Bogosav Nikolić

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bogosav Nikolić
Lični podaci
NadimakGusjenica
Datum rođenja1875.
Mesto rođenjaLisice, Kneževina Srbija
Datum smrti1944.
Mesto smrtiLisice, Kraljevina Jugoslavija
Umetnički rad
PoljeKlesarstvo
PravacKamenorezaštvo zapadne Srbije
Potpis

Bogosav Nikolić (1875−1944) iz Lisica ubraja se među najznačajnije dragačevske kamenoresce svog doba.[1] Spomenike je izrađivao po grobljima Donjeg Dragačeva, požeškog kraja, ljubićskim i selima podno Jelice sa moravske strane.[2]

Život[uredi | uredi izvor]

Kamenorezu se obučavao kod poznatih lisičkih majstora Ljubisava Kukića i Filipa Domanovića.[2] Spomenike je klesao od Majskog prevrata do početka Drugog svetskog rata.[2]

Učestvovao je u balkanskom i Prvom svetskom ratu, kada je zarobljen i interniran u Nemačku.

U međuratnom periodu bio je jedan od viđenijih domaćina, čuvaran i radan. Nekoliko puta biran je za seoskog odbornika i kmeta.[2]

Zbog uroka nije želeo da grobljaško kamenje donosi u sopstvenu avliju, pa je spomenike obrađivao isključivo po grobljima. Iz istog razloga nije pravio ni nadgrobnike članovima svoje familije.[2]

Učenik, kasnije i dugogodišnji ortak, bio mu je kamenorezac Tihomir Petronijević Mandrk.[2]

Sahranjen je u rodnom selu. Tihomir Petronijević na spomenik mu je uklesao:

BOGOSAV R. NIKOLIĆ
slovorezac nadgrobnig spomenika
kao ratoborac od 1912 do 1918 g.
a po ratu odbornik i kmet
ovog sela Lisica
kao i član lisičko-krstačke
zadruge zemljoradničke.
(dalje opuzlo)[2]

Delo[uredi | uredi izvor]

Tipologija spomenika[uredi | uredi izvor]

Za izradu spomenika koristio je puhovski peščar.[2] U prvim decenijama rada izrađivao je četvorostrane stubove sa pokrivkom. Oko 1925. godine počeo je da izrađuje pljosnate tesanike (ponekad usađene u masivna postolja) nadvišene prosečenim krstom, ravne ili trolisne forme. Na vršni krak krsta postavljena je velika pločasta „kapa” koja spomenik štiti od [padavine|atmosferalija].[2] Po formi, konstrukciji i arhitektonskom ukrasu, ovi spomenici su veoma srodni onima kablarske stilske grupe.[2]

Vojnicima izginulim u Prvom svetskom ratu izrađivao je obeliske natkrivene lučnom nadstrešicom od pleha.[2]

Ornamentika i religiozni simboli[uredi | uredi izvor]

Radove Bogosava Nikolića odlikuju kompozicioni sklad i vrhunska izrada. Nadgrobnici su bogato dekorisani - na nekom ima i po 400 ukrasa.[1] Površina kamena prekrivena je mnoštvom likovnih prikaza:

(...) sitnih cvetova, listova, rašljika i ukrasnih elemenata - mnogo više nego na kamenorezima ma kog drugog klesara. I po četrdeset raznovrsnih cvetova i čak preko trista raznoobličnih listova i listića. Ako se tome pridruže vitice, polulistovi i rašljike na njima, kao i krstovi, golubovi i grozdovi i neornamentalni motivi (stvari, alatke, gostinski sto sa posudama za posluženje, puške, ordenje, kandilo, čirak, anđeo, ljudska figura). (...) Pa ipak, sva ta prenatrpanost i šarenilo ne ostavljaju utisak ni suvišnosti ni neukusnosti.[2]

Od bogoslužbenih predmeta fino je prikazivao kadionice koje vise o tri izdužena lanca, sa kojih se često odvaja po čirak-držač sa svećom.[2]

Simboličan prikaz „gostinskog stola” Bogosav Nikolić preuzeo je od ostrovičkih majstora i prvi ga preneo na dragačevska groblja.[2] Vinova loza je mu je vešto stilizovana, a golubovi lako prepoznatljivi, poneki u letu, zalepršanih krila.[2]

Polihromija[uredi | uredi izvor]

Spomenike je bojio jarkim bojama, čime je postizao izrazitu dekorativnost. Ovom utisku doprinosi i naizmenična obojenost reči u natpisima.

Preovlađuju plavi, golubiji, ljubičasti, šepteli i ciglasti tonovi. Plavoj i ciglastoj dodavao je belu pa se stvarao preliv otvoreno nebeskog i ružičastog, mekog, svetlog, veselog, prolećnog šarenila.[2]

Figuralne predstave[uredi | uredi izvor]

Muške figure su ukrućenog stasa, dostojanstvene, duguljaste glave i špicaste brade, sa veoma malim ustima, tek prorezanim tankom crtom. Nos i obrve izvedeni su „iz jednog poteza”. Na licu se jedino izdvajaju krupne, upečatljivo stilizovane oči.[2]

Odeća je jednostavna - duboka razvedena šajkača, anterija, raskopčan prsluk izvezen gajtanom, džepić iz koga viri lanac od sata.[2]

Prikazi predmeta i alata[uredi | uredi izvor]

Bogosav Nikolić naročito je voleo da prikazuje alate i predmete - simbole zanimanja ili društvenog statusa. Zanatlijama je na spomenike urezivao alat; ratnicima puške, municiju i vojničke medalje; a domaćinima štapove, tabakere, čuture i litrenjake, džepne satove, noževe i britve; a ženama pribor za predenje i pletenje.[1][2]

Rukopis[uredi | uredi izvor]

Epitafe je ispisivao sitnijim i plićim slovima, nepravilnim, ali „življim”. Između reči stavljao je tačku na sredini, ponegde i dve.[2]

Potpis[uredi | uredi izvor]

Najčešće se potpisivao pisanim slovima neposredno ispod spomeničke „kape”, koristeći četkicu i crnu boju:

Pisa Bogosav Nikolić iz Lisica, čikiriz.[2]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Epitafi[uredi | uredi izvor]

Natpisi su mu prilično opširni, sa opisom karakternih crta pokojnika:

(...) dobar drug i radnik, dičan i dobar mladić. Pomrli seljaci su oređivani po dičnosti, radljivosti, časnosti, poštenju, hrabrosti. Dični su Srbi i mladići, radne - kućne starešine, časni i pošteni - domaćini, hrabri - ratoborci balkanskih i Prvog svetskog rata. Posebno su isticani pošteni i radni ljudi. Za prve je kazivano: „Bivši čestiti domaćin”, „častan građanin”, „časno i pošteno poživi” i „u časti i važenju poživijo”. Za druge: „Dobar trudijoc i radnik”, „bivši dobar trudijoc i radnik”. Žene je nagrađivao radeničkim i kućaničkim vrlinama. Vredna žena je umrla „kao odlična radnica i domaćica.[2]


Epitafe je često otpočinjao stihovanim pesničkim uvodima[2] nadahnutim stihovima Ljubisava Kukića:

Tek što poznah ovog sveta,
oduze me smrt prokleta.
Pokosi me smrtna kosa,
ne požali što sam rosa.
Familijo mila, ne proljevaj suze,
angel me Boži na nebo uze.[1]


Priđi bliže, oj Srbine brate,
nigda nisam ja mrzijo na te,
te ti vidi ko ovde počiva,
koga ova ladna zemlja skriva:
dična Srba a i dobra druga
i radnika među komšijama.[2]


Spomenik Božidaru Panteliću (†1914) (Dučalovići, Podovčarsko groblje)

Za slobodu braće svoje
pod tuđinom koja cvili
i ja dadok mlađan život
na Smederevu rode mili
BOŽIDAR PANTELIĆ
iz Dučalovića
Bivši vojnik III-eg poziva 10 puka
Koji poživi 38 god.
koji se junački borijo
za svoju otadžbinu
sa Austrin. vojskom.
Pogibe 14 Novembra 1914 god.
Bog da prosti hrabrog ratoborca.
A mili otac moj
ode na bojno polje
te mi telo dogna
i sahrani ovde
u porodično groblje.
Ovaj spomenik podiže mu
otac Matija
i brat Novak
majka Stamena
supruga Rajka.
Pisa Bogosav Nikolić iz Lisica.[3]


Spomenik Alempijevićima: Lazaru (†191?) i Borisavu (†1916) (Lučani (selo))

Ej putniče namerniče:
stani. ovde. dužnost zove:
da pročitaš reči ove:
na bojištu on je pao:
i za Srpstvo život dao:
gonila ga želja mila:
da postigne milos svoju:
i pogibe u tom boju:
Hrab. Ratnik
LAZAR ALEMPIJEVIĆ:
iz Lučana:
Bivši narednik I čete:
Od istoka strana ova:
pokazuje dva brata moja:
Dva hrabra ratnika
koji smo se junački borili:
na bojištu život ostavili:
braneći svoju otadžbinu:
BORISAV ALENPIJEVIĆ.
iz Lučana.
vojnik I poz. provijant. kolone III div:
koji poživi 42. god.
Umre 28. avg. 1916.g. u Solunu:
U bolnici: br. 7 (...)
Ovaj spomenik podigoše:
svojim očevima i stricu
Leko: Đorđe:
Ljubinko i Ratko Alinpijević:
iz Lučana:
Pisa: Bogosav Nikolić:
iz Lisica. čikiriz:[3]

Spisak spomenika[uredi | uredi izvor]

  • Spomenik Božidaru Panteliću (†1914) (Dučalovići, Podovčarsko groblje)
  • Spomenik Vojislavu Panteliću iz Dljina (†1915) (Dljin)
  • Spomenik Alempijevićima: Lazaru (†191?) i Borisavu (†1916) (Lučani (selo))
  • Spomenik Matiji Matičeviću (†1917) (Gorobilje)
  • Spomenik Stani, kćeri Lekse i Jevrema Janjuševića (†1922) (Sirogojno)
  • Spomenik Milutinu Marinkoviću (†1923) (Dljin)
  • Spomenik Milutinu Panteliću (†1924) (Dljin)
  • Spomenik Radivoju Čebiću (†1926) (Dljin)
  • Spomenik Milki Nikolić (†1934) (Dljin)
  • Spomenik Rajki Marinković (†1935) (Dljin)
  • Spomenik Milutinu V. Đokoviću-Čvoroviću (†1938) ( Donja Kravarica, Starčevačko groblje)
  • Spomenik Vojinu Panteliću (†19??) (Dljin)
  • Spomenik Milisavu Kukiću (†19??) (Lisice)
  • Spomenik Julki, supruzi Rajka ... (†19??) (Gorobilje)
  • Spomenik Ani Ćebić (†19??) (Dljin)[2][3][4]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”. str. 51—52. 
  3. ^ a b v Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  4. ^ Dudić, Nikola. Stara groblja i narodni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. str. 114. ISBN 978-86-07-00900-8. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Marinković, Radovan M (1985). Dragačevski zanati i zanimanja. Čačak: Litopapir. 
  • Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”. 
  • Stojić, Nikola (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2, dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka : o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (2, dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Богосав_Николић&oldid=26826918”