Љубисав Кукић

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубисав Кукић
Лични подаци
НадимакЉубо
Датум рођења1846.
Место рођењаЛисице, Кнежевина Србија
Датум смртиоко 1920.
Место смртиЛисице, Краљевина Србија
Уметнички рад
ПољеКлесарство
ПравацКаменорезаштво западне Србије

Љубисав Кукић (1846–око 1920) из села Лисице био је један од најбољих драгачевских каменорезаца с краја 19. и почетка 20. века.[1] У периоду између српско-турских ратова 1876-1878. године и почетка Првог светског рата израдио је неколико стотина споменика по селима Драгачева, ужичког, пожешког, ивањичког и чачанског краја.[2]

Живот[уреди | уреди извор]

Љубисав Кукић био је човек необичне нарави и трагичне судбине.[1] По природи сензибилан, волео је писану реч.[1] Каменорезу се обучавао код најстаријег лисичког мајстора Милосава Милосављевића.

Млад је обудовио. Касније се одао друговању са женама, пићу и коцки. Умро је у највећој беди око 1920. године.[2] Сахрањен је на гробљу родног села, без споменика.[1]

Дело[уреди | уреди извор]

Препознатљив је по лирском изразу у епитафима, орнаментици и ликовним представама покојника.[2]

Типологија споменика[уреди | уреди извор]

Споменике је клесао од жућкастог пуховског пешчара, у облику четвоространих стубова покривених плочастим широким „капама”. Уз понеке је приграђивао хоризонталне надгробне плоче, обично скромног ликовног украса.[1]

Орнаментика и религиозни симболи[уреди | уреди извор]

Кукићеви орнаментални урези, разнолики и бројни, најчешће су распоређени око епитафа и по бочним ивицама. Комбиновани са декоративним крстовима, чирацима са свећама и стилизованим голубовима који зобљу грожђе, ови ликовни урези у великој мери „задовољавају захтеве високе допадљивости”.[1]

Полихромија[уреди | уреди извор]

Осим црне, беле и сребрнкасте, користио је складне боје у распону од небеско плаве, цигласто-црвене до жуте.[1]

Фигуралне представе[уреди | уреди извор]

Првих година рада клесао је допојасне фигуре покојника, понекад и двојне, као на споменику Живки и Стани, ћеркицама народног трибуна Ранка Тајсића, које су 1888. године у два дана преминуле од гушобоље.[1] Касније је израђивао целе фигуре, којима се исказивао као наглашено емотиван човек: „покојници су му виткији и нежнији него код других мајстора, а у њиховим очима огледају се зачуђеност и стрепња”, по чему је непоновљив уметник.[2]

Посебно су успели Кукићеви женски ликови, који одишу отменошћу, нежношћу и чедношћу.[1]

Прикази алата и предмета[уреди | уреди извор]

„Власним” људима на споменике је урезивао: печате и звона, јанџике, и штапове, занатлијама - алат, војницима - оружје (кубуре, сабље, пушке, пиштоље, бајонете). Од личних предмета ту су: дуванкесе и табакере, кишобрани, бројанице, прстење, огледала, чешљеви итд.[2]

Рукопис[уреди | уреди извор]

Епитафе је мајсторски исписивао складно усеченим штампаним словима. Понекад је користио и превуковска слова.[2] Речи је наизменично бојио сребрнастаом, цигластом, жутом и црном бојом.[1]

Потпис[уреди | уреди извор]

Потписивао се са: „писа Љубисав Кукић из Лисица”, иза чега је понекад додавао клесарски надимак – чикириз, или Драгачевац, ако је радио изван свог среза. Углавном се потписивао писаним словима – четкицом, црном или зеленкастом бојом, под самом споменичком капом.[1]

Галерија[уреди | уреди извор]

Епитафи[уреди | уреди извор]

Стихови[уреди | уреди извор]

Љубисав Кукић имао је песничког дара:[2]

Овај свету, жалосни цвету,
рано постаг, а рано ме неста
те увенуг од мало земана
као ружа од јаркога сунца.


Остави овај земни свет
и прну небесном плаветнилу
у круг добри серафима
да песмом својом весели
сен родитеља својих.[1]

Дозиви[уреди | уреди извор]

Неке епитафе отпочињао је дозивима:

Приђи ближе, роде мој,
па код мене мало стој!
Не пожали труда свог
и прочитај спомен мој!


Приђи ближе, уморни путниче,
те прочитај тужни спомен овај
дична Срба, краброга ратоборца!


О умољени читатељу,
куде иташ, молим да прочиташ!
Труда свога немој пожалити
што ћеш стати, спомен прочитати.[1]

Споменици[уреди | уреди извор]

Споменик пекару Мирку Јаковљевићу (†1890) (Прилипац)

Пред : овим : спомеником :
а под : овом : ладном плочом :
почивају кости :
упокојеног раба Божије
МИРКА ЈАКОВЉЕВИЋА :
бившег : пекара : и домаћина
из овог села : Прилипца :
који часно : и поштено :
поживи (...)
а умре 18[90]
Овај споменик : му подигоше :
синови : Милун, Гојко, и Млађен
и верна супруга Јеленка
Писа Љубисав Кукић из Лисица[3]


Споменик Вукадину Новитовићу (†1892) (Трешњевица, Поље)

Пред Овим Ладним Спомеником
Почивају Смртни Остатци
раба Божијег
ВУКАДИНА НОВИТОВИЋА
из Добрача
Бившег Трговца
и преседника општине Добрача
кои поживи 46 год.
а погинуо од зликоваца
17 Маија 1892. Г.
Бог да му душу прости
Овај Спомен Подигоше Му
Синови Тикомир. Божо и Александар
и суруга Стоја
(Јеша ћер Вукадинова
умре од 18 мес. 1884. г)
Писа Љубо Кукић Из Лисица
чикириз[3]

Списак споменика[уреди | уреди извор]

  • Споменик трговцу и кмету Мијаилу Јевремовићу (†1879) (Зеоке)
  • Споменик (име оштећено) †1879) (Дучаловићи, гробље Садљике)
  • Споменик Милану Кукићу (†1881) (Лисице)
  • Споменик земљоделцу Радовану Волићу (†1881) (Лиса, Солдатовића гробље)
  • Споменик Живки и Стани, ћеркама Ранка Тајсића (†1888) (Пухово, Нешовановића гробље)
  • Споменик Вељку и Јанку, синовцима Ранка Тајсића (†1888) (Пухово, Нешовановића гробље)
  • Споменик Цмиљани од „једног месеца” (†1888) (Лисице – сада у Лапидаријуму у Гучи)
  • Споменик пекару Мирку Јаковљевићу (†1890) (Прилипац)
  • Споменик девојци Дмитри Међедовић (†1891) (Годовик)
  • Споменик ђаку Вељку Поповићу (†1891) (Дучаловићи, Поповића гробље)
  • Споменик Вукадину Новитовићу (†1892) (Трешњевица, Поље)
  • Споменик Светозару Пајовићу (†1892) (Јездина)
  • Споменици браћи Тошић – Сретену и Светозару (†1892) (Гуча, Гротница)
  • Споменик Светиславу Јаћимовићу (†1893) (Пухово, Нешовановића гробље)
  • Споменик супрузи Савки Марковић (†1895) (Јежевица пожешка)
  • Споменик девојчици Станики Кукић (†1895) (Лисице – сада у Лапидаријуму у Гучи)
  • Споменик петогодишњем дечаку Ранку (†1897) (Лучани (село) – сада у Лапидаријуму у Гучи)
  • Крајпуташ Матијевићима у Ђераћу (†1898) (Ђераћ – сада у Лапидаријуму у Гучи)
  • Споменик Симки и Александру Јанковићу (†1899) (Лазац)
  • Споменик Илији Нешовановићу (†1899) (Пухово, Нешовановића гробље)
  • Споменик Миљку Рађеновићу (†1903) (Лисице)
  • Споменик ђаку Андрији Мирчетићу (†1904) (Дубрава)
  • Споменик Јелисавки, супрузи Арсенија Јешића (†1913) (Горобиље)
  • Споменик Сретену Крсмановићу (†?) (Милићевци)
  • Споменик оцу Ранка Тајсића, Богосаву (†1866) (Пухово, Нешовановића гробље)
  • Споменик Крстомиру Јаћимовићу (†?) (Пухово, Нешовановића гробље)
  • Споменик Јовану Весковићу (†?) (Дракчићи)
  • Споменик Станиши Весковићу (†?) (Дракчићи)
  • Споменик нареднику Јевђу Рендулићу (†?) (Лучани (село))
  • Споменик Мари, супрузи Новице Јоксимовића (†?) (Горобиље)[1][3][4]

Утицај[уреди | уреди извор]

Финим моделовањем ликова Љубисав Кукић је утицао на стил рада неколико каменорезаца: Уроша Петровића из Парменца, Ђорђа Митровића из Тијања, Пантелију Драгутиновића из Каленића и Сретена Мињовића из Рашчића.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 51—52. 
  2. ^ а б в г д ђ е Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  3. ^ а б в Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  4. ^ Дудић, Никола. Стара гробља и народни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 114. ISBN 978-86-07-00900-8. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Стојић, Никола (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2, допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.