Белолеђа мишјакиња
| Beloleđa mišjakinja | |
|---|---|
| |
| Beloleđa mišjakinja | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | C. colius
|
| Binomno ime | |
| Colius colius (Linnaeus, 1766)
| |
Beloleđa mišjakinja (lat. Colius colius) vrsta je ptice iz porodice mišjakinja.
Opis[uredi | uredi izvor]
Duga je oko 34 centimetra, a teška je 38-64 grama. Rep je prosečno dug kao pola njene dužine. Gornji delovi tela - glava, istaknuta kresta i grudi - sivkasto-smeđe su boje, sem donjeg dela leđa, na kome se naizmenično nalaze dve tanje bele i dve deblje crne pruge, koji nisu vidljive ukoliko krila nisu bar delimično raširena. Trbuh je smećkasto-žute boje. Kljun je plavkast, s crnim vrhom, a noge i stopala su crvene boje. Beloleđa mišjakinja može se razlikovati od smeđe mišjakinje upravo po boji kljuna i stopala.
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Rasprostranjena je u zapadnim i središnjim područjima južne Afrike od Namibije do južne Bocvane na istoku do središnjeg dela Transvalske Republike i Istočnog Kejpa.
Najčešće živi u suvim staništima, kao što su trnoviti veldovi, šikare finbosa i polu-pustinje.
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Frugivorna je, prehrana joj se uglavnom sastoji od hrane biljnog porekla, kao što su bobice, lišće, seme i nektar. Ponekad se mogu hraniti i pupoljcima nekih biljaka, a nekad čak pojedu i čitave grane ukrasnog bilja, zbog čega su nepoželjne kod voćara i baštovana, a to je razlog zbog čega su ove ptice jako stidljive. Kada uoče čoveka mirno sede na drvetu ili čak odmah odleću. Ponekad se spuštaju tiho na travnjake kada je trava u cvetu i hrane se prašnicima cvetova. U divljini, njihova ishrana voćem predstavlja značajan faktor u širenju semena autohtonih jagodičastih biljaka, kao što je Halleria lucida. Međutim, takođe šire i seme invanzivnih biljaka poput vrsta iz roda Cotoneaster.
Jako je društvena ptica, hrani se zajedno s drugim jedinkama. Noću se sve ptice sastaju u velike grupe.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Ove ptice se mogu razmnožavati u bilo koje doba godine kada su za to povoljni uslovi. Gnezdo predstavlja veliku šašu sakrivenu u grmlju. Mladunce nakon izleganja hrane oba roditelja, a vrlo često i druge ptice - pomagači, uglavnom mlade ptice iz prethodnog gnezda.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ BirdLife International (2012). „Colius colius”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 26. 11. 2013.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ian Sinclair, Phil Hockey i Warwick Tarboton (2002). SASOL Birds of Southern Africa. (Struik ). ISBN 978-1-86872-721-6.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
