Vađrajana

Vađrajana (sanskrt: vajrayāna - "dijamantsko vozilo") ili tantrički budizam je ogranak budizma^[1] koji danas preovlađuje u Mongoliji, Tibetu, Ladaku, Nepalu, Butanu i među Tibetancima koji žive u Indiji.

Osnovali su ga srednjovekovni indijski mahasidasi.^[2]^[3] Vađrajana se bazirana na literaturi poznatoj kao budističke tantre.^[4] On obuhvata prakse koje koriste mantre, darane, mudre, mandale i vizuelizaciju božanstava i Buda. Prema spisima iz vađrajane, pojam Vajrayāna se odnosi na jedno od tri vozila ili puteve do prosvetljenja, a druga dva su sravakajana (takođe pežorativno poznata kao hinajana) i mahajana (a.k.a paramitajana).

Najpoznatiji ogranak vađrajane je tibetanski budizam.

Naziv[uredi | uredi izvor]

Neki smatraju da se naziv “dijamantski put” odnosi na “nesalomivu” logiku koju vađnajanisti koriste da odbrane svoje učenje.^[5] Prema drugoj teoriji, vađrajana budizam zagovara iznenadno probuđenje, slično udaru munje ili vađre, odakle mu i naziv.^[6] Elijade smatra da je grom (vađra) ujedno i simbol falusa, što implicira seksualni simbolizam koji prožima tantrizam na više nivoa.^[5]

Vađrajana se više oslanja na tantričku literaturu nego na tradicionalne budističke spise, pa je zbog toga takođe poznata i pod imenom tantrajana, od glagola tantra koji znači "tkati". Tantre su tekstovi nastali u okrilju indijskog mahajana budizma, oko 500. godine, i sastoje se od meditativnih praksi čiji je cilj da se svakodnevna svest trasformiše u "probuđeni um".^[7]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Vađrajana budizam se pojavio u Indiji u 6. i 7. veku. Razvio se pod uticajem uticajem popularnog hinduizma, što se ogleda u služenju božanstvima i upotrebi složenih rituala. Tantrički budizam je u Indiji završio tako što postao izazov mahajani u 7. veku, i na kraju je potisnuo.^[5] Poznato je nekoliko škola induskog tantričkog budizma, od kojih je najvažnija vađrajana.

U 11. veku je vađrajana postala sasvim ustaljena na Tibetu, gde je prolazila kroz dalji razvoj.

Mahasidski pokret[uredi | uredi izvor]

Tantrički budizam se može pratiti do grupa lutajućih jogija zvanih mahaside (veliki mudraci).^[8] Prema Rejnoldsu (2007), mahasidi potiču iz srednjovekovnog perioda na severu Indije (3–13 vek) i koristili su se metode koje su se radikalno razlikovale od onih koje su se koristile u budističkim manastirima, uključujući život u šumama i pećinama i praktikovanje meditacije u posmrtnim lokacijam slične onima koja su praktikovali podvižnici Šiva Kapalika.^[9] Ovi jogijski krugovi okupljali su se na tantričkim gozbama (ganačakra) često na svetim lokacijama (pita) i mestima (ksetra) koja su uključivala ples, pevanje, seksualne obrede i upotrebu tabu supstanci poput alkohola, urina, mesa itd.^[10] Najmanje dve od mahasida citirane u budističkoj literaturi uporedive su sa svecima Šiva Nat (Gorakšanat i Macjendranat) koji su praktikovali Hata jogu.

Prema Šumanu, pokret zvan Sahaja-sidi razvio se u 8. veku u Bengalu.^[11] On je bio dominiran dugokosim, lutajući mahasidima koji su otvoreno osporavali i ismevali budistički establišment.^[12] Mahasidi su sledili sidije, magijske moći poput leta i ekstrasenzorne percepcije, kao i duhovno oslobođenje.^[13]

Učenje[uredi | uredi izvor]

Petostruki nizovi[uredi | uredi izvor]

Suštinu vađrajane predstavljaju simbolička upotreba zamišljenih božanskih oblika (mandala), koji u isto vreme predstavljaju pet sastojaka ljudske ličnosti, pet tačaka u prostoru (centar i četiri ugla), pet zala (neznanje, mržnju, žudnju, zlobu i zavist) i pet mudrosti (čisti apsolut, nalik ogledalu, onu koja razlikuje, bez ustanovljenih razlika i aktivnu), koje obično predstavlja petorica buda prozvanih Iluminator, Nepokolebljiv, Rođen kao dragulj, Bezgranična Svetlost i Nepogrešiv Uspeh.^[14]

Petostruki nizovi, koji personifikuju ljudsku ličnost i beskrajni svemir s jedne, i izopačenost pojavne egzistencije i čistotu budastva s druge strane, predstavljaju glavne pretpostavke oko kojih se razvija svaka tantrička praksa.^[14]

Seksualni simbolizam[uredi | uredi izvor]

Tantristi veruju da se dosezanje budastva, pored ostalih načina, može postići i putem seksualnog sjedinjenja.^[5] Stoga, tantrizam često sadrži i „skrivena značenja“, od kojih neki može uključivati i seksualni smisao. Elijade tumači da je "svaki tekst uvek otvoren za najmanje još jedno čitanje". Ha primer, bodhicitta znači „misao buđenja" ali na seksualnom nivou je tajno ime za spermu, a prajna je mudrost, ali i partner (konkretni ili imaginarni) u ritualnom seksualnom činu.^[5]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 11. ISBN 86-331-2112-3.
^ Dowman, Keith (1985). Masters of Mahamudra: Songs and Histories of the Eighty-four Buddhist Siddhas. SUNY Series in Buddhist Studies. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-88706-160-5.
^ Dudjom Rinpoche (2002). The Nyingma School of Tibetan Buddhism: Its Fundamentals and History. Translated and edited by Gyurme Dorje with Matthew Kapstein (2nd izd.). Boston: Wisdom Publications. ISBN 0-86171-087-8.
^ Macmillan Publishing 2004, str. 875-876.
^ ^a ^b ^v ^g ^d Elijade 1996, str. 40–59.
^ Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 80-84), Stylos. . Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
^ Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos. . Novi Sad. 2006. pp. 90–93. ISBN 978-86-7473-281-6.
^ Ray, Reginald A.; Indestructible Truth: The Living Spirituality of Tibetan Buddhism, 2000
^ Reynolds, John Myrdhin. „The Mahasiddha Tradition in Tibet”. Vajranatha. Vajranatha. Arhivirano iz originala 13. 03. 2015. g. Pristupljeno 18. 6. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Snellgrove, David. (1987) Indo-Tibetan Buddhism: Indian Buddhists and their Tibetan successors. pp 168.
^ Schumann 1974, str. 163.
^ Kitagawa 2002, str. 80.
^ Dowman, The Eighty-four Mahasiddhas and the Path of Tantra - Introduction to Masters of Mahamudra, 1984. http://keithdowman.net/essays/introduction-mahasiddhas-and-tantra.html
^ ^a ^b Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Elijade, Mirča (1996). Vodič kroz svetske religije. Beograd: Narodna knjiga.
Ling, Trevor (1998). Rečnik budizma. Beograd: Geopoetika. ISBN 978-86-83053-14-8.
Kembridžova ilustrovana istorija religije. Novi Sad: Stylos. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
Akira, Hirakawa (1993), Groner, Paul, ur., History of Indian Buddhism, Translated by Paul Groner, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers
Banerjee, S. C. (1977). Tantra in Bengal: A Study in Its Origin, Development and Influence. Manohar. ISBN 978-81-85425-63-4.
Buswell, Robert E. (2004). Encyclopedia of Buddhism. Macmillan Reference USA. ISBN 978-0-02-865910-7.
Datta, Amaresh (2006). The Encyclopaedia Of Indian Literature (Volume One (A To Devo), Volume 1. Sahitya Akademi publications. ISBN 978-81-260-1803-1.
Harding, Sarah (1996), Creation and Completion - Essential Points of Tantric Meditation, Boston: Wisdom Publications
Hawkins, Bradley K. (1999). Buddhism. Routledge. ISBN 978-0-415-21162-8.
Hua, Hsuan; Chih, Heng; Hsien, Heng; Rounds, David; Epstein, Ron; et al. (2003). The Shurangama Sutra - Sutra Text and Supplements with Commentary by the Venerable Master Hsuan Hua. Burlingame, California: Buddhist Text Translation Society. ISBN 978-0-88139-949-3. Архивирано из оригинала 29. 5. 2009. г.
Kitagawa, Joseph Mitsuo (2002). The Religious Traditions of Asia: Religion, History, and Culture. Routledge. ISBN 978-0-7007-1762-0.
Macmillan Publishing (2004), Macmillan Encyclopedia of Buddhism, Macmillan Publishing
Mishra, Baba; Dandasena, P.K. (2011), Settlement and urbanization in ancient Orissa
Patrul Rinpoche (1994). Brown, Kerry; Sharma, Sima, ур. The Words of My Perfect Teacher (Tibetan title: kunzang lama'i shelung). Translated by the Padmakara Translation Group. With a foreword by the Dalai Lama. San Francisco, California, USA: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-0-06-066449-7.
Ray, Reginald A (2001), Secret of the Vajra World: The Tantric Buddhism of Tibet, Boston: Shambhala Publications
Schumann, Hans Wolfgang (1974), Buddhism: an outline of its teachings and schools, Theosophical Pub. House
Snelling, John (1987), The Buddhist handbook. A Complete Guide to Buddhist Teaching and Practice, London: Century Paperbacks
Wardner, A.K. (1999), Indian Buddhism, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers
Williams, Paul; Tribe, Anthony (2000). Buddhist Thought: A complete introduction to the Indian tradition. Routledge. ISBN 978-0-203-18593-3.
Chözang, Rongzom (2008). Establishing Appearances as Divine. Köppl, Heidi I. (trans). Snow Lion. стр. 95–108. ISBN 9781559392884.
Kongtrul, Jamgon; Thrangu Rinpoche; Harding, Sarah (2002). Creation and Completion: Essential Points of Tantric Meditation. Wisdom Publications. ISBN 978-0-86171-312-7.
Kongtrul, Jamgon; Barron, Richard (1998). Buddhist Ethics. The Treasury of Knowledge (book 5). Ithaca: Snow Lion. стр. 215—306. ISBN 978-1-55939-191-7.
Kongtrul, Jamgon; Guarisco, Elio; McLeod, Ingrid (2004). Systems of Buddhist Tantra:The Indestructible Way of Secret Mantra. The Treasury of Knowledge (book 6 part 4). Ithaca: Snow Lion. ISBN 9781559392105.
Kongtrul, Jamgon; Guarisco, Elio; McLeod, Ingrid (2008). The Elements of Tantric Practice:A General Exposition of the Process of Meditation in the Indestructible Way of Secret Mantra. The Treasury of Knowledge (book 8 part 3). Ithaca: Snow Lion. ISBN 9781559393058.
Kongtrul, Jamgon; Harding, Sarah (2007). Esoteric Instructions: A Detailed Presentation of the Process of Meditation in Vajrayana. The Treasury of Knowledge (book 8 part 4). Ithaca, NY: Snow Lion Publications. ISBN 978-1-55939-284-6.
Kongtrul, Jamgon; Barron, Richard (2010). Journey and Goal: An Analysis of the Spiritual Paths and Levels to be Traversed and the Consummate Fruition state. The Treasury of Knowledge (books 9 & 10). Ithaca, NY: Snow Lion Publications. стр. 159–251, 333–451. ISBN 978-1-55939-360-7.
Tantric Ethics: An Explanation of the Precepts for Buddhist Vajrayana Practice by Tson-Kha-Pa. ISBN 978-0-86171-290-8.
Perfect Conduct: Ascertaining the Three Vows by Ngari Panchen, Dudjom Rinpoche. ISBN 978-0-86171-083-6.
Āryadeva's Lamp that Integrates the Practices (Caryāmelāpakapradīpa): The Gradual Path of Vajrayāna Buddhism according to the Esoteric Community Noble Tradition, ed. and trans by Christian K. Wedemeyer (New York: AIBS/Columbia University Press). 2007. ISBN 978-0-9753734-5-3.
S. C. Banerji, Tantra in Bengal: A Study of Its Origin, Development and Influence, Manohar. (2nd ed. 1992). 1977. ISBN 9788185425634.
Arnold, Edward A. on behalf of Namgyal Monastery Institute of Buddhist Studies, fore. by Robert A. F. Thurman. As Long As Space Endures: Essays on the Kalacakra Tantra in Honor of H.H. the Dalai Lama, Snow Lion Publications, 2009.
Snellgrove, David L.: Indo-Tibetan Buddhism. Indian Buddhists and Their Tibetan Successors. London: Serindia, 1987.
Egyed, Alice (1984). The Eighty-four Siddhas: A Tibetan Blockprint from Mongolia. Akadémiai Kiadó. ISBN 9630538350.
Gray, David B. (2007). The Cakrasamvara Tantra (The Discourse of Sri Heruka): A Study and Annotated Translation. Treasury of the Buddhist Sciences. Columbia University Press. ISBN 978-0975373460.
Hāṇḍā, Omacanda (1994). Buddhist Art & Antiquities of Himachal Pradesh, Upto 8th Century A.D. Indus Publishing. ISBN 9788185182995.
Reynolds, John Myrdhin (n.d). „The Mahasiddha Tradition In Tibet”. Vajranatha.com. Arhivirano iz originala 13. 03. 2015. g. Pristupljeno 2015-03-21.
Simmer-Brown, Judith (2002). Dakini's Warm Breath: The Feminine Principle in Tibetan Buddhism. Boston, Massachusetts: Shambhala Publications. ISBN 978-1-57062-920-4.
Snellgrove, David (2010). The Hevajra Tantra: A Critical Study. Orchid. ISBN 978-9745241282.
von Schroeder, Ulrich (2006). Empowered Masters: Tibetan Wall Paintings of Mahasiddhas at Gyantse. Chicago: Serindia Publications. ISBN 978-1932476248.
Zhang, Zhenji, ur. (1986) [1963]. Six yogas of Naropa & teachings on Mahamudra. Ithaca, NY: Snow Lion Publications. ISBN 0937938335. OCLC 13457033.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[британика_2-1] Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 11. ISBN 86-331-2112-3.

[2] Dowman, Keith (1985). Masters of Mahamudra: Songs and Histories of the Eighty-four Buddhist Siddhas. SUNY Series in Buddhist Studies. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-88706-160-5.

[3] Dudjom Rinpoche (2002). The Nyingma School of Tibetan Buddhism: Its Fundamentals and History. Translated and edited by Gyurme Dorje with Matthew Kapstein (2nd izd.). Boston: Wisdom Publications. ISBN 0-86171-087-8.

[FOOTNOTEMacmillan_Publishing2004875-876-4] Macmillan Publishing 2004, str. 875-876.

[FOOTNOTEЕлијаде199640–59-5] v ^g ^d Elijade 1996, str. 40–59.

[Kembridž-80-84-6] Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 80-84), Stylos. . Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.

[Kembridž-90-93-7] Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos. . Novi Sad. 2006. pp. 90–93. ISBN 978-86-7473-281-6.

[8] Ray, Reginald A.; Indestructible Truth: The Living Spirituality of Tibetan Buddhism, 2000

[MTT-9] Reynolds, John Myrdhin. „The Mahasiddha Tradition in Tibet”. Vajranatha. Vajranatha. Arhivirano iz originala 13. 03. 2015. g. Pristupljeno 18. 6. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[10] Snellgrove, David. (1987) Indo-Tibetan Buddhism: Indian Buddhists and their Tibetan successors. pp 168.

[FOOTNOTESchumann1974163-11] Schumann 1974, str. 163.

[FOOTNOTEKitagawa200280-12] Kitagawa 2002, str. 80.

[13] Dowman, The Eighty-four Mahasiddhas and the Path of Tantra - Introduction to Masters of Mahamudra, 1984. http://keithdowman.net/essays/introduction-mahasiddhas-and-tantra.html

[automatski_generisano1-14] Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

Normativna kontrola
Državne	Nemačka Izrael Sjedinjene Države Japan Češka 2 3
Ostale	Enciklopedija Britanika