Vikend

Vikend predstavlja period od najčešće dva neradna dana u sedmici. Riječ „vikend” je nastala od engleske složenice „Weekend” što u prevodu znači „kraj sedmice”, ali se to u različitim kulturama interpretira na različite načine. U hrišćanskim zemljama to predstavlja subotu i nedelju, u islamskim četvrtak i petak, dok u Izraelu to predstavlja petak i subotu.

Vikendi tradicionalno predstavljaju dane za odmor, i najčešće su obavezni neradni dani. Ovo naročito važi za nedelju, ali mnogi poslodavci upošljavaju svoje radnike subotom, a neki čak i nedeljom. Pošto se na ovo gleda kao na poseban teret, ovi dani su obično više plaćeni nego ostali dani sedmice, ili se zauzvrat radnici oslobađaju odgovarajućeg broja radnih dana u ostatku sedmice.

Istorija

Gledano religijski, ne postoji pravilo da subota i nedelja moraju biti neradni dani. Kod Jevreja, poslednji dan u sedmici je subota a kod hrišćana nedelja, dok je kod muslimana to petak. Kod sve tri grupe taj dan je „sveti dan”, i predstavlja odmor Boga, ne ljudi (u pravoslavnih deset božijih zapovijesti, četvrta zapovijest glasi „Šest dana radi, sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome”, slično i u drugim religijama).

Kalendar francuske revolucije, međutim, predviđao je jedan u deset dana koji je neradan, dok je Kalendar sovjetske revolucije predviđao jedan u pet dana koji je neradan. Rani industrijski period u Evropi je predviđao šest radnih dana i sedmi (nedelja) neradni, a krajem devetnaestog i početkom dvadesetog vijeka, radnički pokreti su se izborili za pet radnih dana i poslednja dva neradna.

U Jugoslaviji, između dva rata je uveden „Engleski vikend” koji se sastojao u tome da se subotom popodne ne radi. Tada su i kancelarije imale dvokratno radno vreme od 7 do 12 i od 16 do 19 časova. Većini radnika je radno mesto bilo blizu kuće pa se pauza za ručak od 12 do 16 časova koristila za ishranu i odmor.

Petodnevna radna nedelja, u Jugoslaviji, je uvedena šezdesetih godina sa skraćenjem radnog vremena sa 48 na 42 radna sata.

Petodnevna radna nedelja za škole je uvedena još kasnije, pri čemu je bilo mnogo otpora „deca će za dva dana zaboraviti da uopšte idu u školu!”

Uticaj na ekonomiju

Sa jedne strane, pojavom vikenda kao perioda neradnih dana, radnici su dobili više slobodnog vremena. Ovo slobodno vrijeme se najčešće koristi za odmor i rekreaciju, ali i za putovanja i posjete. U toku ovako potrošenog vremena ljudi obično troše više novca na razonodu, što je u nekim državama svijeta dovelo do zakona da ni prodavcima nije dozvoljeno da rade ovim danima, radi smanjenja opšte potrošnje. Ovi zakoni se tokom vremena koriste sve manje i manje, u korist jačanja potrošačkog društva.

Sa druge strane, poslodavci su izgubili više dana u sedmici, čime se naoko gubi na produktivnosti. Međutim, postoje mišljenja po kojim se time ništa ne gubi jer radnici dolaze svježi na posao nakon dva neradna dana, kao i da se na taj način povećava opšta potrošnja koja dovodi do veće zarade proizvođača.