Barbara Redžina Dič

Barbara Redžina Dič
Lični podaci
Datum rođenja	22. septembar 1706.
Mesto rođenja	Nirnberg, Sveto rimsko carstvo
Datum smrti	1. maj 1783.
Mesto smrti	Nirnberg, Sveto rimsko carstvo
Umetnički rad
Polje	slikarstvo, gravura,

Barbara Redžina Dič (Barbara Regina Dietzsch Nirnberg, 22. septembar 1706 — Nirnberg, 1. maj 1783) bila je bavarska slikarka i jedna od najboljih botaničkih umetnica i gravera svog vremena. Njeno stvaralaštvo je bilo bez premca po svojoj delikatnosti izvođenja i hiperrealističkim detaljima, tako da ... kada pogledamo njen rad, ulazimo u svet jasnih, spiralnih formacija i preciznog biološkog posmatranja, na osnovu kojih su formirane slike, često izuzetno prolaznih subjekata.

Dela Barbare Redžine Dič danas se nalaze se u mnogim privatnim i javnim kolekcijama, uključujući: National Gallery of Art, J. Paul Getty Museum, Fine Arts Museums of San Francisco, i Fitzwilliam Museum.

Život i karijera

Rođena je u Slobodnom carskom gradu Nirnbergu 1706. godine, u umetničkoj porodici. Njen otac, Jovan Izraelski (1681–1754), pejzažni slikar zaposlen u Gradskom sudu u Nirnbergu i jedan od njene braće – Johan Kristof (1710–1769) (koji je imao sličan posao kao otac) bili su i dvorski slikari. Zahvaljujući svom ocu koji je naučio da slika gvašom, Barbara se vrlo rano specijalizovala za botaničke ilustracije u akvarelu i gvašu, a radila je i gravure prema sopstvenom crtežu. Zaposlena na dvoru u Nirnbergu, mnogo je crtala za tamošnje gravere. Njene slike su prodavane po Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj.

Barbara Redžina Dič je bila udata za Nikolausa Kristofera Mateasa takođe slikar, sa kojim je jedno vreme živela u Hamburgu.

Pri kraju života vratrila se u Nirnberg, i u njemu preminula 1. maju 1783. godine u 76. godini života.

Likovno stvaralaštvo

Pored slikanja biljaka Dič se bavila i slikanjem ptica u tehnici akvarel i gvaš.

Barbara Redžina Dič i njena porodica, stvarala je na početku naučne revolucije, pred kraj renesansnog perioda, kada je umetnička reprodukcija biljaka, ili botanička umetnost, postala sama po sebi zanimanje. Naime kako je potreba za što tačnijim i obimnijim prikazom flore bilo od velikog značaja,tako su i katalozima flore imali sve veći značaj. To je bilo posebno važno za one koji su posmatrali ili sakupljali biljni svet u stranim i nepoznatim delovima sveta. Tako su crteži biljaka svih sorti počeli da zauzimaju važno mesto u stvaralaštvu umetnika realista koji su se trudili da ih približe vernoj reprodukciji prirode, i tako postanu što bolji umetnici. Botanika je bila i važan aspekt medicinske obuke sve do kasnijeg devetnaestog veka, a lekari tog vremena, kao i svi biolozi, prvenstveno su se bavili opisom i klasifikacijom lekovitog bilja. Štaviše, kako je medicina predstavljala spoj mnogih oblasti, nije bilo neobično da lekar bude mecena umetnosti, posebno kada je ova umetnosti služile da se unapredi uvažavanje prirodne istorije i naučnih saznanja. Stvarajuću u takvom okruženju Barbara Redžina Dič je kao i sva tri člana njene porodice upražnjavala slične teme, koje su obično predstavljali na crnoj pozadini. Svi su bili kompetentni da izvedu detaljne i dramatične prikaze uobičajenog cveća, voća i povrća, ali i životinja, a pre slikanja mnoge primerke su prethodno do detalja proučavali u Bambergu i u Muzeju Ficvilijam u Kembridžu.

Botanička umetnost Barbare Regine Dič je postala izuzetan primer ove prakse, jer se u svom likovnom stvaralaštvu ona specijalizovala za slikanje životinja i biljaka u tehnici akvarel i gvaš. Iako je prvenstveno slikala cveće, bavila se i slikanjem ptica i školjki. Ona je u tim svojim delima postavila merilo za izvrsnost koja je od tada uticala na mnoge botaničke umetnike, koji su oponađajući njen rad unapredili svoje stvaralaštvo

Njeni radovi se obično mogu identifikovati po tamnoj ili na drugi način prikazanoj monohromatskoj pozadini. Mnaogi radovi su napravljeni u formi gravure, od kojih je većinu Barbara kreirala sama.

Iako se čini da njena umetnost teatralno predstavlja svet prirode, to ona čini isključivo da bi se fokusirala na lepotu i čudovate forme prirodne strukture i boje, bez mitskog ili religioznog simbolizma. Tako su nastali brojni gvaševi Barbare Redžine Dič koji su bili nalik na dragulje koji su odražavali fascinantan period u istoriji nauke u 18. veku.

Botanička umetnost Barbare Regine Dič je besprekorna u svom izvođenju, čak i sa materijalima koji bi se sada smatrali staromodnim. Posedovala je tehniku tako rafiniranu i linearnu, kao što se moglo očekivati od gravera . Umela je da prikaže čak i najprovidniji i najslabiji cvet na nezemaljski način. Kao rezultat toga, ona je postavila visoke standarde koje su morali da ispune drugi umetnici.

Njena dela koja su se prodavana u Nemačkoj, Engleskoj, Holandiji i Francuskoj, danas se nalaze u vidu kolekcija sakupljenih u Holandiji i Engleskoj, ali i drugim zemljama

Publikacije

Od 1772. do 1775. izdavač Knor izdao je dvotomnu knjigu Auserlesene Blumen- und Zeichenbuch für Frauen Zimmer sa bakropisima prema crtežima Barbare Redžine Dič

Galerija

• 
  Studija čička
• 
  Buket (ružičasto cveće)
• 
  Maslačak sa tigrovim moljcem, leptirom, pužem i bubom
• 
  Grana ogrozda sa vilinim konjicom, leptirom sa narandžastim vrhom i gusenicom, 1725-1783, National Gallery of Art
• 
  Blumenstück
• 
  Anemona i veliki plavi leptir (Phengaris arion)
• 
  Apple Blossom
• 
• 
  Aranžman od tuberoze, ružičastog karanfila i žutog cveta sa leptir mašnom
• 
  Ružičasta ruža (Rosa) sa smeđom bubom
• 
  Buket anemona, lala, maka, narcisa i aurikule sa smeđim leptirom
• 
  Orangerote Aurikel (Primula auricula) mit Stachelbeer-Harlekin und sich einspinnender Raupe
• 
  Gesteck aus Passionsblume (Passiflora), roter Kapuzinerkresse (Tropaeplum) und Vergißmeinnicht (Myosotis), mit blauem Käfer
• 
  Blumenkorb mit Tulpen, Levkojen, Rittersporn und anderen Blumen auf einem Tisch
• 
  Blumengebinde mit roter Ranunkel (Ranunculus), weißer Tazette (Narcissus tazetta) und blauer Blume (?) mit Postillon

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Barbara Redžina Dič na Vikimedijinoj ostavi