Borka Rajevac
Borka Rajevac | |
|---|---|
.jpg) Babica Borka Rajevac, oko 1920. godine | |
| Puno ime | Borka Rajevac |
| Datum rođenja | 3. avgust 1882. |
| Mesto rođenja | Užice,  Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 1963. (80/81 god.) |
| Mesto smrti | Užice, SFRJ |
Borka Rajevac (Užice, 3. avgust 1882 – Užice, 1963) bila je čuvena užička babica. Kao babica radila je punih 55 godina i pomogla da na svet dođe gotovo 20.000 beba. Poznavala ju je većina stanovnika užičkog kraja, koji su je zvali „baša Borka”.
Mladost i školovanje[uredi | uredi izvor]
Borka Rajevac rođena je 1882. godine u porodici Lojanica. Nesigurna vremena na početku 20. veka rušila su preko noći i najveće vrednosti, pa je tako i Borka, kada su menice progutale bogatstvo njenog muža Stevana Rajevca, preko noći od bogatašice postala siromašna. Zbog toga je "teška srca", odlučila da proda ratne trofeje svog dede: sablje, kremenjače ukrašene srebrom i porodični nakit. Novac koji je dobila bio je dovoljan za jednogodišnje školovanje. Godine 1906. poštanskim kolima sa zapregom otputovala je u Kragujevac, a odale vozom do Beograda. U Beogradu je Borka upisala Srpsku kraljevsku školu, gde je 1907. godine diplomirala sa odičnim ocenama. Diploma je potpisana od fizikusa uprave grada Beograda.
Profesionalni rad[uredi | uredi izvor]
Početkom veka užička bolnica nalazila se u jednoj trošnoj zgradi. Oskudan inventar u nekoliko soba sačinjavali su rasklimani gvozdeni kreveti, slamarice i nekoliko pokrivača. U bolnici je radio samo jedan doktor i babica Borka. Babica Borka, koju su svi zvali „baša Borka”, radila je kao opštinska babica. Kod svojih pacijentkinja uvek je išla pešice - i po gradu, ali i do okolnih sela. U novembru 1962. godine, posle 55 godina radnog staža, otišla je u penziju u 80-toj godini života. Babicu Borku je tada znala većina stanovnika užičkog kraja. Službenici centra za majku i dete u (tadašnjem) Titovom Užicu priredili su joj svečani ispraćaj u penziju.[1]
Tokom jednog intervjua, na pitanje čemu može da zahvali vitalnost, babica Borka odgovorila je: „U prvom redu umerenom jelu i neprekidnom radu. Uvek sam bila u pokretu i nisam imala vremena da mislim na teškoće, na starost. Pomogla mi je i ljubav prema pozivu koji sam obavljala.“[2][3]
Babica Borka umrla je 1963. godine u Užicu. Imala je ćerku, dve unuke i dvoje pra-unučadi.
Dobrotvorni rad[uredi | uredi izvor]
Borka Rajevac bila je i velika dobrotvorka. Bila je aktivna u Kolu srpskih sestara, članica pevačkog društva „Zlatiborska vila“. Bila je kuma i čest gost u kući čuvenog užičkog i srpskog slikara Mihaila Milovanovića. U decembru 1924. godine, ona je porodila Valu, slikarevu suprugu, a kasnije, u crkvi Svetog Đorđa i krstila njihovog sina i dala mu ime Momčilo. Kao dar u znak zahvalnosti dobila je od slikara njegovu sliku Motiv sa Jelaka, pejzaž sa Kajmakčalana, slikan na šatorskom krilu, u vreme kada se na Jelaku nalazio štab Vrhovne komande srpske vojske.[4]
- Galerija slika
-
Borka Rajevac, oko 1962. -
Kuća u Užicu, u kojoj je živela babica Borka -
Nadgrobni spomenik porodice Rajevac na užičkom groblju
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kovačević, Predrag. „Novembar 1962. godine”. uzicanstveno.rs. Pristupljeno 1. 5. 2020.
- ^ Vlahović, Joža (20. novembar 1962). „Dvadeset hiljada nepoznatih”. Politika.
- ^ Zečić, M. (novembar 1962). „20.000 beba babe Borke”. Arena.
- ^ „Mihailo Milovanović”. uzicanstveno.rs. Pristupljeno 1. 5. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
