Pređi na sadržaj

Antibuker

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Antibuker
Dodeljuje se zaprozu, poeziju, dramaturgiju, književnu kritiku, memoare, eseje, istorijsko-dokumentarnu prozu
DodeljujeNezavisimaja gazeta
LokacijaMoskva, Rusija
ZemljaRusija
Prvo dodeljivanje
1995.; pre 29 godina (1995)
Poslednje
dodeljivanje
2000.; pre 24 godine (2000)

Antibuker (rus. Антибукер) je bila ruska književna nagrada koja je postojala između 1995. i 2001. godine. Osnivač su novine Nezavisimaja gazeta (rus. Независимая газета) a finansijer ruski preduzetnik i vlasnik Nezavisimaje gazete Boris Berezovski (rus. Бори́с Абра́мович Березо́вский). Ona je osnovana kao izvorno ruska nagrada za razliku od Ruske Bukerove nagrade - Ruski Buker (rus. Русский Букер). Nagrada je bila operativnog karaktera, dodeljivana je za radove u tekućoj godin i nije ograničena samo na prozu, već je imala nominacije za: poeziju, dramaturgiju, književnu kritiku, memoare, eseje i istorijsko-dokumentarnu prozu.[1][2][3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ruska književna nagrada Antibuker osnovana je krajem 1995. godine i dodeljivala se svake godine za najbolja dela u oblasti proze, poezije, dramaturgije, književne kritike i memoara. Osnivači, novine Nezavisimaja gazeta i njihov vlasnik Boris Berezovski simbolično su dodeljivali nagrade u iznosu jedan dolar više od Ruskog Bukera, odnosno 12 hiljada i jedan dolar. Dva su osnovna razloga za ustanovljenje ove nagrade. Književni kritičari Nezavisimaje gazete godinama nisu bili zadovoljni izborom žirija najpoznatije Bukerove nagrade (Ruskog Bukera) u postsovjetskoj Rusiji. Postojao je utisak da se Buker ne dodeljuje za sama književna i estetska dostignuća, već za dotadašnje zasluge laureata ili, uopšte, za njihovu vanknjiževnu delatnost. Pored toga mnogi novinari, kao i javnost, nisu bili zadovoljni stranim (britanskim) poreklom Bukerove nagrade (Ruskog Bukera).[1] Tako se izašlo u susret zahtevima da se ustanovi čisto ruska nagrada, koja se dodeljuje zaista najboljem (ili jednom od najboljih) piscu u zemlji tekuće godine. U žiri su birani poznati novinari, urednici, književni kritičari, pisci, izdavači i umetnici. Predsednik žirija, bez prava glasa, bio je glavni urednik Nezavisimaje gazete. Prvi žiri Antibuker nagrade sastao se u kabinetu rektora Moskovskog književnog instituta 18. decembra 1995. godine i izglasao prostom većinom dobitnika prve nagrade, moskovskog prozaistu Alekseja Varlamova (rus. Алексею Варламов) za priču Roždenje (rus. Рождение),[I] objavljenu u časopisu Novi mir (rus. Новый мир).[1] Proglašenje pobednika Antibukera obavljeno je na dan osnivanja Nezavisimaje gazete, 21. decembra, što je od tada to postala tradicija.[1] Od 1996. godine dotadašnjoj jedinoj kategoriji proza, dodate su još dve: poezija i dramaturgija. Tada je i svaka od nominacija dobila svoje rusko ime: proza – Bratjev Karamazovah (rus. Братьев Карамазовых),[II] poezija[1] – Njeznakomka (rus. Незнакомка),[III] dramaturgija[1] – Tri sestri (rus. Три сестры).[IV] Sledeću nominaciju 1997. godine obeležila je kontroverzna odluka žirija o dodeli nagrade za prozu, filozofu i piscu Dmitriju Galkovskom (rus. Дмитрий Галковский) za knjigu Beskonječni tupik (rus. Бесконечный тупик)[V] i skandalom koji je usledio njegovim odbijanjem da primi nagradu.[1][9][10] Iste godine nominacija za nagradu proširena je sa još jednom kategorijom iz oblasti književnih studija i književne kritike,[1] pod imenom Luč svjeta (rus. Луч света).[VI] Od ove nominacije sledeće 1998. godine odvojena je nominacija za najbolje delo godine iz oblasti publicistike (eseji, memoari, istorijsko-dokumentarna proza)[1] pod nazivom Četvortaja proza (rus. Четвертая проза).[VII] Glavna nagrada za dramaturgiju nije dodeljena te godine, već takozvana „nagrada za ohrabrenje”, Maksimu Kuročkinu (rus. Максим Курочкин). Na glasanju 1999. godine za izbor najboljeg proznog dela, žiri nije uspeo da postigne konsenzus pa je odlučio da ne dodeli nagradu nijednom od dela koja su ušla u uži izbor.[1] Antibuker nagrade poslednji put su dodeljene u svih pet kategorija 2000. godine.[1] Nagrada je praktično prestala da postoji 2001. godine nakon odlaska u emigraciju njenog sponzora Borisa Berezovskog.[1]

Žiri[uredi | uredi izvor]

U žiriju su bili poznati novinari, urednici, književni kritičari i umetnici, između ostalih:

  • Andrej Vitaljevič Vasiljevski (rus. Андре́й Вита́льевич Василе́вский), glavni urednik književnog časopisa Novi mir (rus. Новый мир);
  • Natalija Ivanova (rus. Наталья Иванова), pomoćnik glavnog i odgovornog urednik književnog časopisa Znamja (rus. Знамя);
  • Andrej Volos (rus. Андрей Волос), pisac nagrađen Antibukerom 1998;
  • Viktor Toporov (rus. Ви́ктор Леони́дович Топоро́в), književni kritičar i prevodilac;
  • Jevgenij Rejn (rus. Евге́ний Бори́сович Рейн), pesnik;
  • Natalija Trauberg (rus. Наталья Трауберг), prevodilac;
  • Aleksandar Guelman (rus. Алекса́ндр Исаа́кович Ге́льман), autor mnogih sovjetskih pozorišnih komada;
  • Irina Kupčenko (rus. Ири́на Петро́вна Ку́пченко), Narodna umetnica SSSR-a;
  • Oleg Tabakov (rus. Оле́г Па́влович Табако́в), Narodni umetnik SSSR-a, i dr.

Pobednici[uredi | uredi izvor]

2000-te[uredi | uredi izvor]

2000[uredi | uredi izvor]

1990-te[uredi | uredi izvor]

1999[uredi | uredi izvor]

1998[uredi | uredi izvor]

1997[uredi | uredi izvor]

1996[uredi | uredi izvor]

1995[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ srp. Рођење[4]
  2. ^ Naziv nagrade po poslednjem romanu pisca Fjodora Dostojevskog Braća Karamazovi, objavljenog 1880. godine.[5]
  3. ^ Naziv nagrade po pesmi srp. Странац, pesnika Aleksandra Bloka objavljene 1906. godine.[6]
  4. ^ Naziv nagrade po drami srp. Три сестре, pisca Antona Čehova objavljene 1901. godine.[7]
  5. ^ srp. Бескрајни ћорсокак.[8]
  6. ^ Naziv nagrade po članaku srp. Зрак светлости у мрачном царству, novinara, književnog kritičara, pesnika i revolucionarnog demokrate Nikolaja Dobroljubova iz 1860. godine, koji je bio posvećen drami Groza (rus. Гроза), ili srp. Олуја, Aleksandra Ostrovskog. Naslov članka je zbog velike popularnosti postao frazeološka jedinica.[11]
  7. ^ Naziv nagrade po delu srp. Четврта проза, pesnika Osipa Mandeljštama (rus. Осип Мандельштам). Njegov tekst je između ispovesti i pamfleta, nastao iz njegovog optužujućeg otvorenog pisma sovjetskim piscima. On u njemu žestoko proglašava raskid sa piscima i intelektualcima, optužujući ih za kukavičku i servilnu popustljivost prema surovoj tiraniji vlasti, objavljeno 1930. godine.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k „Kak эto bыlo...”. web.archive.org. 2007-09-14. Arhivirano iz originala 14. 09. 2007. g. Pristupljeno 2024-04-09. 
  2. ^ „AntiBuker”. www.livelib.ru. Pristupljeno 2024-04-09. 
  3. ^ „Antibuker [rus, uni, n/a] - Literaturnыe premii”. bookmix.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-04-09. 
  4. ^ https://www.rulit.me/books/rozhdenie-read-74277-1.html
  5. ^ https://ilibrary.ru/text/1199/index.html
  6. ^ https://www.culture.ru/poems/284/neznakomka
  7. ^ https://ilibrary.ru/text/973/p.1/index.html
  8. ^ https://royallib.com/book/galkovskiy_dmitriy/beskonechniy_tupik.html
  9. ^ a b „POČEMU Я OTKAZALSЯ OT "ANTIBUKEROVSKOЙ" PREMII (Otkrыtoe pisьmo v redakciю "Nezavisimoй gazetы")”. samisdat.com. Pristupljeno 2024-04-10. 
  10. ^ a b Skatov, Nikolaй Nikolaevič (2005-01-01). Russkaя literatura HH veka: prozaiki, poэtы, dramaturgi : biobibliografičeskiй slovarь (na jeziku: ruski). OLMA Media Grupp. ISBN 978-5-94848-245-3. 
  11. ^ https://ilibrary.ru/text/994/p.1/index.html
  12. ^ https://polka.academy/articles/516
  13. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s „Premiя Antibuker (Po materialam «Nezavisimoй gazetы» raznыh let)”. web.archive.org. 2011-01-15. Arhivirano iz originala 15. 01. 2011. g. Pristupljeno 2024-04-10. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антибукер&oldid=27890246”