Арсеник и старе чипке (film iz 1944)
| Arsenik i stare čipke | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Arsenic and Old Lace |
| Režija | Frenk Kapra |
| Scenario | Džulijus Epstajn Filip Epstajn |
| Producent | Frenk Kapra Džek Vorner |
| Temelji se na | Arsenik i stare čipke (Džozef Keselring) |
| Glavne uloge | Keri Grant Rejmond Mesi Džek Karson Prisila Lejn Piter Lore Edvard Everet Hotorn Džejms Glison Džozefin Hal Žan Ader Džon Aleksander |
| Muzika | Maks Štajner |
| Direktor fotografije | Sol Polito |
| Montaža | Danijel Mandel |
| Distributer | Warner Bros. |
| Godina | 1944. |
| Trajanje | 118 minuta |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 1,2 miliona dolara[1] |
| Zarada | 4,8 miliona dolara[1] |
| IMDb veza | |
Arsenik i stare čipke (engl. Arsenic and Old Lace) je američki misterijski crnohumoristički film iz 1944. godine, režisera Frenka Kapre, u kome glavnu ulogu tumači Keri Grant.[2] Scenario su napisali Džulijus i Filip Epstajn na osnovu istoimene predstave Džozefa Keselringa.[3] Ugovor sa producentima predstave predviđao je da film neće biti objavljen sve dok se ne završi prikazivanje na Brodveju. Prvobitni planirani datum izlaska filma bio je 30. septembar 1942. godine. Predstava se pokazala kao izuzetno uspešna, emitovala se tri i po godine, tako da je film objavljen tek 1944. godine.
Glavna uloga Mortimera Brustera prvobitno je bila namenjena Bobu Houpu, ali on nije mogao da se oslobodi ugovora sa studijom Paramount Pictures. Kapra je takođe prišao Džeku Beniju i Ričardu Travisu pre nego što je saznao da će Grant prihvatiti ulogu. Na brodvejskoj sceni, Boris Karlof je igrao Džonatana Brustera, za koga se kaže da „liči na Borisa Karlofa”. Karlof, koji je dao dozvolu da se njegovo ime koristi u filmu, ostao je da glumi u predstavi kako bi umirio producente, koji su se plašili da će odlazak svih glavnih glumaca predstave uticati na prodaju karata.[4] Rejmond Mesi je preuzeo Karlofovu ulogu u filmu.[5] U sporednim ulogama u filmu su se našli Džek Karson, Prisila Lejn, Piter Lore i Edvard Everet Hotorn.
Džozefin Hal i Žan Ader glume sestre Ebi i Martu Bruster. Njih dve, kao i Džon Aleksander (koji je igrao Tedija Brustera), ponovili su svoje uloge iz predstave.[4] Halova i Aderova su dobili osmonedeljno odsustvo sa scenske produkcije, koja je još uvek bila u toku, ali Karlof nije, pošto je on bio investitor u predstavu i najpopularniji član njene glumačke ekipe. Ceo film je snimljen u tih osam nedelja i koštao je nešto više od 1,2 miliona dolara od odobrenog produkcijskog budžeta od 2 miliona dolara.[6]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Porodica Bruster iz Bruklina vodi poreklo od doseljenika sa Mejflauera. Nekoliko slavnih portreta predaka nižu se uz zidove njihovog starog porodičnog doma.
Mortimer Bruster, pisac koji je ranije osuđivao brak kao „staromodno sujeverje”, zaljubljuje se u Elejn Harper, svoju komšinicu. Na Noć veštica, Mortimer i Elejn se venčavaju. Elejn odlazi u kuću svog oca da mu kaže radosne vesti i da se spakuje za medeni mesec, a Mortimer se vraća Ebi i Marti, tetkama koje su ga odgajale u staroj porodičnoj kući. Mortimerov brat Tedi, koji za sebe veruje da je Teodor Ruzvelt, živi sa njima. Svaki put kada Tedi krene na sprat, vikne „Navali!” i trči uz stepenice, imitirajući Ruzveltov čuveni juriš na brdo San Huan 1898. godine.
Tragajući za beleškama za svoju sledeću knjigu, Mortimer pronalazi leš sakriven ispod fotelje pored prozora. On sa užasom pretpostavlja da su Tedija zablude dovele do toga da izvrši ubistvo. Ebi i Marta veselo objašnjavaju da su one zapravo odgovorne, kao i da „pomažu” usamljenim starim neženjama tako što prekidaju njihovu „muku”. One su postavile znak „Soba za iznajmljivanje” kako bi privukle žrtvu, a zatim bi ga poslužile čašom vina napunjenom arsenom, strihninom i cijanidom. Tela u podrumu zakopava Tedi, koji veruje da su u pitanju žrtve žute groznice koje su stradale u izgradnji Panamskog kanala.
Dok Mortimer pokušava da svari ove informacije, u kuću stiže njegov brat Džonatan sa svojim saučesnikom alkoholičarem, plastičnim hirurgom dr Hermanom Ajnštajnom. Džonatan je takođe serijski ubica koji pokušava da pobegne od policije i reši se svoje poslednje žrtve, gospodina Spenalca. Džonatanovo lice, koje je Ajnštajn izmenio u pijanom stanju, podseća na šminku Frankenštajnovog čudovišta Borisa Karlofa. Džonatan saznaje tajnu svojih tetaka i predlaže da sahrani svoju žrtvu u podrumu. Ebi i Marta se žestoko protive jer su njihove žrtve bili „fina” gospoda, dok je Džonatanova žrtva „stranac”. Džonatan takođe otkriva svoju nameru da ubije Mortimera.
Elejn je nestrpljiva da ode na svoj medeni mesec, ali je zabrinuta zbog Mortimerovog sve čudnijeg ponašanja dok on mahnito pokušava da dovede situaciju pod kontrolu. On bezuspešno pokušava da upozori policiju na Džonatanovo prisustvo. Da bi skrenuo pažnju sa svojih tetaka i lišio ih njihovog voljnog, ali nerazumnog saučesnika, Mortimer pokušava da podnese dokumenta kako bi Tedija legalno smestio u mentalnu bolnicu. Zabrinut da je genetska predispozicija za mentalne bolesti u njegovoj porodici, Mortimer objašnjava Elejn da ne može da ostane u braku sa njom.
Na kraju Džonatan biva uhapšen, Ajnštajn beži nakon što je potpisao Tedijeva dokumenta za prijem u bolnicu, Tedi je bezbedno poslat u instituciju, a njegove tetke insistiraju na tome da mu se pridruže. Nakon što su čuli da je Mortimer potpisao papire za prijem kao njihov najbliži rođak, Ebi i Marta su zabrinute da bi mogli biti ništavni; otkrivaju Mortimeru da on zapravo nije Bruster: njegova majka je bila porodična kuvarica, a otac kuvar na parobrodu. Sa olakšanjem, on požudno ljubi Elejn i odvodi je na medeni mesec.
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Keri Grant | Mortimer Bruster |
| Prisila Lejn | Elejn Bruster |
| Džozefin Hal | tetka Ebi Bruster |
| Žan Ader | tetka Marta Bruster |
| Rejmond Mesi | Džonatan Bruster |
| Piter Lore | dr Herman Ajnštajn |
| Džon Aleksander | „Tedi Ruzvelt” Bruster |
| Džek Karson | policajac Patrik O’Hara |
| Džon Ridžli | policajac Sanders |
| Edvard Maknamara | narednik Brofi |
| Džejms Glison | poručnik Runi |
| Edvard Everet Hotorn | gospodin Viderspun |
| Grant Mičel | sveštenik Harper |
| Von Glejzer | sudija Kalman |
| Čester Klut | dr Gilkrist |
| Edvard Makvejd | gospodin Gibs |
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Predstavu Arsenik i stare čipke napisao je Džozef Keselring, sin nemačkih imigranata i bivši profesor na Betel koledžu, pacifističkom menonitskom koledžu. Napisana je u antiratnoj atmosferi kasnih 1930-ih.[7] Stručnjak za Frenka Kapru, Metju Ganter, tvrdi da je duboka tema i predstave i filma teškoća Amerike da se uhvati u koštac sa pozitivnim i negativnim posledicama slobode koju tvrdi da podržava, a koju Brusterovi zahtevaju. Iako je njihova kuća najlepša u ulici, u podrumu se nalazi 12 tela. Ta nedoslednost je metafora za američku borbu da pomiri nasilje većeg dela svoje prošlosti sa sveprisutnim mitovima o njenoj ulozi svetionika slobode.[8]
Set koji je korišćen za dom Brusterovih u Arseniku i starim čipkama ponovo je upotrebljen u filmu Džordž Vašington je spavao ovde iz 1942. godine. Da bi se uverili da izgleda kao oronula seoska kuća u potonjem filmu, ekipe studija Warner Bros. su srušile gelendere, krovne grede i spratove na setu.[9]
Prijem[uredi | uredi izvor]
Zarada[uredi | uredi izvor]
Prema zapisima studija, film je zaradio 2.836.000 dolara u Sjedinjenim Državama i 1.948.000 dolara u ostatku sveta.[1]
Kritike[uredi | uredi izvor]
Kritičari su pozitivno ocenili film. Kritičar novina The New York Times sažeo je stav većine: „U celini, film pruža dobru, sablasnu zabavu.”[2] Časopis Variety je izjavio: „Kaprina neelaborativna produkcija hvata boju i duh predstave, dok ju je sposoban tim scenarista Džulijusa i Filipa Epstajna pretvorio u veoma izvodljiv, čvrsto komprimovan scenario. Kaprina sopstvena inteligentna režija je zaokružuje.”[10] Harrison's Reports piše: „Urnebesno zabavan, trebalo bi da se ispostavi kao jedna od najvećih atrakcija na bioskopskim blagajnama ove godine.”[11] Džon Lardner iz The New Yorker-a nazvao je film „praktično jednako smešnim u filmskom obliku kao što je bio na sceni, i zaista je smešan.”[12]
Procenjujući film 1968. godine, Čarls Hajam i Džoel Grinberg izjavljuju u knjizi Holivud četrdesetih da je „Frenk Kapra pružio prilično prenaglašenu i nategnutu verziju Arsenika i starih čipki”.[13]
Na veb-stranici Rotten Tomatoes, film ima rejting odobravanja od 86% na osnovu 35 recenzija, sa prosečnom ocenom od 7,7/10.[14]
Američki filmski institut je 2000. godine smestio Arsenik i stare čipke na 30. mesto liste 100 godina AFI-ja... 100 komedija.[15]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Warner Bros financial information in The William Shaefer Ledger. See Appendix 1, Historical Journal of Film, Radio and Television, (1995) 15:sup1, 1-31 pp. 25 . doi:10.1080/01439689508604551. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ a b „'Arsenic and Old Lace,' With Cary Grant, in Premiere at Strand – 'Youth Runs Wild' Is New Palace Theatre Feature”
. The New York Times. 2. 9. 1944. Arhivirano iz originala 8. 4. 2019. g. Pristupljeno 22. 7. 2020.
- ^ McGilligan 1986, str. 170.
- ^ a b „Arsenic and Old Lace (1944) – Notes”. Turner Classic Movies. Arhivirano iz originala 18. 1. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2022.
- ^ Atkinson, Brooks (11. 1. 1941). „The Play; Joseph Kesselring's 'Arsenic and Old Lace' Turns Murder Into Fantastic Comedy”
. The New York Times. Pristupljeno 24. 12. 2022.
- ^ "Special feature section." Arsenic and Old Lace, DVD release: 65025.1B.
- ^ Sprunger, Keith L. (29. 5. 2013). „Another Look: Joseph Kesselring, Bethel College, and the Origins of Arsenic and Old Lace”. Mennonite Life. Arhivirano iz originala 24. 2. 2014. g.
- ^ Gunter 2012, str. 49–51.
- ^ „George Washington Slept Here (1942) – Notes”. Turner Classic Movies. Arhivirano iz originala 16. 8. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2022.
- ^ „Film Reviews”. Variety. 6. 9. 1944. str. 10.
- ^ „'Arsenic and Old Lace' with Cary Grant, Raymond Massey, Peter Lorre and Priscilla Lane”. Harrison's Reports. 2. 9. 1944. str. 143.
- ^ Lardner, John (9. 9. 1944). „The Current Cinema”. The New Yorker. str. 51.
- ^ Higham & Greenberg 1968, str. 161.
- ^ „Arsenic and Old Lace”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 31. 8. 2023.
- ^ „AFI's 100 Years...100 Laughs” (PDF). American Film Institute. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 06. 2016. g. Pristupljeno 05. 08. 2016.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Capra, Frank (1971). The Name Above the Title: An Autobiography. New York: Macmillan.
- Gunter, Matthew C. (2012). The Capra Touch: A Study of the Director's Hollywood Classics and War Documentaries, 1934–1945. Jefferson, North Carolina: McFarland. ISBN 978-0-7864-6402-9.
- Higham, Charles; Greenberg, Joel (1968). Hollywood in the Forties. New York: A. S. Barnes. Pristupljeno 22. 7. 2020.
- McGilligan, Pat, ur. (1986). Backstory: Interviews with Screenwriters of Hollywood's Golden Age. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0520056893.
- Stout, Kathryn and Richard. Movies as Literature. Wilmington, Delaware: Design-A-Study, 2002. ISBN 978-1-8919-7509-7 (Study questions on the plot, pp. 41–46.)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Arsenik i stare čipke na sajtu IMDb (jezik: engleski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
