Veliko medveđe jezero
| Veliko medveđe jezero | |
|---|---|
 Veliko medveđe jezero | |
 | |
| Koordinate | 65° 55′ 29″ S; 120° 35′ 03″ Z / 65.924722° S; 120.584167° Z 65° 55′ 29″ S; 120° 35′ 03″ Z / 65.924722° S; 120.584167° Z |
| Tip | prirodno |
| Otoke | Velika medveđa reka |
| Zemlje basena |  Kanada |
| Maks. dužina | 320 km |
| Maks. širina | 175 km |
| Površina | 31.153 km2 (12.028 sq mi)[1][2] km2 |
| Maks. dubina | 72 m |
| Zapremina | 2 236 km3 |
| Nad. visina | 186 m |
  Veliko medveđe jezero | |
| Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi | |
Veliko medveđe jezero (engl. Great Bear Lake, fr. Grand lac de l'Ours, slejvi Sahtu) je sa 31.153 km² najveće jezero koje je celom površinom u Kanadi.[3] Po veličini je četvrto u Severnoj Americi i sedmo u svetu. Nalazi se u kanadskim Severozapadnim teritorijama. Jezero se prazni preko istoimene reke u reku Makenzi. Prekriveno je ledom od novembra do juna.
Ime je nastalo od reči satudene na čipevajskom jeziku, što znači „vodeni ljudi grizlija“. Sahtu, narod Den, dobio je ime po jezeru. Planina Grizli medveda na obali jezera takođe potiče od Čipevijana, što znači „veliko brdo medveda“.[4][5]
Poluostrvo Sahojue (planina Grizli medveda) na južnoj strani jezera i poluostrvo Edačo (brda Mirisne trave) na zapadnoj strani čine Nacionalno istorijsko mesto Kanade Saoju-Ehdačo.[6][7]
Geografija
[uredi | uredi izvor].png)
Jezero ima površinu od 31.153 km² (12.028 sq mi) i zapreminu od 2.236 km³ (536 cu mi). Njegova maksimalna dubina je 446 m (1.463 ft) i prosečna dubina 717 m (2.352 ft). Obala je duga 2.719 km (1.690 mi), a površina sliva jezera je 114.717 km² (44.292 sq mi).[8] Veliko medveđe jezero je prekriveno ledom od kraja novembra do jula.[2] Jezero je poznato po svojoj značajnoj bistrini. Istraživač Džon Frenklin je 1828. napisao da bela krpa stavljena u vodu nije nestala sve dok nije prešla dubinu od 15 hvati (27 m).[9]
Krakovi
[uredi | uredi izvor]Krakovi Velikog medveđeg jezera uključuju Smitov krak (severozapad), Dizov krak (severoistok), Maktavišov krak (jugoistok), Makvikarov krak (jug) i Kitov krak (jugozapad). Naselje Deline se nalazi na Kitovom kraku u blizini izvora Velike medveđe reke koja teče na zapad i uliva se u reku Makenzi kod Tulite.[10]
Pritoke
[uredi | uredi izvor]Reke koje se ulivaju u jezero Velikog medveda uključuju reku Vajtfiš,[11] reku Big Sprus,[12] reku Holdejn,[13] Krvavu reku,[14] reku Sloun,[15] reku Dis[16] i reku Džoni Ho.[17]
Praistorijska geologija
[uredi | uredi izvor]Veliko medveđe jezero leži između dva glavna fiziografska regiona: dela Kazanske planine Kanadskog štita i Unutrašnje ravnice. Ono je bilo deo glacijalnog jezera Makonel u preglacijalnim dolinama preoblikovanim erozijskim ledom tokom pleistocena. Od tada se jezero promenilo od postglacijalnog povratka nakon topljenja leda. Prekambrijske stene Kanadskog štita čine istočnu ivicu Matavišovog kraka. Ove pretkambrijske stene su sedimentne i metamorfne naslage dopunjene magmatskim intruzijama koje formiraju nasipe i pragove.[18]
Klima
[uredi | uredi izvor]| Klima Delajnskog aerodroma | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Indeks subjektivne toplote | 2,8 | 0,5 | 3,8 | 16,6 | 22,8 | 29,8 | 33,5 | 31,8 | 22,9 | 20,5 | 2,4 | 0,3 | 33,5 |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 2,5 (36,5) |
1,0 (33,8) |
4,0 (39,2) |
16,0 (60,8) |
22,5 (72,5) |
29,3 (84,7) |
31,0 (87,8) |
32,0 (89,6) |
23,5 (74,3) |
20,8 (69,4) |
4,8 (40,6) |
3,3 (37,9) |
32,0 (89,6) |
| Maksimum, °C (°F) | −20,9 (−5,6) |
−18,5 (−1,3) |
−13,9 (7) |
−1,9 (28,6) |
7,4 (45,3) |
16,8 (62,2) |
19,4 (66,9) |
16,6 (61,9) |
10,2 (50,4) |
−0,8 (30,6) |
−11,5 (11,3) |
−17,6 (0,3) |
−1,2 (29,8) |
| Prosek, °C (°F) | −25,0 (−13) |
−23,2 (−9,8) |
−19,5 (−3,1) |
−7,7 (18,1) |
2,5 (36,5) |
10,7 (51,3) |
13,3 (55,9) |
11,2 (52,2) |
5,7 (42,3) |
−3,9 (25) |
−15,4 (4,3) |
−22,0 (−7,6) |
−6,1 (21) |
| Minimum, °C (°F) | −28,9 (−20) |
−27,8 (−18) |
−25,1 (−13,2) |
−13,6 (7,5) |
−2,5 (27,5) |
4,4 (39,9) |
7,2 (45) |
5,8 (42,4) |
1,3 (34,3) |
−7,0 (19,4) |
−19,2 (−2,6) |
−26,3 (−15,3) |
−11,0 (12,2) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −49,1 (−56,4) |
−43,3 (−45,9) |
−43,3 (−45,9) |
−35,0 (−31) |
−23,3 (−9,9) |
−4,0 (24,8) |
−1,8 (28,8) |
−4,9 (23,2) |
−13,3 (8,1) |
−29,7 (−21,5) |
−37,4 (−35,3) |
−43,0 (−45,4) |
−49,1 (−56,4) |
| Indeks subjektivne hladnoće | −57,2 | −54,0 | −55,3 | −40,4 | −27,6 | −6,4 | 0,0 | −3,6 | −16,3 | −34,4 | −46,7 | −54,7 | −57,2 |
| Količina padavina, mm (in) | 10,3 (0,406) |
11,2 (0,441) |
10,3 (0,406) |
10,1 (0,398) |
14,8 (0,583) |
24,3 (0,957) |
40,3 (1,587) |
43,2 (1,701) |
39,5 (1,555) |
31,1 (1,224) |
21,7 (0,854) |
11,9 (0,469) |
268,7 (10,579) |
| Količina kiše, mm (in) | 0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,1 (0,004) |
12,2 (0,48) |
24,2 (0,953) |
40,3 (1,587) |
43,2 (1,701) |
37,1 (1,461) |
4,9 (0,193) |
0,4 (0,016) |
0,0 (0) |
162,3 (6,39) |
| Količina snega, cm (in) | 13,0 (5,12) |
16,9 (6,65) |
17,1 (6,73) |
12,3 (4,84) |
3,4 (1,34) |
0,2 (0,08) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
2,4 (0,94) |
32,2 (12,68) |
35,2 (13,86) |
17,3 (6,81) |
150,0 (59,06) |
| Dani sa padavinama (≥ 0.2 mm) | 5,4 | 6,8 | 7,5 | 3,9 | 6,1 | 8,0 | 10,4 | 12,3 | 12,4 | 12,4 | 10,1 | 7,2 | 102,4 |
| Dani sa kišom (≥ 0.2 mm) | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,2 | 4,5 | 8,0 | 10,4 | 12,3 | 11,8 | 2,4 | 0,1 | 0,0 | 49,7 |
| Dani sa snegom (≥ 0.2 cm) | 6,7 | 7,5 | 9,4 | 4,2 | 1,7 | 0,1 | 0,0 | 0,0 | 0,9 | 10,5 | 11,4 | 8,9 | 61,4 |
| Relativna vlažnost, % | 74,9 | 76,1 | 76,7 | 75,0 | 63,0 | 54,5 | 58,2 | 62,1 | 65,7 | 82,6 | 82,5 | 76,1 | 70,6 |
| Izvor: Environment Canada Canadian Climate Normals 1981–2010[19] | |||||||||||||
Upotreba
[uredi | uredi izvor]Zajednica Deline se nalazi na jezeru, u blizini izvorišta Medveđe reke.[20] Postoji ledeni prelaz od Deline do zimskog puta na suprotnoj strani reke Veliki medved.[21][22]
Dana 5. marta 2016, kamion cisterna je pao na pola puta kroz ledeni put samo nekoliko dana nakon što je vlada povećala dozvoljenu maksimalnu težinu na putu na 40.000 kg (88.000 lb).[23] Kamion, koji se nalazio 3 km (1,9 mi) izvan Delina i blizu zahvata sveže vode u zajednici, kao i velikog ribolovnog područja, sadržao je približno 30.000 L (6.600 imp gal; 7.900 US gal) goriva za grejanje i bio je jedan od 70 kamiona namenjenih za snabdevanje zajednice.[24] Gorivo je iz kamiona izvađeno do 2 sata ujutro, 8. marta.[25]
Tri lože oko jezera su odredišta za lov i ribolov.[2] Godine 1995, ulovljena je jezerska pastrmka od 32,8 kg (72,3 lb), najveća ikada uhvaćena pecanjem.[26]
Rudarstvo
[uredi | uredi izvor]Godine 1930, Gilbert Labajn je otkrio nalazišta uranijuma u regionu Velikog medveđeg jezera. Nekadašnja rudarska oblast Port Radijum, lokacija rudnika Eldorado, gde je otkriven uraninit, nalazila se na istočnoj obali. Ečo Baj Majns Limited je zakupljivao stari kamp i postrojenje u Port Radijumu da bi ekstrahovao srebro i bakar od 1965. do 1981. godine.[27]
Geologija
[uredi | uredi izvor]Veliko medveđe jezero se nalazi između dva velika fiziografska regiona : dela Kazanske visoravni Kanadskog štita i Unutrašnje ravnice. Bio je deo glacijalnog jezera Makonel u preglacijalnim dolinama preoblikovanim erozijskim ledom tokom pleistocena. Od tada se jezero promenilo od postglacijalnog povratka nakon topljenja leda. Prekambrijumske stene Kanadskog štita čine istočnu ivicu Maktavišovog kraka. Ove stene iz pretkambrijuma su sedimentne i metamorfne naslage dopunjene magmatskim intruzijama koje formiraju nasipe i pragove.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Johnson, L. (1975), „Physical and chemical characteristics of Great Bear Lake”, J. Fish. Res. Board Can., 32 (11): 1971—1987, doi:10.1139/f75-234 quoted at Great Bear Lake Arhivirano 2011-06-05 na sajtu Wayback Machine (World Lakes Database)
- ^ a b v Hebert, Paul (2007), „Great Bear Lake, Northwest Territories”, Encyclopedia of Earth, Washington, DC: Environmental Information Coalition, National Council for Science and the Environment, Pristupljeno 2007-12-07
- ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 33. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ Johnson, L. The Great Bear Lake: Its Place in History Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016). Calgary, Alberta: Arctic Institute of North America (AINA) database at the University of Calgary. pp. 236-237. Retrieved on: 2012-01-30.
- ^ „Natural Resources Canada-Canadian Geographical Names (Grizzly Bear Mountain)”. Pristupljeno 2014-12-20.
- ^ „Saoyú-ʔehdacho National Historic Site of Canada”. Pristupljeno 2014-12-20.
- ^ „Northwest Territories Protected Areas Strategy (Saoyú-ʔehdacho)”. Arhivirano iz originala 11. 08. 2016. g. Pristupljeno 2014-12-20.
- ^ „Great Bear Lake”. World Lakes Database. International Lake Environment Committee. Arhivirano iz originala 5. 6. 2011. g. Pristupljeno 2. 2. 2013.
- ^ Franklin, John (1828). Narrative of a Second Expedition to the Shores of the Polar Sea. Carey, Lea, and Carey. str. 264.
- ^ „The Atlas of Canada - Toporama”. Natural Resources Canada. Pristupljeno 23. 1. 2015.
- ^ „Whitefish River”. Geographical Names Data Base. Natural Resources Canada.
- ^ „Big Spruce River”. Geographical Names Data Base. Natural Resources Canada.
- ^ „Haldane River”. Geographical Names Data Base. Natural Resources Canada.
- ^ „Bloody River”. Geographical Names Data Base. Natural Resources Canada.
- ^ „Sloan River”. Geographical Names Data Base. Natural Resources Canada.
- ^ „Dease River”. Geographical Names Data Base. Natural Resources Canada.
- ^ „Johnny Hoe River”. Geographical Names Data Base. Natural Resources Canada.
- ^ Lionel Johnson. „Great Bear Lake” (PDF). Canada Department of Fisheries and Oceans Freshwater Institute. Pristupljeno 2015-02-12.
- ^ „Deline A”. Canadian Climate Normals 1981–2010. Environment Canada. Climate ID: 22010KA. Arhivirano iz originala (CSV (3069 KB)) 2020-03-13. g. Pristupljeno 2014-01-09.
- ^ „Deline - "Where the Water Flows"”. Spectacular Northwest Territories. Northwest Territories. Arhivirano iz originala 26. 7. 2014. g. Pristupljeno 19. 8. 2014.
- ^ „Impassable ice roads delay holiday travel”. CBC News: North. CBC. 23. 12. 2009. Pristupljeno 2. 2. 2013.
- ^ „Open and Close Dates for the NWT's Community Access Roads”. Transportation. Government of the Northwest Territories. Arhivirano iz originala 4. 1. 2013. g. Pristupljeno 2. 2. 2013.
- ^ Windeyer, Chris (5. 3. 2016). „Fuel tanker plunges through Deline, N.W.T., ice road”. CBC News.
- ^ Quenneville, Guy (7. 3. 2016). „N.W.T. hopes to remove fuel from tanker stuck in ice near Deline quickly”. CBC News.
- ^ Quenneville, Guy (8. 3. 2016). „Fuel load successfully drained from tanker stuck in ice near Deline, N.W.T.”. CBC News.
- ^ „International Game Fish Association”.
- ^ Schiller, E A. Geological Survey of Canada, Paper 65-11. Natural Resources Canada. str. 42—. GGKEY:CR5H58XXBJZ.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
