Pređi na sadržaj

Ateroskleroza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ateroskleroza
SinonimiAterosklerotska vaskularna bolest (ASVB)
Napredovanje ateroskleroze (suženje preuveličano)
SpecijalnostiKardiologija, angiologija
SimptomiNone[1]
KomplikacijeKoronarna arterijska bolest, moždani udar, periferna arterijska bolest, problemi sa bubrezima[1]
Vreme pojaveU mladosti (pogoršava se sa godinama)[2]
UzrociNepoznati[1]
Faktori rizikaVisok krvni pritisak, dijabetes, pušenje, gojaznost, porodična istorija bolesti, nezdrava ishranat[3]
PrevencijaZdrava ishrana, vežbanje, izbegavanje pušenja, održavanje normalne težine[4]
LekoviStatini, lekovi za krvni pritisak, aspirin[5]
Frekvencija≈100% (>65 godina)[6]

Ateroskleroza je bolest koja nastaje kada se unutrašnjost arterije suzi zbog nakupljanja plaka.[7] U početku obično nema simptoma.[1] U teškom stadijumu može dovesti do koronarne arterijske bolesti, moždanog udara, periferne vaskularne bolesti ili problema sa bubrezima u zavisnosti od toga koje su arterije zahvaćene bolešću.[1] Simptomi, ako se jave, obično se ne javljaju do srednjih godina.[3]

Tačan uzrok nije poznat.[1] U faktore rizika spadaju poremećen nivo holesterola, visok krvni pritisak, dijabetes, pušenje, gojaznost, porodična istorija bolesti i nezdrava ishrana.[3] Plak sadrži mast, holesterol, kalcijum i druge supstance koje se nalaze u krvi.[7] Sužavanjem arterija se ograničava protok krvi bogate kiseonikom u delove tela.[7] Dijagnoza se, između ostalog, zasniva na fizičkom pregledu, elektrokardiogramu i testu opterećenja.[8]

Prevencija se obično ogleda u zdravoj ishrani, vežbanju, izbegavanju pušenja i održavanju normalne težine.[4] Lečenje uspostavljene bolesti može uključivati lekove za snižavanje holesterola, kao što su statini, lekove za krvni pritisak ili lekove koji smanjuju zgrušavanje, kao što je aspirin.[5] Takođe se mogu sprovesti brojne procedure, kao što su perkutana koronarna intervencija, autokoronarni bajpas ili karotidna endarterektomija.[5]

Ateroskleroza obično počinje kada je osoba mlada i pogoršava se sa godinama.[2] Skoro sve osobe do 65 godina u određenoj meri su pogođene ovom bolešću.[6] Ona je najčešći uzrok smrti i invaliditeta u razvijenom svetu.[9] Iako je ova bolest prvi put opisana 1575. godine,[10] postoje dokazi da se javila kod ljudi pre više od 5000 godina.[10]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ „What Are the Signs and Symptoms of Atherosclerosis? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (na jeziku: engleski). 22. 6. 2016. Arhivirano iz originala 5. 10. 2017. g. Pristupljeno 5. 11. 2017. 
  2. ^ a b „What Causes Atherosclerosis? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (na jeziku: engleski). 22. 6. 2016. Arhivirano iz originala 23. 4. 2015. g. Pristupljeno 6. 11. 2017. 
  3. ^ a b v „Who Is at Risk for Atherosclerosis?”. www.nhlbi.nih.gov (na jeziku: engleski). 22. 6. 2016. Arhivirano iz originala 5. 10. 2017. g. Pristupljeno 5. 11. 2017. 
  4. ^ a b „How Can Atherosclerosis Be Prevented or Delayed? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (na jeziku: engleski). 22. 6. 2016. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. Pristupljeno 6. 11. 2017. 
  5. ^ a b v „How Is Atherosclerosis Treated? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (na jeziku: engleski). 22. 6. 2016. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. Pristupljeno 6. 11. 2017. 
  6. ^ a b Aronow, Wilbert S.; Fleg, Jerome L.; Rich, Michael W. (2013). Tresch and Aronow's Cardiovascular Disease in the Elderly, Fifth Edition (na jeziku: engleski). CRC Press. str. 171. ISBN 9781842145449. Arhivirano iz originala 2021-08-27. g. Pristupljeno 2020-07-09. 
  7. ^ a b v „What Is Atherosclerosis? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (na jeziku: engleski). 22. 6. 2016. Arhivirano iz originala 2. 12. 2017. g. Pristupljeno 6. 11. 2017. 
  8. ^ „How Is Atherosclerosis Diagnosed? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (na jeziku: engleski). 22. 6. 2016. Arhivirano iz originala 5. 10. 2017. g. Pristupljeno 6. 11. 2017. 
  9. ^ Topol, Eric J.; Califf, Robert M. (2007). Textbook of Cardiovascular Medicine (na jeziku: engleski). Lippincott Williams & Wilkins. str. 2. ISBN 9780781770125. Arhivirano iz originala 2020-01-02. g. Pristupljeno 2020-07-09. 
  10. ^ a b Shor, Allan (2008). Chlamydia Atherosclerosis Lesion: Discovery, Diagnosis and Treatment (na jeziku: engleski). Springer Science & Business Media. str. 8. ISBN 9781846288104. Arhivirano iz originala 2021-08-27. g. Pristupljeno 2020-07-09. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атеросклероза&oldid=26814982”