Bombardovanje autobusa u Beogradu 1941.
 | Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
| Bombardovanje Beograda (1941) | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Deo Aprilskog rata | |||||
 | |||||
| |||||
| Sukobljene strane | |||||
 Jugoslavija |
 Nemačka | ||||
| Komandanti i vođe | |||||
|
Aleksander Ler Volfram fon Rihthofen | |||||
Bombardovanje autobusa u Beogradu u Drugom svetskom ratu, predstavlja ratni zločin protiv civilnog stanovništva tokom bombardovanja Beograda koje se desilo su se 6. aprila 1941. u uvodnim danima invazije Sila Osovine na Kraljevinu Jugoslaviju.[traži se izvor] Nacistička Nemačka započela je bombardovanje Beograda bez objave rata 6. aprila 1941. godine a prve žrtve bili su putnici koji su iz različitih krajeva Srbije putovali u Beograd.[1] Nekoliko granata je pogodilo putnički autobus i tom prilikom su poginuli svi putnici, kojih je prema procenama bilo između 15 i 20.[1]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Nakon anšlusa Austrije, Jugoslavija se graničila sa Trećim rajhom i potpadala je pod sve veći pritisak kako su se njeni susedi svrstavali uz Sile Osovine. Nakon italijanske invazije Albanije, Jugoslavija se graničila sa Kraljevinom Italijom i sa juga. Između septembra i novembra 1940. Mađarska se pridružila Trojnom paktu, Italija je napala Grčku, a Rumunija se takođe pridružila Trojnom paktu. Od tog trenutka Jugoslavija je bila skoro okružena Silama Osovine ili njihovim satelitskim državama, pa je njen neutralan stav prema ratu bio pod sve većim pritiskom. Adolf Hitler je 14. februara 1941. pozvao jugoslovenskog premijera Dragišu Cvetkovića i ministra spoljnih poslova Aleksandra Cincar-Markovića u Berhtesgaden i zatražio da se i Jugoslavija pridruži Trojnom paktu.[2] Dve nedelje kasnije Bugarska se pridružila Trojnom paktu. Sledećeg dana nemačke trupe iz Rumunije su prešle u Bugarsku i zatvorile prsten oko Jugoslavije.[traži se izvor]
Hitler je dalji pritisak izvršio 4. marta kada je jugoslovenski regent knez Pavle Karađorđević posetio Berhtesgaden, ali je knez Pavle odložio odluku. Jugoslovensko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo (JKRV) mobilisano je u tajnosti 6. marta, a sledećeg dana britanske trupe su se počele iskrcavati u Grčkoj da pomognu odbranu svog balkanskog saveznika od Italijana. JKRV je počeo da se razmešta na pomoćne aerodrome 12. marta i ovo razmeštanje je bilo završeno do 20. marta. Hitler, koji je želeo da zaštiti južno krilo predstojeće invazije na Sovjetski Savez, uputio je ultimatum da Jugoslavija potpiše pristupanje Trojnom paktu; jugoslovenska vlada je na kraju popustila, 25. marta. Dva dana kasnije izvršen je vojni puč od strane grupe oficira JKRV i Kraljeve garde koji su predvodili armijski general Dušan Simović i brigadni general Borivoje Mirković. Knez Pavle je zbačen i zamenjen sedamnaestogodišnjim kraljem Petrom II, koji je proglašen punoletnim.[3]
Istog dana Hitler je izdao direktivu 25, u kojoj je naveo da je vojni puč promenio političku situaciju na Balkanu. Naredio je da „čak i ako Jugoslavija na početku pruži dokaze o lojalnosti, ona se mora smatrati neprijateljem i stoga se mora uništiti što je pre moguće”. Nakon puča, nemački izviđački avioni su često zalazili u jugoslovenski vazdušni prostor, pa su lovački avioni JKRV bili na stalnoj budnosti. Nemački upadi su pokazali da su jugoslovenska zemaljska osmatračka mreža i radijske veze neadekvatne.[traži se izvor]
Planiranje napada[uredi | uredi izvor]
Mogućnost napada je već bila latentna u diplomatskim krugovima. Poslednjih dana marta, ženama i deci iz britanske ambasade je naređeno da napuste grad, a 1. aprila Nemci i Italijani koji su živeli u Jugoslaviji počeli su da se evakuišu iz zemlje. Dana 2. aprila, nemački diplomatski kadar u Beogradu je drastično smanjen. Ostali su samo otpravnik poslova u ambasadi, vojni ataše, radio-operator, sekretar i vozač.[traži se izvor]
Iako je odluka bombardovanju bila donesena 27. marta, sve do 5. aprila nije dat konačni nalog za početak napada. Razlog je verovatno da su dva dana ranije jugoslovenske vlasti proglasile gradove Beograd, Zagreb i Ljubljanu otvorenim gradovima, u iščekivanju mogućeg nemačkog napada.[a] Međutim, Hitler je 5. aprila presekao početne rezerve i dao naredbu za napad.[4]
Zločin[uredi | uredi izvor]
Neobavešteni o mogućem bombardovanju između 15 i 20 ljudi iz cele Srbije krenulo je za Beograd - iz ličnih ili poslovnih razloga.[1] Avioni nacističke Nemačke bombardovali su autobus prilikom čega su poginuli svi putnici a tom prilikom bombardovan je i zoološki vrt koji se nalazio u neposrednoj blizini.[1]
Događaj kao inspiracija za film Ko to tamo peva?[uredi | uredi izvor]
Ovaj tragični događaj motivisao je pisca, scenaristu i akademika Duška Kovačevića da napiše scenario za film Ko to tamo peva? - koji je kasnije ocenjen kao jedno najprestižnijih ostvarenja domaće kinematografije.[1]
Kovačević je u svom intervjuu ispričao: „ Ovaj film je inspirisan istinitim događajem jer je zaista istorijska činjenica da je taj autobus dolazio tog dana i da su njegovi putnici bili sličnih sudbina, rešeni da stignu u Beograd.[1] Ja sam zaista našao u Politici iz onog vremena antrfile u kome piše da je na ulazu u Beograd tog 6. aprila 1941. pogođen jedan autobus, da su svi izginuli, i ja sam krenuo unazad pitajući se šta je to nekoga ponukalo da putuje celu noć kako bi došao u Beograd da pogine.[1] To je ono kad vam đavo sedne u krilo i vodi vas, a vi ne znate ni šta se ni zašto se događa. I nije slučajno firma 'Krstić' – ja se inače trudim da u svemu što radim ništa ne bude slučajno – njihovo je prezime izvedeno od reč – krst.“[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Bombardovanje Beograda (1941)
- Bombardovanje Beograda (1944)
- Ko to tamo peva
- Beograd od 1941. do 1944. godine
- Istorija Beograda
- Jugoslovensko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo u Aprilskom ratu
- Beograd u prvim mesecima nacističke okupacije
- Spomen obeležje za 192 poginula Beograđanina
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Po ratnim pravilima, proglašenje nekog grada za otvoreni grad znači da je nebranjen i da ne bi smelo da ga se bombarduje.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž [1], Pristup 29.04.2022.
- ^ Terzić 1982, str. 338–347.
- ^ Terzić 1982, str. 470.
- ^ Schreiber 1995, str. 497.