Veliki napad 2014.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Veliki napad 2014.
Deo rusko-ukrajinskog rata i rata u Donbasu

Animacija borbi od 1. jula do 10. avgusta 2014.
Vreme1. jul — 10. avgust 2014.
(1 mesec, 1 sedmica i 2 dana)
Mesto
Ukrajina, Donbas
Ishod

Pobeda ukrajinskih snaga na severu i zapadu
Pobeda proruskih snaga na jugu i istoku

Sukobljene strane

Donjecka N. R.
Luganska N. R.
Podrška:

 Rusija
  Ukrajina
Komandanti i vođe
Rusija Igor Strelkov
Aleksandar Zaharčenko
Aleksandar Hodakovski
Leonid Pasečnik
Valerij Bolotov		 Ukrajina Petro Porošenko
Ukrajina Viktor Muženko
Ukrajina Petro Litvin (do 23. jula)
Ukrajina Andrij Hriščenko (do 23. jula)
Ukrajina Jurij Sodol
Ukrajina Sergij Krivonosov †
Jačina
  • Rusija Rusija:
  • Donjecka Narodna Republika Donjecka NR:
  • Luganska Narodna Republika Luganska NR:
  • Oko 15.000 ljudi (podaci iz Ukrajine)[1] na granici s Ukrajinom
  •  Ukrajina:
  • Ukupno 4500 - 5000 ljudi (podaci iz Ukrajine)
  • Više od 6500 - 8000 ljudi (podaci pobunjenika)
Žrtve i gubici
Uništena 3 kontrolna punkta i gubitak 60% teritorije tokom jula
Veliki broj ubijenih i ranjenih

Podaci pobunjenika i ruskih izvora:

  • Preko 5.000 mrtvih[2]

Podaci o Ukrajini:

  • 120 mrtvih
  • 26 tenkova
  • 144 BMP i BMD
  • 29 samohodnih topova i MLRS
  • 17 haubica[3]
  • Oko 1000 koji su izašli iz okruženja[4]
Veliki broj civila

Veliki napad 2014. ili Velika racija 2014. godine, poznata i kao Racija 95. brigade, odigrala se od 1. jula do 10. avgusta 2014. tokom rata na istoku Ukrajine. Prema zvaničnim informacijama, jedinice ukrajinske 95. vazdušno-jurišne brigade, pojačane sredstvima 25. vazdušno-desantne i 30. i 51. mehanizovane brigade, izvele su nalet dužine 470 km, od čega je 170 km bilo iza neprijateljskih linija. Tokom racije, padobranci 95. brigade stupili su u oružane sukobe sa ruskom vojskom.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Evromajdan, Revolucija dostojanstva, Proruski nemiri u Ukrajini 2014., Rusko-ukrajinski rat i Rat u Donbasu

U februaru 2014, kao rezultat Evromajdana, ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je smenjen sa vlasti. U uslovima vakuuma vlasti u regionima juga i istoka Ukrajine, uz podršku Rusije, aktivirani su pokreti pod sloganima decentralizacije i federalizacije, za davanje veće autonomije ovim regionima, sve do otcepljenja (DNR, LNR i HNR). Potom je usledilo pripajanje Krima Rusiji i početak oružanog sukoba u istočnoj Ukrajini. Oružani sukob u Donbasu su neprijateljstva na teritoriji Donjecke i Luganske oblasti Ukrajine koja su počela u aprilu 2014. Borbe se vode između oružanih snaga i drugih struktura moći Ukrajine (kao i određenog broja neregularnih dobrovoljačkih paravojnih formacija) s jedne strane i oružanih formacija pobunjenika (pristalice delimično priznate Donjecke i Luganske Narodne Republike) – na drugoj strani. Do kraja aprila 2014. sukob pobunjenika i ukrajinske vojske bio je ograničen na periodične okršaje, racije i napade na kontrolne punktove upotrebom malokalibarskog oružja. Dana 12. maja, nakon referenduma o samoopredeljenju održanih dan ranije u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, proglašena je nezavisnost Donjecke[5] i Luganske[6] narodne republike, čije su vlasti zahtevale povlačenje ukrajinskih trupa i Nacionalne garde sa njihove deklarisane teritorije. Umesto toga, ukrajinska oružana grupa je postepeno pojačavana oklopnim vozilima, helikopterima i počelo je artiljerijsko granatiranje. Pobunjenici su na vazdušne udare odgovorili vatrom iz prenosnih protivvazdušnih raketnih sistema, obarajući avione i helikoptere[7].

Desetodnevno primirje[uredi | uredi izvor]

Ukrajinska vojska je saopštila da je preuzela kontrolu nad Jampilom i Siverskom 20. juna 20 sati pre jednostranog prekida vatre od strane ukrajinskih snaga, kao deo mirovnog plana ukrajinskog predsednika Petra Porošenka od 15 tačaka.

Mirovni plan u petnaest tačaka[uredi | uredi izvor]

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je 20. juna najavio mirovni plan od petnaest tačaka[8]. Plan je pozvao na jednonedeljni prekid vatre, počevši od 20. juna, da separatisti napuste zgrade koje su zauzeli, decentralizaciju vlasti od centralne vlade u Kijevu i zaštitu prava na ruski jezik. Pun tekst od petnaest tačaka je sledeći[9]:

  1. Garancije bezbednosti za sve učesnike pregovora.
  2. Amnestija za one koji su položili oružje i nisu počinili teška krivična dela.
  3. Oslobađanje talaca.
  4. Uspostavljanje tampon zone od 10 km (6,2 mi) na ukrajinsko-ruskoj granici. Povlačenje nelegalnih oružanih formacija.
  5. Siguran koridor za bekstvo ruskih i ukrajinskih plaćenika.
  6. Razoružanje.
  7. Formiranje jedinica za zajedničko patroliranje u strukturi MUP-a.
  8. Oslobađanje nezakonito zaplenjenih administrativnih prostorija u Donjeckoj i Luganskoj oblasti.
  9. Obnavljanje funkcionisanja lokalne samouprave.
  10. Obnavljanje centralnog televizijskog i radio emitovanja u Donjeckoj i Luganskoj oblasti.
  11. Decentralizacija vlasti (kroz izbor izvršnih odbora, zaštita ruskog jezika; nacrt amandmana na Ustav).
  12. Koordinacija guvernera sa predstavnicima Donbasa pred izbore
  13. Prevremeni lokalni i parlamentarni izbori.
  14. Program otvaranja radnih mesta u regionu.
  15. Restauracija industrijskih objekata i objekata društvene infrastrukture.

Ruski predsednik Vladimir Putin ponudio je određenu podršku tom planu, ali je pozvao Porošenka da uvede separatiste u pregovore. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da Porošenkov mirovni plan „liči na ultimatum“[10]. Porošenko je ranije odbio da uđe u pregovore sa naoružanim separatistima[11]. Posmatrači OEBS-a u okviru Specijalne posmatračke misije u Ukrajini sastali su se 21. juna sa predstavnikom Donjecke Narodne Republike kako bi razgovarali o mirovnom planu[12]. Predstavnik je rekao da će Republika odbaciti prekid vatre i rekao da su primarni zahtevi vlade Donjecke Narodne Republike "povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa" i priznanje Republike. Međutim, nakon početnih mirovnih pregovora između separatista, ukrajinskih i ruskih zvaničnika i OEBS-a u Donjecku 23. juna, Aleksandar Borodaj, premijer Donjecke Narodne Republike, rekao je da će njegove snage držati primirje[13]. Ubrzo nakon ove izjave, separatisti u Slavjansku oborili su helikopter Mi-8 Oružanih snaga Ukrajine, ubivši sve one koji su bili u njemu[12]. Sledećeg dana je Kancelarija predsednika Ukrajine izdala saopštenje u kojem se navodi da su pobunjenici najmanje trideset pet puta prekršili primirje. Predsednik Porošenko je takođe rekao da razmišlja o prekidu primirja, a Borodaj je rekao da „primirja nije bilo“[14].

Uprkos tome, Porošenko je produžio prekid vatre za tri dana od njegovog planiranog završetka 27. juna[15]. Kao odgovor na ovu akciju, demonstranti u Kijevu su u velikom broju izašli na ulice tražeći da se otkaže primirje. Prekid vatre je imao malo stvarnog uticaja na sukobe između vladinih i separatističkih snaga, sa najmanje pet vladinih vojnika ubijeno tokom primirja[15]. Do jula, mirovni plan je pao na stranu i Porošenko je prekinuo primirje nakon što su se obe strane međusobno optužile za ponovljena kršenja. Posle raketnog napada u kojem je poginulo devetnaest ukrajinskih vojnika, Porošenko je obećao da će se osvetiti separatistima: „Militanti će platiti stotine svojih života za svaki život naših vojnika. Ni jedan terorista neće izbeći odgovornost“[16].

Veliki napad[uredi | uredi izvor]

Pad Slavjanska i Kramatorska[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Opsada Slovjanska i Bitka kod Kramatorska

Nakon što je okončan jednonedeljni prekid vatre koji je jednostrano proglasio ukrajinski predsednik Petro Porošenko, Oružane snage su 1. jula obnovile svoje operacije protiv pobunjenika. Granatiranje je došlo u Kramatorsku i Slavjansku, a vladine snage su ponovo zauzele granični prelaz u Dolžansku, jednom od tri glavna granična prelaza koja su zauzeli separatisti. Vladine snage su takođe ponovo zauzele sela Brusivka i Stari Karavan[17]. Istog dana, pobunjenici u Lugansku su rekli da su preuzeli kontrolu nad Međunarodnim aerodromom Lugansk[18]. Dana 1. jula 2014. u Donjecku je došlo do ulične pucnjave između rivalskih frakcija proruskih militanata, u kojoj je jedna osoba smrtno ranjena, a dve druge u kritičnom stanju[19].

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Zorjan Škirijak rekao je da je više od 1.000 proruskih pobunjenika ubijeno prvog dana nakon nastavka neprijateljstava[20]. Liga.net, pozivajući se na izvor uključen u vladinu vojnu operaciju, izvestio je da je u akciji ubijeno preko 400 pobunjenika, ali da veće brojke koje su ranije objavljene ne mogu biti potvrđene[21]. Sami separatisti su prijavili samo dva smrtna slučaja u borbama kod Nikolajevke[22].

Pobunjenici su 2. jula napali granični punkt u Novoazovsku. Tokom napada, na stub je pucano iz minobacača i izbili su sukobi. U borbama je poginuo jedan graničar, a ranjeno je još osam gardista[23]. Vladine snage su 4. jula ponovo zauzele grad Nikolajevku u blizini Slavjanska. Kao rezultat toga, grupa militanata povezanih sa DNR-om je prebegla i pridružila se ukrajinskoj vojsci[24].

U daljem udaru na ustanike, vladine snage su 5. jula ponovo zauzele uporište Slavjansk[25]. Komandant pobunjenika DNR Igor Girkin doneo je odluku „zbog ogromne brojčane nadmoći neprijatelja“, rekao je premijer DNR Aleksandar Borodaj. On je rekao da su se snage DNR povukle u Kramatorsk, ali je BBC Nevs izvestio da su viđeni kako napuštaju svoje kontrolne punktove u Kramatorsku[25]. Kasnije tog dana, Borodaj je potvrdio da su pobunjenici napustili „ceo severni sektor“, uključujući Kramatorsk, i da su se povukli u grad Donjeck[26]. Nakon povlačenja Girkinovih snaga u Donjeck, on je preuzeo kontrolu nad DNR, zamenivši tamošnje prethodne vlasti u onome što je opisano kao „državni udar“[27].

Nakon toga, ukrajinske oružane snage su ponovo zauzele gradove Druškivka, Kostjantinjivka i Artemovsk[28]. Usred povlačenja pobunjenika, gradonačelnik Donjecka Oleksandr Lukjančenko rekao je da je najmanje 30.000 ljudi napustilo grad od aprila[29]. U odvojenom događaju, ukrajinske snage su saopštile da su uočile dve letelice u Mariupolju i oborile jednu od njih[30].

Uoči planirane vladine ofanzive na grad Donjeck koji su okupirali pobunjenici, ključni putevi koji vode u grad blokirani su 7. jula[31]. Pobunjenici su uništili železničke mostove preko puteva, zbog čega su se urušili i blokirali puteve. Ministar odbrane Valerij Heletej izjavio je 8. jula da „više neće biti jednostranog prekida vatre“ i rekao da je dijalog moguć samo ako pobunjenici polože oružje[32]. Na međunarodnom aerodromu Lugansk 9. jula došlo je do novih borbi[33]. Pobunjenici povezani sa LNR rekli su da su zauzeli aerodrom 1. jula, ali je ukrajinska vojska uspela da zadrži kontrolu nad njim. Više od 10.000 domaćinstava u Luganskoj oblasti je bez gasa zbog oštećenja gasovoda, navodi se u saopštenju istog dana regionalnog snabdevača gasom[34].

Nastavak ofanzive prema Donjecku i Lugansku[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Granatiranje Donjecka, Rusija; Opsada Gorlovke i Opsada Donjecka
Uništena kuća u Donbasu, jul 2014

Sukobi na međunarodnom aerodromu Donjeck nastavljeni su 10. jula. Pobunjenici su pucali iz minobacača na aerodrom i pokušali da ga zauzmu, ali su ih oružane snage odbile[35]. Ukrajinske snage su povratile i grad Siversk, što su potvrdili i ustanici[36]. Istog dana, gradska uprava Luganska je izvestila da je šest civila povređeno u toku neprijateljstava širom grada[37]. Bilo je i izveštaja o frakcionizmu među separatistima, sa nekim dezerterstvom. Prema ovim izveštajima, bataljon Vostok je odbacio ovlašćenja Igora Girkina. Aleksandar Borodaj, premijer DNR, je, međutim, demantovao ove izveštaje i rekao da su to laž[38].

Teške borbe su nastavljene u Luganskoj oblasti 11. jula. Tog dana, kolonu Oružanih snaga koja se kretala u blizini Rovenkija napao je raketni kamion Grad koji su upravljali pobunjenici[39]. Vazdušni napad koji su pokrenule Oružane snage je na kraju uspeo da uništi raketni bacač, ali tek nakon što su poginula 23 vojnika[40]. U odgovoru na napad, ukrajinski predsednik Porošenko je rekao da će „za svaki život naših vojnika militanti platiti desetinama i stotinama svojih“[39]. Sledećeg dana, ukrajinsko vazduhoplovstvo je izvelo vazdušne udare na položaje pobunjenika širom Donjecke i Luganske oblasti[41]. Ukrajinska vlada je saopštila da je 500 pobunjenika ubijeno u ovim udarima, za koje su rekli da su odmazde za separatistički raketni napad prethodnog dana. Četiri osobe su poginule u Marinki, zapadnom predgrađu Donjecka, nakon što su rakete pogodile područje grada pod kontrolom pobunjenika. Ukrajinska vlada i separatisti su jedni druge okrivili za napad[42].

Posle kratkog zatišja nakon povlačenja pobunjenika iz severnog dela Donjecke oblasti, borbe su nastavljene da naglo eskaliraju u istočnim delovima Donjecke oblasti. Granate su pale na pogranični grad Donjeck u Rostovskoj oblasti, u sastavu Rusije, 13. jula[43]. U granatiranju je poginuo jedan civil. Ruski zvaničnici okrivili su Oružane snage Ukrajine za granatiranje, dok je Ukrajina negirala odgovornost i optužila pobunjenike u Donbasu da su izveli napad lažnom zastavom[44]. Rusija je rekla da razmatra pokretanje vazdušnih napada na vladine ciljeve u Ukrajini kao odmazdu za granatiranje[45].

Oštećena stambena zgrada u Donjecku, 14. jula 2014

Ukrajinske snage su nastavile da osvajaju Lugansk, okončavajući pobunjeničku blokadu Međunarodnog aerodroma Lugansk. Zvaničnici LNR-a su priznali da su izgubili 30 ljudi tokom borbi u selu Aleksandrovka[46]. Grad Snižne, koji su okupirali pobunjenici, pogođen je raketama ispaljenim iz aviona 15. jula, pri čemu je najmanje 11 ljudi poginulo, a više kuća je uništeno[47]. Pobunjenici su okrivili Vazduhoplovstvo Ukrajine, ali je ukrajinska vlada negirala bilo kakvu umešanost u napad.

Bitka u Šahtjorskom okrugu, obaranje leta 17 Malezija Erlajnsa i opsada Luganska[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Bitka u Šahtjorskom okrugu, Let 17 Malaysia Airlines-a i Opsada Luganska
Ruta leta 17 Malaysia Airlines-a
Rute leta 17 Malaysia Airlines-a (MH17) i Singapore Airlines Flight 351 (SQ351), uključujući ograničenja vazdušnog prostora

Sukobi između pobunjenika i oružanih snaga izbili su duž granice sa Rusijom u Šahtjorskom okrugu 16. jula. Pobunjenici koji su bili skriveni u gradu Stepanivka pokušali su da pobegnu iz okruženja vladinih snaga u 05 časova[48]. Prema izveštaju Nacionalne garde, pobunjenici su tenkovima, minobacačkom vatrom i protivtenkovskim projektilima napali blokadu puta u blizini pograničnog sela Marinovka[49]. Kontrolni punkt je granatiran više od sat vremena, uzrokujući značajnu štetu na infrastrukturi u Marinovki. Gardisti su uspeli da odbiju napad, pa su ustanike oterali nazad u Stepanovku, gde su borbe nastavljene[49]. Bitka se potom preselila u obližnje selo Tarani. Najmanje 11 ukrajinskih vojnika je poginulo u borbama[48]. Pokušaji formiranja „kontakt grupe” između pobunjenika i ukrajinske vlade, deo „mirovnog plana od 15 tačaka” predsednika Porošenka, nisu uspeli, ostavljajući malo nade za obnovljeni prekid vatre[48]. Ustanici su kasnije rekli da su uspešno preuzeli Marinovku od Oružanih snaga[50].

Civilni putnički avion, Let 17 Malaysia Airlines-a, oboren je iznad Hrabova (selo u Donjeckoj oblasti) 17. jula 2014. godine, pri čemu je poginulo svih 298 ljudi u avionu. Pobunjenici povezani sa DPR-om okrivili su ukrajinsku vladu za katastrofu, dok su vlada, Holandija i Australija okrivile Rusiju i pobunjenike[51][52]. Odgovornost za istragu delegirana je Holandskom odboru za bezbednost (DSB) i zajedničkom istražnom timu predvođenom Holandijom (JIT), koji su zaključili da je avion oboren raketom zemlja-vazduh Buk lansiranom iz proruskih separatista pod kontrolom teritorija u Ukrajini[53][54]. Prema JIT-u, korišćeni Buk potiče iz 53. raketne brigade za protivvazdušne rakete Ruske Federacije[55][56], i prevezen je iz Rusije na dan pada, ispaljen sa polja područja pod kontrolom separatista, a lanser se vratio u Rusiju nakon što je korišćen za obaranje MH17[57][55][58].

Na osnovu zaključaka JIT-a, vlade Holandije i Australije smatraju Rusiju odgovornom za raspoređivanje Buk instalacije i preduzimaju korake da Rusiju zvanično smatraju odgovornom[51][52]. Ova katastrofa je usledila posle dva slična incidenta ranije ove nedelje, kada su oborena dva aviona ukrajinskog vazduhoplovstva[59]. U međuvremenu, borbe u Lugansku dovele su do gubitka električne energije i vodovoda širom grada[60]. Granatiranje je oštetilo električnu podstanicu u okrugu Kamenobrodski, što je izazvalo gubitak struje. Zapaljena je i rafinerija nafte u Lisičansku[60].

Civilne žrtve u Lugansku od artiljerijskog granatiranja 18. jula 2014.

U granatiranju Luganska poginulo 18. jula je najmanje 20 civila, navedeno je u saopštenju gradske uprave[61]. U saopštenju se navodi da je baraž raketa pogodio "praktično svaki okrug". Granatiranje je primoralo posmatrače OEBS-a da pobegnu iz svoje kancelarije u Lugansku i presele se u Starobiljsk[62]. Vladine snage su nastavile da zauzimaju jugoistočni deo grada[63]. Još 16 ljudi je umrlo tokom noći, a najmanje 60 je ranjeno[64]. Prema vladinom izveštaju, aerodrom u Lugansku su obezbeđivale vladine snage u toku bitke[65].

Vladina ofanziva na Donjeck, Gorlovku i druge gradove[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Bitka kod Severodonjecka (2014), Opsada Gorlovke i Opsada Donjecka

Napredak vladinih snaga[uredi | uredi izvor]

Dana 19. jula jedinice 95. brigade prešle su u ofanzivu. Prvo su uništili blok stub, koji su uoči uoči otkrili izviđači. Ispredni odred je postavio zadatak da zauzme strateški važnu visinu. Od prvog puta to nisu dobili, i nisu mogli da dođu, a borci naprednog odreda bili su primorani da se povuku. Međutim, tokom nove borbe koja je trajala nekoliko sati, neprijatelj je napustio svoje položaje i 95. brigada je zauzela visinu[66].

Nakon toga, padobranci su uzeli pod kontrolu rafineriju nafte, koju su ruske trupe i separatisti mogli da unište.[67]. Borba je trajala od večere do večeri 19. jula, pri čemu je poginulo 5 padobranaca, a 40 ranjeno[68].

To je bila najveća radost za sve vreme moje službe. Kada su meštani videli te oklopne transportere sa ukrajinskim simbolima, potrčali su da nas pozdrave. Na putu su meštani razvili plavo-žute zastave i obukli višivanke. Stajali su pored puta i pljeskali, pevali ukrajinsku himnu i uzvikivali „Slava Ukrajini!“, „Hvala što ste došli!“. — Vasil Bodnar, vojnik 95. brigade[69].

Teške borbe su tokom noći nastavljene i oko aerodroma u Donjecku, a eksplozije su se čule u svim delovima grada. Grad je utihnuo do 09:00 19. jula[70]. Dana 21. jula su počele teške borbe u Donjecku[71]. Donjeck su potresle eksplozije, a vatra iz teškog naoružanja izazvala je dizanje dima nad gradom. Borbe su bile koncentrisane u severozapadnim oblastima Kijevski i Kujbiševski, kao i u blizini centralne železničke stanice i aerodroma, što je lokalno stanovništvo navelo da potraže utočište u skloništima za bombe ili da pobegnu iz grada[72]. U toku borbi je prekinuto vodosnabdevanje grada, obustavljena je sva železnička i autobuska linija[73]. Ulice su se ispraznile, a pobunjenici su podigli barikade širom grada da kontrolišu saobraćaj[74]. Vladine snage su takođe ponovo zauzele gradove Dzeržinsk, Soledar i Rubižnje[75][76].

Oružane snage su 22. jula ponovo zauzele predgrađe Majorsk, nedaleko od Gorlovke, i grad Severodonjecka u Luganskoj oblasti[77]. Posmatrači OEBS-a koji su posetili Donjeck nakon prethodnog dana tamo rekli su da je grad „praktično napušten“ i da su borbe prestale[78]. Istog dana, premijer DNR Aleksandar Borodaj rekao je da želi da nastavi pregovore o prekidu vatre. Komandant DPR Igor Girkin je takođe rekao „Došlo je vreme kada Rusija mora da donese konačnu odluku – da zaista podrži Ruse Donbasa ili da ih zauvek napusti“[79]. Takođe, proukrajinski paravojni Donbas bataljon zauzeo je Popasnu[80].

Nakon što su ponovo zauzele Severodonjeck, vladine snage su se borile protiv pobunjenika oko susednog grada Lisičanska[81]. Pobunjenička auto-bomba je ubila tri vojnika tokom borbi tamo. Izvedeni su raketni napadi na vladine snage u garnizonu Vesele Gore, Kamiševa, kao i aerodroma Lugansk. Pres centar za vladinu vojnu operaciju saopštio je da je situacija i dalje „najsloženija“ u oblastima oko „grada Donjecka, grada Luganska, Krasnodona i Popasne“[82]. Vladine snage su 23. jula probile blokadu pobunjenika oko aerodroma u Donjecku, a zatim su napredovale u severozapadni ugao grada Donjecka[83].

Nakon toga, pobunjenici su se povukli iz mnogih oblasti na periferiji grada, uključujući Karlivka, Netajlove [UK], Pervomajsk [UK], i oblast oko aerodroma Donjeck[83]. Komandant pobunjenika Igor Girkin rekao je da je to urađeno da bi se utvrdio centar grada Donjecka, kao i da se izbegne opkoljavanje vladinih snaga. Takođe je rekao da ne očekuje upad vlade u centar grada Donjecka[83]. U međuvremenu, sukobi su nastavljeni u Šahtjorskom okrugu, duž granice sa Rusijom. U toku borbi, pobunjenici su oborili dva ukrajinska borbena aviona Su-25 koji su pružali vazdušnu podršku kopnenim snagama u blizini Dmitrovke[84].

Uništen železnički nadvožnjak, 25. jul 2014.

Vladine snage su 24. jula ponovo zauzele Lisičansk[85]. Istog dana buknule su borbe oko Gorlovke[86]. Vladine snage su izvele vazdušne i artiljerijske udare na pobunjenike unutar grada, a sukobi su se vodili svuda oko njega. U borbama se srušio jedan važan most, prekinuvši kritičnu rutu iz grada. Ljudi su od nasilja bežali automobilima i pešice[86]. Uprkos ovim napredovanjima Oružanih snaga, granica sa Rusijom nije bila obezbeđena. Granična stanica Izvarine u Luganskoj oblasti, koju kontroliše Jugoistočna vojska, navodno je bila glavna ulazna tačka za oružje i pojačanja iz Rusije[86]. Ponovo je počelo granatiranje Kijevskog, Kirovskog i Petrovskog okruga grada Donjecka. Prema podacima gradske uprave Donjecka, u Petrovskom je oštećeno 11 kuća, a najmanje jedan čovek je povređen[87]. Borbe su nastavljene preko noći 26. jula, uz eksplozije, granatiranje i pucnjavu širom grada[88].

Tokom trećeg dana ofanzive vlade na ustanički uporište Gorlovka, 27. jula ubijeno je između 20 i 30 civila[89]. Gorlovka je praktično napuštena, bez struje i vode. Granatiranjem su oštećene ili uništene mnoge zgrade, uključujući bolnicu, zelenariju i kancelariju energetske kompanije[90]. Ukrajinske trupe su takođe ušle u grad Šahtjorsk, borile se sa ustanicima koji su ga okupirali i zauzeli ga oko 14:30[91]. Time je presečen koridor snabdevanja između teritorija koje drže DNR i LNR, izolujući pobunjenike u gradu Donjeck[92].

Okršaji su izbili i u obližnjim mestima Snižne i Torez. Intenzivne borbe širom Šahtjorskog okruga primorale su grupu holandskih i australijskih policajaca da odustanu od pokušaja istrage o mestu pada leta 17 Malaysia Airlines-a[93]. 41 ukrajinski vojnik je napustio svoje položaje i otišao na granični prelaz Izvarine koji su kontrolisali pobunjenici, gde su pobunjenicima rekli da odbijaju da se bore protiv „sopstvenog naroda“[94]. Pobunjenici su im dozvolili da pobegnu iz Ukrajine i pređu u Rusiju. Do 28. jula, strateške visove Savur-Mogila su bile pod ukrajinskom kontrolom, zajedno sa gradom Debaljcevo[93].

Pobunjenici su ranije koristili Savur-Mogilu za granatiranje ukrajinskih trupa oko grada Marinovke[94]. Do 29. jula, još 17 civila je ubijeno u borbama, uz još 43 osobe ranjene[94]. Nastavljeno je granatiranje Lenjinskog i Kijevskog okruga grada Donjecka. Prema gradskoj upravi, ovi okruzi su teško oštećeni[95].

Prema izveštaju Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, prelazi na granici sa Rusijom su napadnuti sa ruske teritorije najmanje 153 puta od 5. juna[96]. U ovim napadima ubijeno je 27 graničara, a 185 je ranjeno. Vladine snage su napredovale 30. jula, kada su izbacile pobunjenike iz Avdijevke, blizu aerodroma u Donjecku[97]. Vojne operacije su pauzirane 31. jula[98]. Ovo je trebalo da omogući međunarodnim stručnjacima da ispitaju mesto pada leta 17 Malaysia Airlines-a, koji se nalazi u Šahtjorskom okrugu, gde su se vodile najžešće borbe prethodnih nekoliko dana. Oružane snage Ukrajine su pratile posmatrače na lice mesta[99].

Nakon borbe sa prekinutim raznim dalekovodima, grad Lugansk je izgubio svaki pristup električnoj energiji[99]. Ostalo je malo goriva za napajanje generatora u slučaju nužde. Do manjih okršaja došlo je u Vasiljevki i Žovtnevu[100]. U međuvremenu, u Minsku su vođeni razgovori između separatista, Rusije, Ukrajine i OEBS-a[98]. Borbe su nastavljene u Šahtjorsku. Zasjeda pobunjenika na tamošnje vladine snage rezultirala je smrću deset vojnika[101]. 11 je nestalo, a 13 je ranjeno. Nastavljena je ofanziva vlade na grad Pervomajsk u Luganskoj oblasti[101].

Posle niza vojnih poraza, Igor Girkin, komandant pobunjenika DNR, pozvao je na rusku vojnu intervenciju i rekao da su neuspehe izazvalo borbeno neiskustvo njegovih neregularnih snaga, zajedno sa poteškoćama u regrutovanju lokalnog stanovništva u Donjeckoj oblasti. On se obratio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu rekavši da bi „gubljenje ovog rata na teritoriji koju je predsednik Vladimir Putin lično nazvao Nova Rusija ugrozilo moć Kremlja i, lično, moć predsednika“[102]. Vladine snage su se 3. avgusta približile gradovima Lugansku i Donjecku[103].

U borbama u oba grada poginulo je više civila. Izveštava se da je Lugansk „praktično opkoljen“, sa malo struje ili vode. Situacija u gradu Donjecku je bila manje teška, jer su vozovi za Rusiju i dalje saobraćali, ali borbe i granatiranje nisu jenjali[103]. Prema podacima Oružanih snaga, tri četvrtine teritorije koju su nekada držali pobunjenici je ponovo zauzeto[104]. Takođe su rekli da su potpuno prekinuli linije snabdevanja između DNR i LNR, posle više od nedelju dana borbi u Šahtjorskom okrugu[105].

Posle duge bitke, oružane snage su 4. avgusta ponovo zauzele vitalni grad Jasinuvata[106]. Najmanje pet vojnika je poginulo u borbama za zauzimanje grada, koji je strateški železnički čvor na glavnom putu između gradova Donjecka i Luganska. Provladini paravojni bataljoni Azov i Šahtjorsk rekli su da su napredovali u grad Donjeck i da su počeli da ga „oslobađaju“[107]. Ukrajinska vlada je rekla da svi civili treba da se evakuišu iz Donjecka i izdala saopštenja u kojima traži od snaga DNR i LNR da pomognu u uspostavljanju „humanitarnih koridora“ kako bi se civilima u Donjecku, Lugansku i Gorlovki omogućilo da pobegnu[108]. Komentarišući situaciju u Lugansku, gradonačelnik Sergej Kravčenko je rekao: „Kao rezultat blokade i neprekidnih raketnih napada, grad je na ivici humanitarne katastrofe“[109].

Oštećena zgrada u Snižni, 6. avgust 2014.

Borbe i okruženje oko Donjecka[uredi | uredi izvor]

Dok su vladine trupe 5. avgusta ušle u Donjeck, izbile su teške borbe u 17:00 u Petrovskom okrugu u gradu[110]. Na drugom mestu, pobunjenici su ponovo zauzeli grad Jasinuvata nakon povlačenja vladinih snaga[111]. Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine rekao je da su Oružane snage napustile grad kako bi izbegle štetu „mirnom stanovništvu“, kao i da se grad evakuiše kako bi mogao da bude „potpuno oslobođen“[112]. On je rekao i da je železnička stanica ostala pod kontrolom vlade i da je blokiran sav železnički saobraćaj. Borbe između pobunjenika i vladinih snaga širom regiona Donbasa nastavljene su „konstantno“ tokom dana[113].

Borbe i granatiranje su nastavljene oko Donjecka 8. avgusta, a nekoliko civila je ubijeno ili povređeno[114]. Do 9. avgusta, komandant pobunjenika Igor Girkin rekao je da je Donjeck bio „potpuno opkoljen“ vladinim snagama[115]. Ovo je usledilo nakon što je vlada zauzela vitalni grad Krasnji Luč, nakon što su kozaci koji su bili tamo stacionirani pobegli[115]. Dalji okršaji između ustanika i oružanih snaga odvijali su se u Mnogopilju, Stepanovki, Grigorivki, Krasnom Jaru, Pobedi, Šiškovu, Komišni, Novohanovki, Krasnoj Talivki, Dmitrovki, Sabivki i aerodromu Lugansk[116].

Tokom noći i 10. avgusta, vladine snage su pokrenule artiljerijski baraž na grad Donjeck, nanevši mu „ogromnu štetu“[117]. Prema rečima portparola Oružanih snaga, pobunjenici su počeli da beže iz grada tokom baraža, i bili su u stanju "panike i haosa". Bolnice i stambeni objekti su teško oštećeni, a mnogi preostali stanovnici sklonili su se u podrume[117]. Gradove Pervomajsk, Kalinovo, Kamiševaha, u zapadnoj Luganskoj oblasti u blizini Popasne, zauzele su vladine snage 12. avgusta posle teških borbi[118]. Teško granatiranje Donjecka nastavljeno je i 14. avgusta[119].

Epilog[uredi | uredi izvor]

Tokom ovog artiljerijskog baraža 14. avgusta, Igor Girkin je podneo ostavku na dužnost komandanta ustaničkih snaga Donjecke Narodne Republike[120]. Zamenio ga je Vladimir Kononov, koji je poznat pod imenom Car[121]. Girkinova ostavka, zajedno sa ostavkom premijera DNR Aleksandra Borodaja od 7. avgusta (kojeg je zamenio Aleksandar Zaharčenko), predstavljala je promenu u prirodi sukoba. S obzirom na nedavne vojne neuspehe DNR i LNR, Rusija je odlučila da više ne može da se oslanja na gomile neregularnih boraca u Donbasu i naredila je smenu rukovodstva[122]. Odustala je od separatističkog projekta i zamenila ga idejom federalizacije Donbasa u okviru Ukrajine. Da bi izvršio ovu promenu, uskoro će se prebaciti sa hibridnog na konvencionalno ratovanje[123].

Posledice[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Sukobi na ukrajinsko-ruskoj granici (2014) i Bitka kod Ilovajska
Snimak sa video snimka koji pokazuje kako granate pogađaju stambenu zgradu u Lugansku, 7. avgusta 2014.

Do avgusta 2014, ofanziva ukrajinskih snaga prepolovila je teritoriju koju kontrolišu pobunjenici od izbijanja neprijateljstava, približavajući se ponovnom preuzimanju kontrole nad granicom sa Rusijom i efektivno prekinuvši linije snabdevanja proruskim snagama. Do 9. avgusta utvrđeni su samo izolovani slučajevi učešća regularnih ruskih trupa. Između 7. i 14. avgusta situacija se dramatično promenila. Rusija je napustila svoj „hibridni“ pristup i prešla na direktnu invaziju. Nekoliko ruskih mehanizovanih i vazdušno-desantnih bataljonskih grupa, procenjenih na oko 3.000-4.000 vojnika, izvršilo je invaziju na Ukrajinu, napalo ukrajinske snage sa pozadine i, zajedno sa proruskim pobunjenicima, porazilo ukrajinske snage, sprečavajući približavanje zatvaranja obruča[124][125].

Analiza spiskova ruskih državljana ubijenih u Donbasu daje grubu sliku o dinamici ruskog vojnog angažovanja. Od 9. avgusta na teritoriji Ukrajine gotovo svakodnevno u velikim grupama ginu ruski vojnici. Od 16. do 19. avgusta 104. gardijski vazdušno-jurišni puk pretrpeo je gubitke od nekoliko desetina mrtvih. Uprkos gubicima, ruske trupe su od 9. do 16. avgusta potisnule ukrajinsku vojsku i nastavile puteve snabdevanja Donjeckom.

Dana 10. avgusta počele su borbe za Ilovajsk, koje su se kasnije završile opkoljavanjem i uništenjem velike grupacije Oružanih snaga Ukrajine[126][127]. Težak položaj civila zatečenih pod granatiranjem donekle je olakšala ruska humanitarna pomoć[128][129][130].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Юžnый kotel" Petra Porošenko / SNG / Nezavisimaя gazeta
  2. ^ Gundarov, Vladimir (11. 8. 2014). „"Юžnый kotel" Petra Porošenko”. Nezavisimoe voennoe obozrenie. 
  3. ^ Resurs zablokirovan - Resource is blocked
  4. ^ ATO na Donbasse: 5 odesskih pograničnikov pogibli pri prorыve iz «dolžanskogo kotla»
  5. ^ „DNR provozglasila sebя suverennыm gosudarstvom” (na jeziku: ruski). RIA Novosti. 12. 5. 2014. Pristupljeno 12. 5. 2014. 
  6. ^ „Lugansk i Doneck progolosovali za nezavisimostь” (na jeziku: ruski). RIA Novosti. 12. 5. 2014. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  7. ^ Gazeta RBK, 26.12.2014
  8. ^ „Poroshenko unveils peace plan during visit to Ukraine's restive east”. Kyiv Post. 20. 6. 2014. Pristupljeno 23. 6. 2014. 
  9. ^ „Peaceful plan of the President of Ukraine on the settlement of the situation in eastern regions of Ukraine” (Saopštenje). Office of the President of Ukraine. 20. 6. 2014. Arhivirano iz originala 22. 6. 2014. g. Pristupljeno 23. 6. 2014. 
  10. ^ „Poroshenko's Ukraine peace plan gets limited support from Putin”. Reuters. 21. 6. 2014. Pristupljeno 23. 6. 2014. 
  11. ^ „Lavrov criticizes absence of negotiations clause in Poroshenko peace plan”. Kyiv Post. 21. 6. 2014. Pristupljeno 27. 7. 2014. 
  12. ^ a b „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine based on information received until 22 June 2014” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 23. 6. 2014. Arhivirano iz originala 22. 11. 2015. g. Pristupljeno 23. 6. 2014. 
  13. ^ „Poroshenko spells out peace plan but Ukraine truce fails to stop fighting”. Euronews. 22. 6. 2014. Arhivirano iz originala 23. 6. 2014. g. Pristupljeno 23. 6. 2014. 
  14. ^ „Ukraine separatists 'to join truce', rebel leader says”. BBC News. 23. 6. 2014. Pristupljeno 23. 6. 2014. 
  15. ^ a b „Ukraine and Russia agree to work on truce extension”. BBC News. 30. 6. 2014. Pristupljeno 30. 6. 2014. 
  16. ^ "Ukraine president vows revenge after 19 soldiers killed in rebel rocket attack". The Washington Post. 11. 7. 2014.
  17. ^ Luhn, Alec (1. 7. 2014). „Ukraine retakes border crossing from rebels as Poroshenko goes on attack”. The Guardian. Pristupljeno 16. 7. 2014. 
  18. ^ „Rebels claim control over Luhansk airport”. Kyiv Post. Interfax-Ukraine. 1. 7. 2014. 
  19. ^ Strange war in Donetsk – how DNR battalions fought against DNR militants. 62 (Donetsk city portal). 2 July 2014
  20. ^ Za peršiй denь vіdnovlennя ATO siloviki zniщili ponad 1000 boйovikіv [In the first day of resumption of the ATO, security forces killed more than 1,000 militants] (na jeziku: ukrajinski). TSN. 1. 7. 2014. Pristupljeno 25. 11. 2014. 
  21. ^ Pervыe sutki vozobnovleniя ATO: poteri, plennыe, novoe oružie [First days of the resumption of ATO: losses, prisoners, new weapons]. liga.net (na jeziku: ruski). 2. 7. 2014. Pristupljeno 6. 3. 2015. 
  22. ^ „Russia and Ukraine 'agree steps' towards new truce”. BBC News. Pristupljeno 14. 10. 2014. 
  23. ^ „Guard killed in attack on border post, Ukraine says”. Fox News. 2. 7. 2014. 
  24. ^ „Ukraine government forces take control of village near Sloviansk – Avakov”. Kyiv Post. 4. 7. 2014. 
  25. ^ a b „Rebels abandon Sloviansk stronghold”. BBC News. 5. 7. 2014. Pristupljeno 5. 7. 2014. 
  26. ^ „Donetsk rebels in mass withdrawal”. BBC News. 5. 7. 2014. Pristupljeno 5. 7. 2014. 
  27. ^ Marples, David (8. 7. 2014). „Long live the Donetsk People's Republic!”. openDemocracy. Pristupljeno 9. 8. 2019. 
  28. ^ Cullison, Alan (6. 7. 2014). „Ukrainian Government Troops Target Further Gains in East”. The Wall Street Journal. 
  29. ^ Luhn, Alec (6. 7. 2014). „Donetsk becomes a ghost town as fearful residents flee conflict”. The Guardian. 
  30. ^ „Ukraine's forces control fully Slavyansk, Kramatorsk”. Information Telegraph Agency of Russia. 6. 7. 2014. Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 02. 04. 2022. 
  31. ^ „Bridges destroyed outside Donetsk”. BBC News. 7. 7. 2014. Pristupljeno 7. 7. 2014. 
  32. ^ „Ukraine crisis: 'No more unilateral ceasefires'”. BBC News. 8. 7. 2014. Pristupljeno 8. 7. 2014. 
  33. ^ „Fighting under way near Luhansk airport”. Kyiv Post. 9. 7. 2014. 
  34. ^ „Armed hostilities in Luhansk damage over 60 gas pipes”. Information Telegraph Agency of Russia. 9. 7. 2014. Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 02. 04. 2022. 
  35. ^ „Ukraine forces clash with separatists at Donetsk airport”. BBC. 10. 7. 2014. 
  36. ^ „Ukraine forces regain more ground but sustain further casualties”. CBC News. 10. 7. 2014. 
  37. ^ „Luhansk City Council reports injury of six civilians”. Kyiv Post. 10. 7. 2014. 
  38. ^ Karmanau, Yuras (10. 7. 2014). „Deep rifts emerge in ranks of Ukraine's pro-Russia insurgents as support from Moscow evaporates”. National Post. 
  39. ^ a b „Ukraine president vows to act over army deaths”. BBC News. 11. 7. 2014. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  40. ^ „19 Ukraine army servicemen killed by enemy artillery near Rovenky”. ZIK. 11. 7. 2014. 
  41. ^ „Ukraine launches air offensive, kills 1,000 rebels, Kiev says”. The Globe and Mail. Toronto. 12. 7. 2014. Arhivirano iz originala 13. 7. 2014. g. 
  42. ^ „Ukraine conflict: Rockets ravage suburb of Donetsk”. BBC. 12. 7. 2014. 
  43. ^ „Ukraine's shelling could have irreversible consequences, says Russia”. The Guardian. 13. 7. 2014. Arhivirano iz originala 15. 7. 2014. g. Pristupljeno 14. 7. 2014. 
  44. ^ „Russia warns Ukraine after shell crosses border”. Reuters. 13. 7. 2014. Pristupljeno 14. 7. 2014. 
  45. ^ „Moscow 'considering targeted strikes' on Ukraine: report”. Deccan Chronicle. 14. 7. 2014. Pristupljeno 14. 7. 2014. 
  46. ^ „Ukraine forces break rebel airport blockade”. Al Jazeera. 14. 7. 2014. 
  47. ^ „Warplane bombs town of Snizhne in east Ukraine”. BBC News. 16. 7. 2014. Pristupljeno 16. 7. 2014. 
  48. ^ a b v „More Ukrainian soldiers killed as fighting rages in east, peace move flops”. Reuters. 16. 7. 2014. Pristupljeno 16. 7. 2014. 
  49. ^ a b „Militants attack National Guard positions in Donetsk region”. Interfax-Ukraine News Agency. 16. 7. 2014. Pristupljeno 17. 7. 2014. 
  50. ^ „Ukraine's separatist rebels reclaim village on Russian border”. The Oregonian. Associated Press. 16. 7. 2014. Arhivirano iz originala 27. 7. 2014. g. Pristupljeno 17. 7. 2014. 
  51. ^ a b Algemene Zaken, Ministerie van; Buitenlandse Zaken, Ministerie van (25. 5. 2018). „MH17: The Netherlands and Australia hold Russia responsible”. government.nl (na jeziku: holandski). Pristupljeno 25. 5. 2018. 
  52. ^ a b „MH17 evidence points to 'rogue state' Russia, Tony Abbott says”. The Australian. 
  53. ^ Crash of Malaysia Airlines Flight MH17 (PDF) (Izveštaj). Dutch Safety Board. 13. 10. 2015. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 10. 2015. g. 
  54. ^ Weaver, Matthew (13. 10. 2015). „MH17 crash report: Dutch investigators confirm Buk missile hit plane – live updates”. The Guardian. Pristupljeno 13. 10. 2015. 
  55. ^ a b „MH17 missile owned by Russian brigade, investigators say”. BBC News. 24. 5. 2018. 
  56. ^ Smith-Spark, Laura; Masters, James (24. 5. 2018). „Missile that downed MH17 'owned by Russian brigade'”. CNN. 
  57. ^ „MH17 missile 'came from Russia', Dutch-led investigators say”. BBC News Online. BBC. 28. 9. 2016. Pristupljeno 2. 10. 2016. 
  58. ^ Miller, Nick (29. 9. 2016). „Malaysia Airlines Flight MH17 was shot down from pro-Russian rebel controlled territory, investigation finds”. The Sydney Morning Herald. 
  59. ^ „Malaysia airliner crashes in east Ukraine conflict zone”. BBC News. 17. 7. 2014. Pristupljeno 17. 7. 2014. 
  60. ^ a b „Luhansk lacks electricity and water”. BBC News. 18. 7. 2014. Pristupljeno 18. 7. 2014. 
  61. ^ „Over 20 civilians killed in rocket fire in Luhansk on Friday”. Interfax-Ukraine News Agency. 18. 7. 2014. Pristupljeno 18. 7. 2014. 
  62. ^ „Latest from the OSCE Special Monitoring Mission to Ukraine, based on information received by 18:00hrs, 24 July (Kyiv time)” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 25. 7. 2014. Pristupljeno 25. 7. 2014. 
  63. ^ „Part of Luhansk 'retaken' from rebels”. BBC News. 18. 7. 2014. Pristupljeno 18. 7. 2014. 
  64. ^ „Sixteen civilians killed, 66 wounded in Luhansk in past 24 hours”. Kyiv Post. 19. 7. 2014. Pristupljeno 19. 7. 2014. 
  65. ^ „Ukrainian forces unblock Luhansk airport”. Kyiv Post. 19. 7. 2014. Pristupljeno 19. 7. 2014. 
  66. ^ „"GOTOVIЙ SLUŽITI BUDЬ-DE, ALE Z EMBLEMAMI VDV" - Narodna armія”. 04. 08. 2017. Arhivirano iz originala 2017-08-04. g. Pristupljeno 10. 03. 2022. 
  67. ^ ŠPAK, Vіktor (21. 05. 2015). „Nova doba Karačun-gori і Savur-mogili”. Urяdoviй Kur’єr. Pristupljeno 10. 03. 2022. 
  68. ^ „Sumы poproщalisь s desantnikom”. Vaš šans. Novosti. Sobыtiя. Proisšestviя. Pristupljeno 10. 03. 2022. 
  69. ^ „Nadvіrnяnsьkiй Babaй prositь žіnok ne hovati čolovіkіv pіd spіdnicяmi”. Kurs. 15. 08. 2014. Pristupljeno 10. 03. 2022. 
  70. ^ „Donetsk quiet after nighttime and morning shelling”. Kyiv Post. 19. 7. 2014. Pristupljeno 19. 7. 2014. 
  71. ^ „Fighting flares in Ukraine as crash investigators arrive”. Reuters. 21. 7. 2014. Pristupljeno 21. 7. 2014. 
  72. ^ „Northwest Donetsk rocked by explosions as residents hide in bomb shelters”. Interfax-Ukraine News Agency. 21. 7. 2014. Pristupljeno 21. 7. 2014. 
  73. ^ „Water supplies to Donetsk stopped”. Interfax-Ukraine News Agency. 21. 7. 2014. Pristupljeno 21. 7. 2014. 
  74. ^ „Civilians killed as Ukrainian forces tighten noose on rebels in Donetsk”. Kyiv Post. 21. 7. 2014. Pristupljeno 21. 7. 2014. 
  75. ^ „Ukrainian troops take control of three settlements in Donetsk region”. Information Telegraph Agency of Russia. 21. 7. 2014. Arhivirano iz originala 07. 11. 2018. g. Pristupljeno 03. 04. 2022. 
  76. ^ „Separatists retreat from Dzerzhynsk”. Kyiv Post. 21. 7. 2014. Pristupljeno 21. 7. 2014. 
  77. ^ „MH17 bodies moved out of Ukraine rebel area”. BBC News. 22. 7. 2014. Pristupljeno 22. 7. 2014. 
  78. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission (SMM) in Ukraine based on information received until 18:00 hrs, 23 July (Kyiv time)” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 24. 7. 2014. Pristupljeno 25. 7. 2014. 
  79. ^ Ukraine Army Hits Rebels With Advance ‘Across All Fronts’, Bloomberg News (21 July 2014)
  80. ^ „Popasna Luganskoй oblasti osvoboždena ot boevikov – Semenčenko (Popasnaya Luhansk region freed from insurgents – Sementchenko)”. Segodnya (na jeziku: ruski). 22. 7. 2014. Pristupljeno 23. 7. 2014. 
  81. ^ Troianovski, Anton (22. 7. 2014). „Dutch Take Over Lead of Malaysia Airlines Crash Investigation in Ukraine”. The Wall Street Journal. Pristupljeno 23. 7. 2014. 
  82. ^ „Ukrainian army says militants fired Grad systems against Luhansk airport”. Interfax-Ukraine News Agency. 22. 7. 2014. Pristupljeno 23. 7. 2014. 
  83. ^ a b v „Ukraine rebels withdraw from Donetsk outskirts”. Deccan Herald. Indo-Asian News Service. 23. 7. 2014. Pristupljeno 23. 7. 2014. 
  84. ^ „Militants shot down two Su-25 Ukrainian attack aircraft with air defense missile system – ATO press center”. Interfax-Ukraine News Agency. 23. 7. 2014. Pristupljeno 23. 7. 2014. 
  85. ^ „Ukrainian troops enter Lysychansk”. Kyiv Post. 24. 7. 2014. Pristupljeno 24. 7. 2014. 
  86. ^ a b v „Ukraine Advances After Heavy Fighting”. Kyiv Post. 25. 7. 2014. Pristupljeno 24. 7. 2014. 
  87. ^ „Fighting taking place in Donetsk suburb – city council”. Interfax-Ukraine News Agency. 24. 7. 2014. Pristupljeno 25. 7. 2014. 
  88. ^ Vasovic, Aleksandar (26. 7. 2014). „Shelling echoes around Donetsk as Kiev presses against rebels”. Reuters. Pristupljeno 26. 7. 2014. 
  89. ^ Oliphant, Roland (27. 7. 2014). „Fierce fighting in Ukraine prevents Dutch forces reaching MH17 crash site”Neophodna novčana pretplata. The Daily Telegraph. London. Arhivirano iz originala 11. 1. 2022. g. Pristupljeno 27. 7. 2014. 
  90. ^ „As fighting continues in east Ukraine, U.S. releases images said to implicate Russia”. The Washington Post. 27. 7. 2014. Pristupljeno 27. 7. 2014. 
  91. ^ „Ukrainian troops liberated Shakhtersk”. News of Donbas (na jeziku: ruski). 27. 7. 2014. Pristupljeno 27. 7. 2014. 
  92. ^ „Ukrainian Forces Battle For Horlivka”. Morning Star. 27. 7. 2014. Arhivirano iz originala 28. 7. 2014. g. Pristupljeno 27. 7. 2014. 
  93. ^ a b Farrell, Paul (27. 7. 2014). „MH17: Dutch and Australian experts forced to delay mission due to fighting”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 14. 12. 2019. 
  94. ^ a b v „Over 40 Ukrainian Soldiers Flee to Russia”. 27. 7. 2014. Arhivirano iz originala 22. 02. 2022. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  95. ^ „ATO forces take over Debaltseve, Shakhtarsk, Torez, Lutuhyne, fighting for Pervomaisk and Snizhne underway – ATO press center”. Interfax-Ukraine News Agency. 28. 7. 2014. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  96. ^ „Ukrainian border checkpoints come under over 150 attacks from Russia since June 5”. Kyiv Post. 29. 7. 2014. Pristupljeno 29. 7. 2014. 
  97. ^ „Army claims strategic town in Donetsk”. BBC News. 30. 7. 2014. Pristupljeno 30. 7. 2014. 
  98. ^ a b „Ukraine MH17: Forensic scientists reach jet crash site”. BBC News. 13. 7. 2014. Pristupljeno 31. 7. 2014. 
  99. ^ a b „Luhansk is fully without power – mayor's office”. Interfax-Ukraine News Agency. 31. 7. 2014. Pristupljeno 31. 7. 2014. 
  100. ^ „Donetsk city council reports fighting near Zhovtneve”. Interfax-Ukraine News Agency. 31. 7. 2014. Pristupljeno 31. 7. 2014. 
  101. ^ a b „Air crash team finds human remains”. BBC News. 1. 8. 2014. Pristupljeno 1. 8. 2014. 
  102. ^ „Putin's Number One Gunman in Ukraine Warns Him of Possible Defeat”. The Daily Beast. 25. 7. 2014. Pristupljeno 2. 8. 2014. 
  103. ^ a b „Donetsk and Luhansk 'facing siege'”. BBC News. 3. 8. 2014. Pristupljeno 3. 8. 2014. 
  104. ^ „Ukrainian Army Steps Up Attacks on Rebel-Held Donetsk”. Reuters. Donetsk. 3. 8. 2014. Pristupljeno 3. 8. 2014. 
  105. ^ „Silam ATO nareštі vdalosя rozdіliti teroristіv na Donbasі na dvі grupi (Force ATO finally managed to divide terrorists into two groups Donbas)” (na jeziku: ukrajinski). Ukraine: TSN.ua. 3. 8. 2014. Pristupljeno 3. 8. 2014. 
  106. ^ „Kiev says it recaptures rail hub in east Ukraine, five soldiers killed”. Reuters. Kiev. 4. 8. 2014. Pristupljeno 4. 8. 2014. 
  107. ^ „Donetsk faces the threat of urban warfare as Ukrainian forces move to encircle city”. Kyiv Post. 4. 8. 2014. Pristupljeno 4. 8. 2014. 
  108. ^ „ATO command suggests militants establishing humanitarian corridors from Luhansk, Donetsk and Horlivka”. Interfax-Ukraine News Agency. 4. 8. 2014. Pristupljeno 4. 8. 2014. 
  109. ^ „East Ukraine city dying under siege”. Associated Press. 4. 8. 2014. Arhivirano iz originala 8. 8. 2014. g. Pristupljeno 4. 8. 2014. 
  110. ^ „Ukraine rebel-held Donetsk sees 'heavy fighting'”. BBC News. 5. 8. 2014. Pristupljeno 5. 8. 2014. 
  111. ^ „Ukraine keeps up anti-rebel offensive with nervous eye on Russia”. Reuters. 5. 8. 2014. Pristupljeno 5. 8. 2014. 
  112. ^ „Ukrainian forces leave Yasynuvata”. National News Agency of Ukraine. 5. 8. 2014. Arhivirano iz originala 5. 8. 2014. g. Pristupljeno 5. 8. 2014. 
  113. ^ „Terrorists have no strength for counterattack – NSDC”. National News Agency of Ukraine. 6. 8. 2014. Arhivirano iz originala 6. 8. 2014. g. Pristupljeno 6. 8. 2014. 
  114. ^ „Ukraine's Donetsk becomes ghost town as national forces shell separatists”. Fox News. 7. 8. 2014. 
  115. ^ a b „Army closes in on Donetsk rebels”. BBC News. 9. 8. 2014. Pristupljeno 9. 8. 2014. 
  116. ^ „Ukrainian troops attack terrorists in 12 localities”. National News Agency of Ukraine. 9. 8. 2014. Arhivirano iz originala 9. 8. 2014. g. Pristupljeno 10. 8. 2014. 
  117. ^ a b „Army pounds rebels in Donetsk”. BBC News. 10. 8. 2014. Pristupljeno 10. 8. 2014. 
  118. ^ „Ukrainian troops liberate Pervomaisk, Kalynove, Komyshuvakha in west of Luhansk region – ATO press center”. Interfax-Ukraine News Agency. 12. 8. 2014. Pristupljeno 12. 8. 2014. 
  119. ^ „Shells hit Donetsk amid Russia convoy row”. BBC News. 14. 8. 2014. Pristupljeno 14. 8. 2014. 
  120. ^ „Rebel military chief Strelkov 'quits'”. BBC News. 14. 8. 2014. Pristupljeno 14. 8. 2014. 
  121. ^ Babiak, Mat (14. 8. 2014). „'Strelkov' resigns from post following news of severe injury”. Ukrainian Policy. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. 
  122. ^ Kofman, Michael; Migacheva, Katya; Nichiporuk, Brian; Radin, Andrew; Tkacheva, Olesya; Oberholtzer, Jenny (2017). Lessons from Russia's Operations in Crimea and Eastern Ukraine (PDF) (Izveštaj). Santa Monica: RAND Corporation. str. 56—57. 
  123. ^ Kofman, Michael; Migacheva, Katya; Nichiporuk, Brian; Radin, Andrew; Tkacheva, Olesya; Oberholtzer, Jenny (2017). Lessons from Russia's Operations in Crimea and Eastern Ukraine (PDF) (Izveštaj). Santa Monica: RAND Corporation. str. 52—54. 
  124. ^ MITROKHIN, NIKOLAY (2015). „Infiltration, Instruction, Invasion: Russia’s War in the Donbass” (PDF). Journal of Soviet and Post-Soviet Politics and Society. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 06. 2021. g. Pristupljeno 03. 04. 2022. 
  125. ^ The Last Post-Soviet War — Russia in Global Affairs
  126. ^ „Ukraine Suffers Harsh Defeat in Eastern Town”. The Wall Street Journal. 02. 09. 2014. Pristupljeno 2014-09-03. 
  127. ^ Ukraine: A Catastrophic Defeat
  128. ^ „Pro-Russia rebels confident after making gains”. The Washington Post. 30. 08. 2014. Arhivirano iz originala 10. 09. 2014. g. Pristupljeno 03. 09. 2014. 
  129. ^ „Battle-hit Ukraine village picks up the pieces”. The Washington Post. 2014-09-01. Arhivirano iz originala 2014-09-24. g. 
  130. ^ „Russian soldier: 'You're better clueless because the truth is horrible'”. The Guardian. 03. 09. 2014. Pristupljeno 2014-09-03. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Veliki napad 2014. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велики_напад_2014.&oldid=27731025”