics on the occasion of his 80th birfhday”, Historia Mathematica, 10 (4): 383—395, doi:10.1016/0315-0860(83)90001-0 Slobodan pristup 
  2. ^ a b Kendall, D. G. (1991). „Andrei Nikolaevich Kolmogorov. 25 April 1903-20 October 1987”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 37: 300—326. S2CID 58080873. doi:10.1098/rsbm.1991.0015. 
  3. ^ „Academician Andrei Nikolaevich Kolmogorov (obituary)”. Russian Mathematical Surveys. 43 (1): 1—9. 1988. Bibcode:1988RuMaS..43....1.. doi:10.1070/RM1988v043n01ABEH001555. 
  4. ^ Parthasarathy, K. R. (1988). „Obituary: Andrei Nikolaevich Kolmogorov”. Journal of Applied Probability. 25 (2): 445—450. JSTOR 3214455. doi:10.1017/S0021900200041115 Slobodan pristup. 
  5. ^ a b Andrej Kolmogorov na sajtu MGP (jezik: engleski)
  6. ^ O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Andrej Kolmogorov”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
  7. ^ Encyclopædia Britannica Online, s. v. "Andrey Nikolayevich Kolmogorov", accessed February 22, 2013.
  8. ^ „Andrei N Kolmogorov prepared by V M Tikhomirov”. Wolf Prize in Mathematics, v.2. World Scientific. 2001. str. 119—141. ISBN 9789812811769. 
  9. ^ „Andreй Nikolaevič KOLMOGOROV. Curriculum Vitae”. 
  10. ^ Society, American Mathematical (2000). Kolmogorov in Perspective (History of Mathematics). str. 6. ISBN 978-0821829189. 
  11. ^ Salsburg, David (2001). The Lady Tasting Tea: How Statistics Revolutionized Science in the Twentieth CenturyNeophodna slobodna registracija. New York: W. H. Freeman. str. 137–50. ISBN 978-0-7167-4106-0. 
  12. ^ Kolmogorov, A. (1923). „Une série de Fourier–Lebesgue divergente presque partout” [A Fourier–Lebesgue series that diverges almost everywhere] (PDF). Fundamenta Mathematicae (na jeziku: francuski). 4 (1): 324—328. doi:10.4064/fm-4-1-324-328 Slobodan pristup. 
  13. ^ V. I. Arnold-Max Dresden. „In Brief”. Arhivirano iz originala 2013-10-05. g. 
  14. ^ Graham, Loren R.; Kantor, Jean-Michel (2009). Naming infinity: a true story of religious mysticism and mathematical creativity. Harvard University Press. str. 185. ISBN 978-0-674-03293-4. „The police soon learned of Kolmogorov and Alexandrov's homosexual bond, and they used that knowledge to obtain the behavior that they wished.” 
  15. ^ Gessen, Masha (2011). Perfect Rigour: A Genius and the Mathematical Breakthrough of a Lifetime. Icon Books Ltd. str. 17. „Kolmogorov alone among the top Soviet mathematicians avoided being drafted into the postwar military effort. His students always wondered why-and the only likely explanation seems to be Kolmogorov's homosexuality. His lifelong partner, with whom he shared a home starting in 1929, was the topologist Pavel Alexandrov.” 
  16. ^ Graham, Loren; Kantor, Jean-Michel (2009), Naming Infinity: A True Story of Religious Mysticism and Mathematical Creativity, Harvard University Press, str. 185, ISBN 9780674032934 
  17. ^ Szpiro, George (2011), Pricing the Future: Finance, Physics, and the 300-year Journey to the Black-Scholes Equation, Basic Books, str. 152, ISBN 9780465022489, „It was generally known that they had a homosexual relationship, although they never acknowledged their liaison” 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kolmogorov, Andrey (1933). Grundbegriffe der Wahrscheinlichkeitsrechnung (na jeziku: German). Berlin: Julius Springer. 
  • 1991–93. Selected works of A.N. Kolmogorov, 3 vols. Tikhomirov, V. M., ed., Volosov, V. M., trans. Dordrecht: Kluwer Academic Publishers. ISBN 90-277-2796-1
  • 1925. "On the principle of the excluded middle" in Jean van Heijenoort, 1967. A Source Book in Mathematical Logic, 1879–1931. Harvard Univ. Press: 414–37.
  • Kolmogorov, Andrei N. (1963). „On Tables of Random Numbers”. Sankhyā Ser. A. 25: 369—375. MR 178484. 
  • Kolmogorov, Andrei N. (1998) [1963]. „On Tables of Random Numbers”. Theoretical Computer Science. 207 (2): 387—395. MR 1643414. doi:10.1016/S0304-3975(98)00075-9. 
  • Kolmogorov, Andrei N. (2005) Selected works. In 6 volumes. Moscow (in Russian)

Textbooks:

  • A. N. Kolmogorov and Boris Vladimirovich Gnedenko. "Limit distributions for sums of independent random variables", 1954.
  • A. N. Kolmogorov and Sergei Fomin. "Elements of the Theory of Functions and Functional Analysis", Publication 1999, Publication 2012
  • Eric Charpentier, Annick Lesne, Nikolai Kapitonowitsch Nikolski (Herausgeber) Kolmogorovs Heritage in Mathematics, Springer 2007
  • Nikolski The great Kolmogorov, in Bolibruch, Osipov, Sinai (Herausgeber) Mathematical Events of the Twentieth Century, Springer 2006, S. 283
  • Kolmogorov. Юbileйnoe izdanie v 3-h knigah. Kn. 1. Istina — blago. Biobibliografiя / Red.-sost. A. N. Širяev. — M.: Fizmatlit, 2003
  • Kolmogorov. Юbileйnoe izdanie v 3-h knigah. Kn. 2. Эtih strok beguщih tesьma… Izbrannыe mesta iz perepiski A. N. Kolmogorova i Aleksandrov, Pavel Sergeevič / Red.-sost. A. N. Širяev. — M.: Fizmatlit, 2003
  • Kolmogorov. Юbileйnoe izdanie v 3-h knigah. Kn. 3. Zvukov serdca tihoe эho. Iz dnevnikov / Red.-sost. A. N. Širяev. — M.: Fizmatlit, 2003
  • Яvlenie črezvыčaйnoe. Kniga o Kolmogorove. — M.: Fazis, 1999
  • Kolmogorov v vospominaniяh učenikov: Sb. st. / Red.-sost. A. N. Širяev. M.: MCNMO, 2006
  • 100 velikih učёnыh. Samin D. K. M.: Veče, 2000. — 592 s. — 100 velikih. ISBN 5-7838-0649-8
  • Kolmogorov / Novaя filosofskaя эnciklopediя: v 4 t. M.: Mыslь, 2010

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андреј_Колмогоров&oldid=27710230”