Boki (havajski poglavica)
| Boki | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | oko 1785. |
| Mesto rođenja | Veliko ostrvo (Havaji), |
| Datum smrti | oko decembra 1829. |
| Mesto smrti | Samoa,  Kraljevina Havaji |
| Porodica | |
| Supružnik | Kraljica Kuini Liliha |
| Roditelji | Kekuamanoha Kamakahukilani |
| Guverner ostrva Oahu | |
| Period | 1825–1829 |
| Prethodnik | Lidia Namahana Pia |
| Potpis |  |
Boki (ponekad Poki, rođen kao Kamauleule) (1785. - oko decembra 1829) bio je vrhovni poglavica u drevnoj havajskoj tradiciji i služio je Kraljevini Havaja kao kraljevski guverner ostrva Oahu. Boki je vodio trgovački i brodarski posao i podsticao Havajce da sakupljaju sandalovinu za trgovinu.
Mladost[uredi | uredi izvor]
Boki je bio sin Kekuamanohe i Kamakahukilani. Njegov otac je bio poglavica Maui i unuk Kekaulike, kraljice Maui. Bio je mlađi brat Vilijama Pita Kalanimoku, ali se pričalo da je sin Kahekili II. Njegovo prvobitno ime bilo je Kamauleule („Onaj ko se onesvesti"), a nadimak mu je proizašao iz varijacije „Šef", imena omiljenog psa Kamehameha I, što je u to vreme bilo vrlo često ime za pse na Havajima.
Kraljevski guverner[uredi | uredi izvor]
Boki je imenovan za kraljevskog guvernera ostrva Oahu i poglavica Vajanae Distrikta kod kralja Kamehameha I, a nastavio u svom poslu kod kralja Kamehameha II.[1]
Boki i njegova supruga kraljica Kuini Liliha (1802—1839) predvodili su članove delegacije u Engleskoj u pratnji kralj Kamehameha II i kraljice Kamamalu 1824. godine. Nakon što su monarsi umrli od morbili tokom boravka u engleskoj, Boki i njegova supruga vratili su se na Havaje sa admiralom Džordž Gordon kapetan broda na britanskoj fregati HMS Blonde, koja je prevozila posmrtna tela pokojnog kralja i kraljice. Na putu se brodm zaustavio se u Brazilu i nabavio nekoliko stabala kafe Arabika, koje je Boki dao bivšem naseljeniku iz Zapadne Indije i poljoprivredniku Džonu Vilkinsonu, da ih zasadi na guvernerevoj zemlji u mestu Oahu. Dolina Manoa. Vilkinson nikada nije uspeo da uzgoji soj kafe Arabika za komercijalnu proizvodnju. Takođe je uvezao južnoameričke ćurke na Havaje i Rotuma, zajedno sa havajskom transliteracijom na Portugalskom naziva za ćurke, perus (pelehu na Havajskom, perehu na Rotumaskom).[2]
Ohrabren putovanjem, Boki je pokušao da trguje slavom koju je stekao. Preselio je kuću u drvenom okviru u unutrašnjost i otvorio radnju i gostionicu zvanu Hotel Blonde. Za lokalne Misionare postao je nepopularni zbog prodaje alkohola. Napunio je svoj bar jeftinim, ali lošim vinom i rekao da je dovoljno dobar za posetu mornara. Kao i drugi njegovi poslovni poduhvati, to njemu samom nije bilo isplativo, ali možda zaposlenima jeste. Jedan od njih je 1830-ih položio pravo na zgradu i nazvao je „Kuća Boki“.
Katoličanstvo[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Boki je pristao na razbijanje kapua (drevnog sistema strogih pravila) 1819. godine i prihvatio protestantske misionare koji su stigli 1820. godine. Kršten je kao katolik, zajedno sa svojim bratom Kalanimokuom, prethodne godine na francuskom brodu Louisa Freicienta. Iako je bio jedan od prvih poglavica koji se krstio, kada se oženio Lilihom, odbio je da se venča u crkvi, uprkos obraćanju u hrišćanstvo, bilo je poznato po uživanju u „grešnim“ i „nemoralnim“ poslasticama, poput pijenja okolehao (liker od ti korena).
Kraljica regent Kaahumanu je pod uticajem protestantskih misionara u Honolulu krštena je u skupštinskoj crkvi. Slušajući savete svojih kongregacionističkih ministara, Kaahumanu je uticala na kralja Kamehameha III da zabrani Rimokatoličkoj crkvi pristup ostrvima. Boki i Liliha bili su stalna pretnja za dečaka-kralja Kamehameha III, kada je Kaahumanu saznala da je među prvim poglavicama koji su prešli u Havajsku katoličku crkvu to ju je naljutilo, jer je želela da sve poglavice prihvate protestantizam, primer za koji se nadala da će je slediti svi Havajci. Rastrgan u sukobljenim smerovima, mladi kralj se pod uticajem Bokija okrenuo alkoholu u onome što je prikazivano kao jasno odbacivanje hrišćanskih moralnih merila.[3]
Sandalovo drvo[uredi | uredi izvor]
Nakon što su prestala ograničenja za trgovinu sandalovinom koje je postavio Kamehameha I, Boki se uživio u posao. Obogatio se, kao i mnogi drugi poglavari, ali nerazumevanje poglavara finansijskih koncepata dovelo je do toga da se duboko zadužio do 1829. Kada je stigla vest da su Novi Hebridi, daleka grupa ostrva južnog Pacifika, bili pošumljeni sandalovinom sakupio je flotu od dva broda i isplovio. Poznato je da je 1827. godine stigao do Rotuma i Eromango. Međutim, kada se nije uspeo vratiti na Havaje, pretpostavljalo se da je stradao na moru.
Uprkos verovanju Havaja da je umro tokom ekspedicije sandalovine, postoje dokazi da je Boki bio živ i zdrav na Samoi 1830. godine. Prema izveštaju Markuesa iz 1893, Bokijev brod je srušen 1830. godine u blizini Ive na samoanskom ostrvu Savai, gde je bio pod zastavom ambicioznog samoanskog poglavice Malietoa Vainupa. Delegacija havajske ambasade koju je kralj Kalakaua poslao na Samou 1886. godine saznala je da se dva pruska topa sa Bokijevih brodova još uvek mogu naći u selu Iva zajedno sa „mnogim njegovim potomcima“.
Pre odlaska, Boki je poverio upravljanje Oahuom svojoj supruzi, a potom i udovici Lilihi koja je postala poglavarica Vaianaea i guvernerka Oahua, sve dok nije pokušala da svrgne Kaahumanua. Njen otac Hoapili ju je u poslednji čas nagovorio, ali je, ipak, razrešena dužnosti. Nakon što je Kaahumanu umrla 1832. godine, Liliha je opisana koja više ne poštujući misionarska pravila.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kuykendall, Ralph S. (1938). The Hawaiian Kingdom. Honolulu: University of Hawaii. ISBN 0-87022-431-X.
