Valter VI od Brijena

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Valter VI Brijena, vojvoda od Atine (umro 1356.), konetable Francuske.

Valter VI od Brijena (oko 1304 — 19. septembar 1356) je bio francuski plemić i krstaš. Bio je grof Brijena u Francuskoj, grof Konversano i Leče u južnoj Italiji i pretendent na Atinsko vojvodstvo u franačkoj Grčkoj.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost u Italiji[uredi | uredi izvor]

Valter je bio sin grofa Valtera V od Brijena, vojvode od Atine, i Žane de Šatijon (umrla 1354. godine), ćerke grofa od Porsijena, konetabla francuskog kralja Filipa IV.[1]

Kao unuk grofa Hjua od Brijena (um. 1296. godine), bio je naslednik ogromnog imanja širom Mediterana. Nakon očeve smrti u bici kod Halmirosa 15. marta 1311. godine, Valter je postao grof od Brijena, Lečea i Konversana. Međutim, Atinsko vojvodstvo, osim Argosa i Nauplije, bilo je preplavljeno od strane Katalonske kompanije, i Valter je veći deo svog života proveo u neuspešnoj borbi da povrati to nasledstvo svoje porodice.[1] Veći deo života proveo je u Italiji i Francuskoj i napustio je Argos-Naupliju da bi njime upravljali namesnici.

Njegova majka grofica Žana vodila je energičnu borbu protiv Katalonaca tokom njegovog maloletstva, što je, međutim, imalo malo vojnog efekta, ali ga je osiromašilo. Da bi ojačao svoju poziciju, grof Valter VI je u decembru 1325. godine, sklopio strateški brak sa Beatričom, sinovicom kralja Roberta od Napulja i ćerkom kneza Filipa I od Tarenta i kneginje Tamare Anđel Komnin. U to vreme, Firenca je zatražila podršku kralja Roberta u zaštiti interesa Gvelfa. u Italiji, i izabrao svog sina Karla, vojvodu od Kalabrije, za sinjora Firence na period od deset godina (1326–1336). Gotovo kneževski položaj Valtera VI na anžujskom dvoru ubrzo mu je doneo imenovanje za vikara Karla od Kalabrije, funkciju koju je obavljao samo nekoliko meseci 1325. godine.[1]

Antikatalonski krstaški rat 1331–1332. godine[uredi | uredi izvor]

Posle 1321. godine, grof Valter VI je više puta najavljivao svoju nameru da krene u kampanju u Grčku i povrati Atinsko vojvodstvo, ali finansijska ograničenja i njegove obaveze prema kralju Napulja zadržale su ga u Italiji.[2] 1328. godine, čak je nakratko zaključio primirje sa Kataloncima. Tako je tek 1330. godine, pokrenuta ozbiljna akcija. U junu 1330. godine, papa Jovan XXII je izdao krstašku bulu za grofa Valtera VI, i naredio prelatima u Italiji i Grčkoj da propovedaju krstaški rat protiv Katalonaca; ubrzo nakon toga, napuljski kralj Robert je takođe dao podršku krstaškom ratu i dozvolio svojim feudalcima da mu se pridruže. Mlečani su, s druge strane, obnovili ugovor sa Kataloncima u aprilu 1331. godine. Ploveći iz Brindizija u avgustu, grof Valter VI je prvo napao Latinske grofovije Kefaloniju i Zakintos i grčku despotovinu Epir, primoravajući ih da priznaju vlast kralja Roberta. Takođe je zauzeo za sebe ostrvo Lefkadu i kopneni zamak Vonica. Odatle je krenuo u invaziju na Atinsko vojvodstvo kroz severnu Beotiju, ali je njegov pohod bio neuspešan jer su Katalonci izbegli bitku i povukli se iza zidina Tebe i Atine. Grof Valter VI nije imao ni trupe da savlada Katalonce, ni novac da izdrži produženi rat opsada i iscrpljivanja, i nije našao podršku među domorodačkim grčkim stanovništvom. Do leta 1332. godine, bilo je jasno da je ekspedicija propala, i grof Valter VI se vratio u Brindizi, opterećen još ozbiljnijim dugovima.[3][4]

U svojim novim grčkim posedima Lefkadi i Vonici, grof Valter VI je u početku imenovao niz francuskih kastelana. Godine 1343. postavio je za guvernera Lefkade Venecijanca Gracijana Zorzija, koji je pomogao u finansiranju njegove ekspedicije iz 1331. godine, i koji joj se sam pridružio. Zorzi se pokazao uspešnim u ovoj ulozi, i u oktobru 1355. godine, grof Valter VI mu je dodelio Lefkadu i Vonicu kao feud.[5]

Vladar Firence[uredi | uredi izvor]

Lični grb kao vladar Firence

Takođe je zauzeo svoje zemlje u Francuskoj, i bio je kraljev poručnik u Tijerahu 1339. godine. Žena mu je umrla 1340. godine, a vratio se u Italiju 1342. godine, kada ga je firentinska vladajuća klasa bogatih trgovaca pozvala da upravlja gradom. Od 1339. godine, Firenca je bila u zagrljaju teške ekonomske krize izazvane ogromnim engleskim dugovima firentinskim bankama i astronomskim javnim dugovima nastalim u pokušaju da se obližnji grad Luka dobije od njenog veronskog gospodara, Mastina dela Skale. Firentinsko plemstvo je tražilo od stranih sila da reši naizgled nemoguće finansijske probleme grada i našlo je saveznika u grofu Valteru VI od Brijena. Iako je vladajuća klasa pozvala grofa Valtera VI da vlada na ograničeno vreme, niži slojevi, kojima je dojadila nesposobnost Valterovih prethodnika, neočekivano su ga proglasili doživotnim sinjorom.

Grof Valter VI je vladao despotski, ignorišući ili direktno suprotstavljajući se interesima iste trgovačke klase koja ga je dovela na vlast. „Atinski vojvoda“ je Firentincima nametnuo oštre ekonomske korekcije, uključujući paušalnu poreznu estimo i prestance, odlaganje gradske otplate kredita iznuđenih od imućnijih građana. Ove mere su naljutile Firentince i pomogle u ublažavanju fiskalne krize koja je trajala godinama. Posle samo deset meseci, sinjorija grofa Valtera VI od Brijena prekinuta je zaverom. Grof Valter VI ne samo da je bio primoran da podnese ostavku na funkciju, već je morao da beži iz Firence kako bi spasao život.

Kasnije život i smrt[uredi | uredi izvor]

Valterov pečat, sa njegovom titulom "vojvoda od Atine"

Godine 1344. oženio se Žanom, ćerkom Raula I od Brijena, grofa od Eu.[6] Imali su dve ćerke, Žanu i Margaritu, obe su umrle mlade. Pošto nije imao preživelu decu, bilo je očigledno da će sestrino potomstvo naslediti njegovu imovinu i pretenzije. Postavljen je za konstabla Francuske 1356. godine, i u tom svojstvu je poginuo 19. septembra 1356. godine, u bici kod Poatjea.[7] Njegove titule i pretenzije nasledili su sestra Izabela i njeni sinovi.[8] Kada je nasledstvo podeljeno nakon smrti grofa Valtera VI, Sojer d'Enghien je dobio titulu vojvode od Atine i grofovije Brijen.[8] Žan je dobio grofoviju Leče, Luj je postao grof od Konversana, dok je Gi dobio gospodstvo Argosa i Nauplije.[8]

Kulturno nasleđe[uredi | uredi izvor]

„Vojvoda od Atine“ koji se pojavljuje u sedmoj priči Drugog dana Dekamerona kao jedan od devet ljubavnika ćerke sultana od Vavilona, iako nije istorijski tačan, verovatno je satirična aluzija na grofa Valtera VI – njegova kratka, ali nezaboravna diktatura u Firenci se dogodila manje od deset godina pre pisanja "Dekamerona".

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Crum 2004, str. 1162
  2. ^ Luttrell 1966, str. 35–36
  3. ^ Luttrell 1966, str. 36
  4. ^ Setton 1976, str. 452
  5. ^ Nicol 1984, str. 133–134
  6. ^ Perry 2018, p. xxiii.
  7. ^ Nicolle 2004, str. 19
  8. ^ a b v Luttrell 1982, str. 38

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Crum, Roger J. (2004). "Brienne, Walter of". In Kleinhenz, Christopher (ed.). Medieval Italy. Routledge. ISBN 9781135948801.
  • The History of Florence from the Founding of the City through the Renaissance, New York: Harcourt Brace, 1936. pp. 217–225.
  • Luttrell, Anthony (1966). „The Latins of Argos and Nauplia: 1311-1394”. Papers of the British School at Rome. 34: 34—55. JSTOR 40310660. S2CID 179112752. doi:10.1017/S0068246200007455. 
  • Luttrell, Anthony (1982). Latin Greece, the Hospitallers and the Crusades (Collected Studies Ser, No. 158). Variorum.
  • Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros, 1267–1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-13089-9.
  • Nicolle, David (2004). Poitiers 1356:The Capture of a King. Osprey.
  • Perry, Guy (2018). The Briennes: The Rise and Fall of a Champenois Dynasty in the Age of the Crusades, c. 950-1356. Cambridge University Press.
  • Sestan, Ernesto (1972). "BRIENNE, Gualtieri di". Dizionario Biografico degli Italiani, Volume 14: Branchi–Buffetti (in Italian). Rome: Istituto dell'Enciclopedia Italiana. ISBN 978-8-81200032-6. Pristupljeno 9 March 2018.
  • Setton, Kenneth M. (1976). The Papacy and the Levant (1204–1571), Volume I: The Thirteenth and Fourteenth Centuries. Philadelphia: The American Philosophical Society. ISBN 0-87169-114-0.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Валтер_VI_од_Бријена&oldid=27730762”