Википедија:Trg/Arhiva/Razno/1

design

Mislim da je ideja Bikipedije perfektna ali, design same intro stranice i nije neshto... Tu pre svega mislim da bi dizajn mogao biti promenjen ili preradjen da bude u nekom fazonu Encarte ... Mogao bi preko php-a da izgleda super i sa malo doterivanja i dodavanja nekih kratkih flash animacija doshao bi na neki veci nivo ...

Takodje java moze da prodje.Plus malo obrade fonta i pravljenje nekog posebnog (preko neke skripte da bude ubachen na sajt)

na primer da podseca na Trebuchet MS koji je vrlo elegantan i chitljiv ....

Dizajn možeš promeniti kombiniujući slike, tabele, boje i sl. (s tim što bi bilo dobro da prethodno negde to napraviš van Glavne strane). Određene stvari nije moguće uraditi, jer ovde upotrebljavamo samo slobodni softver i slobodne formate fajlova. Makromedijin fleš, tako, nije moguće staviti. --Miloš Rančić (razgovor) 13:16, 1 jul 2005 (CEST)

Cela ova aplikacija je u PHP-u, ali mi nemamo pristup samom kodu, već različitim izvedenim oruđima. Neke stvari možemo menjati, neke ne... Uglavnom, možemo dodavati JavaScript (verujem da si na JS mislio kada si rekao "Java"), ali i tu moramo biti pažljivi jer ne podržavaju svi čitači veba sve JS aplikacije. --Miloš Rančić (razgovor) 13:16, 1 jul 2005 (CEST)

Što se fonta tiče, i tu moramo voditi računa o kompatabilnosti. Nažalost, Trebuchet MS je nešto što se može naći samo na Mikrosoftovim operativnim sistemima, i to samo na onim novijim. Tako smo po tom pitanju ograničeni na one koji su šire prihvaćeni: Arial (koji je trenutno difolt font), Times New Roman, Verdana i sl.

Na ovoj strani možeš pogledati dva primera za novu Glavnu stranu. Verujem da bi neki dizajner to sredio i znatno bolje, ali treba imati na umu da su nam oruđa ograničena. --Miloš Rančić (razgovor) 13:16, 1 jul 2005 (CEST)

Skraćenice

U zadnje vreme je vođena diskusija o stranim skraćenicama u srpskom jeziku (vidi razgovor o Klari Cetkin). Prenosim relevantne komentare na Trg, da i ostali mogu da se uključe (i budu u toku sa zaključcima).

...ja sam skraćenice pisao ćirilicom, a ti si ih stavio u latinicu. Lično mislim da skraćenice treba da budu pisane ćirilicom jer su one i imena, a imena pišemo ćirilicom (eventualno ako nije jasno kako glase u originalu, original napišemo u zagradi KURZIVNIM slovima). Recimo, Nacistička partija Nemačke ima skraćenicu NSDAP, a u tekstovima se verovatno češće oslovljava imenom NSDAP, i mislim da to treba da bude ćirilicom (možda onda malim slovima, al to već ne bih znao). Znači, ja sam za vraćanje skraćenica u ćirilično pismo, uz eventualni original u zagradi. A latinični original (ukoliko ga bude) svakako treba da bude kurzivan (italik). I kad već tako pedantno preslovljavaš skraćenice, molim te barem da paziš da to činiš valjano (ova lektura lekture oduzima previše vremena) ADAV si promenio u ADAB :) Aj pa kaži mi šta misliš o ovome -- Obradović Goran (razgovor) 13:29, 30 jun 2005 (CEST)

• Gorane, ne treba pisati NSDAP nego NSRPN, jer jer to skraćenica za "Nacionalsocijalistička radnička partija Nemačke". Dakle, to je što se tiče skraćenica koje imaju neko značenje. Kad su skraćenice postale pojam, trebalo bi tu nešto videti. Npr. smatram da je bolje pisati "Nato" nego "NATO". Treba, naravno, imati na umu da kod nas NSDAP ništa ne znači, dok se značenje NATO ustabililo još odavno (iako je trebalo da ga zovemo SATO, kao što kažemo OEBS a ne OESC). --Miloš Rančić (razgovor) 3 jul 2005 19:56 (CEST)

Problem je u tome što je literatura o tome prilično oskudna, a tamo gde bi to trebalo da bude detaljno objašnjeno, nema nikakvih preciznih pravila ni preporuka. Naime, u Pravopisu iz 1993. ime odeljak o skraćenicama, odnosno o verzalnim skraćenicama (akronimima) koji su predmet ove naše pisanije. Tu se autori nisu odredili prema preslovljavanju stranih skraćenica u ćirilicu, već su rekli da može ovako a i onako. Međutim, u jednom zanimljivom pododeljku piše:

. . . strane skraćenice se mogu pisati i kao (pa sad kaže):

- preslovljene u odgovarajuća ili najbliža naša slova . . .

Sad, mogu razumeti kako da se preslovljava NATO ili FBI. Ali kako presloviti akronim WDX (Wavelength Dispersive X-Rays) (ima ga u Acronym Finderu na Netu)? Odnosno, koja su to najbliža ili odgovarajuća slova koja mogu zameniti slova W i X u ovom akronimu? Slažem se da je primer drastičan, ali samo na osnovu tako ekstremnih primera možemo pretpostaviti šta bi nam se moglo dogoditi u poslu kojeg se prihvatamo.

Dalje, u članku o Klari Cetkin prvo ideš sa prevedenim izrazom od kojeg je nastao akronim (npr. Socijalistička radnička partija), zatim (u nekim slučajevima) sa originalnim nazivom na njemačkom, te na kraju sa akronimom. Da li taj akronim treba da bude preslovljen na ćirilicu? Možda je najbolji ovaj redosled:

- izraz preveden na srpski (naziv partije i sl.) (npr. Socijalistička radnička partija)

- akronim koji proizlazi iz tako prevedenog izraza (npr. SRP)

- izraz u originalu (pisan, naravno, latinicom) (npr. Sozialistiche Arbeitpartei)

- akronim originalnog izraza pisan, pogađaš, latinicom (npr. SAP)

U daljnjem tekstu bi se, zbog ekonomije, koristio ili preslovljeni akronim (ćirilični) ili originalni (latinični).

Lično mislim da bi ovaj problem trebalo izneti na Trg pa da se "ljucki" dogovorimo. Mislim da treba poštovati odluku većine ili, možda, nekog autoriteta.

Pozdrav.

—delija 11:33, 2 jul 2005 (CEST)

Jedna od proba...

Ja malo probavam da vidim kako je. --Miloš Rančić (razgovor) 18:25, 23 jun 2005 (CEST)

**

Ovo jr proba.—195.29.107.136 18:53, 18 jun 2005 (CEST)

Samo bez panike, to sam ja. Evo, upravo sam se vratio sa plaže gde sam osolio jaja (ako razumete šta hoću da kažem). Javljam vam se iz Zadra sa svajinog računara koji, zamislite, ne podržava ćirilicu (doduše, niko ovde ne podržava ćirilicu). Pišem vam brzo jer sam onlajn, a znam da svi vi brzo čitate. Samo opušteno. Pozdrav —195.29.105.144 20:45, 18 jun 2005 (CEST)

Goldi, spasioče moj. Pa ovo radi! Rančiću, stripovska konvencija za namigivanje je "klik-klik" ("Alan Ford", čini mi se.). Naravno, uz legendarno "fut-fut" (kad Nosonja njuši nešto), pa "frit-frit" (kad neko struže prstom o prst da pokaže da se radi o velikoj lovi), pa "gnik-gnik" (zvuk točkova kolica Broja Jedan) . . . A sad potpis (he, he) —195.29.105.144 20:52, 18 jun 2005 (CEST)

---

Pomaže Bog mladiću, čisto da znaš da te čitamo i bez potpisa. Goran Anđelković (〠ꒌ) 20:55, 18 jun 2005 (CEST)

Tema "Sofija - boginja mudrosti ili samo lepa žena"

Pojam Sofija provlači se od davnina. Uvek je bila sinonim za jednolikost lepote i mudrosti

Da, pa? --Dungodung (razgovor) 17:58, 17 jun 2005 (CEST)

---

*

Pozdrav Rančiću. Drago mi je da je naša razmena mišljenja ušla u mirnije vode. Malo mi smeta što još uvek insistiraš na mojoj navodnoj "ksenofobiji" (vidim da si izbacio "autoritarnu budalu"). Jebi ga, ako je to tvoj stav i uverenje, nek ti bude . . .

Tačno je da sam priučen što se tiče jezika, znam da je jezik komplikovana i prilično zeznuta materija (naročito srpski), ali znaš i sam onu izreku da je svaki Srbin ekspert za tri stvari: fudbal, politiku i jezik.

Što se tiče lingvista, tek sam tu potpuno sluđen: kažeš da je Klajn dobar za početak, ali loš za završetak . . . Primio sam na znanje tvoje mišljenje (ili tvrdnju), ali, koga da konsultujem ako mi nešta nije jasno u vezi jezika? Naravno, nije Klajn jedini, ali, onda mi daj barem neko ime (ili imena). Nije problem ako i sebe tu staviš: poštujem tvoje obrazovanje i ako mi možeš pomoći, pomoć ću prihvatiti. Ili neki popis literature i autora koji bi se mogli koristiti.

Ja se sad plašim reći da ovo za ROUDSA nisam izmislio, nego tako stoji u knjizi Tvrtka Prćića "Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena". Ja sam ga prihvatio kao autoriteta u toj oblasti i mislim da je knjižica dobra, ali, sad mi ti govoriš u uvođenju diftonga u srpski jezik. Ako se ne varam, radi se o dva uzastopna samoglasnika koja čine jedan slog. Tu sigurno misliš na diftong "ou", ali onda me interesuje tvoje mišljenje kako treba transkribovati prezime RHODES. I onda svi moji napori u poslednjih ko zna koliko godina u pogledu savladavanja raznih prepreka zajedničkog imena "srpski jezik" padaju u vodu.

jebi ga, ne znam ni šta da radim ni šta da mislim ni kojoj "vojsci da se priklonim". Ipak, skromno mislim (a verovatno si se i sam uverio) da sa dovoljno pismen da dam nekakav merljivi doprinos "Vikiju". Opet Delić.

• (Opet sam ti sređivao malo tekst da bude čitljiviji. Redove odvajaj sa dva entera ako ne koristiš zvezdice ispred.) --Miloš Rančić (razgovor) 13:32, 17 jun 2005 (CEST)
• Ih, ne čitaš ono što sam ti tačno napisao. Rekoh "ksenofobni ton" ili tako nekako ;) A, kako mi se čini, tebe nigde nisam (eksplicitno) nazvao ni autoritarnom budalom ni ksenofobom (ako jesam, zajebao sam se u konstrukciji). U suštini, imam problem sa stavom a ne sa čovekom. Stav se ne menja, čovek može. I ja sam bio autoritarna budala po mnogim pitanjima, a verovatno sam i sada po određenim. Ali, prihvatam i to da se uz razložne argumente mogu i promeniti. --Miloš Rančić (razgovor) 13:32, 17 jun 2005 (CEST)
• Problem sa lingvistikom je u tome što za dublje razumevanje nije dovoljno ostati na "proverenim autoritetima", već treba iščačkati dosta toga preko. Na sreću, tu je sada Vikipedija (u ovom slučaju mislim na englesku), pa je uvek dobro početi od osnovnog članka o lingvistici. Ima tamo lepih objašnjenja i izuzetno mnoštvo informacija. Uzmimo, ja sam tek na njoj saznao da pravo fonološko pismo imaju samo Koreanci. Kod njih jedna crta na slovu označava fonološku osobinu, pa se npr. "p" i "b" pišu slično. --Miloš Rančić (razgovor) 13:32, 17 jun 2005 (CEST)
• Ali, sve se informacije iz jedne društvene nauke uvek moraju uzimati sa rezervom. Ne prevelikom, ali dovoljnom da ne mogu proći makar zdravorazumske nelogičnosti. Najgore je prihvatati sve zdravo za gotovo. Lingvistika nije kao matematika, gde imaš da prođeš čitav život a da ne nabasaš na provaliju neznanja. Klajn je dobar za početak, ali je jako loše razumeti lingvistiku na nivou popularne literature. Nisi prvi, a sumnjam da si i poslednji, koga znam da je (bio) stava da zna dosta o lingvistici tako što je pročitao Rečnik jezičkih nedoumica i srodnu literaturu. Pravo da ti kažem, uveren sam da to štivo znaš bolje od mene. Ali, nije poenta u Klajnu, poenta je u razumevanju problematike. Kao što rekoh, Klajn je dobar za početak, nastavi sa člankom en:Linguistics, pa onda sa morem članaka koji vode od tog. Hm. Pomisao mi ide i u tom pravcu da su takvi priručnici (Klajnov Rečnik), zapravo, kontraproduktivni. Bolje je uzeti npr. Uvod u opštu lingvistiku Ranka Bugarskog za osnovno štivo. Ali ne samo to. Srednjoškolska Gramatika srpskoga jezika (Stanojčić, Popović) i Pravopis srpskoga jezika (MS, 1994; dakle, ne ono školsko, već puno izdanje) daju mnogo bolje svetlo na standardni srpski jezik. --Miloš Rančić (razgovor) 13:32, 17 jun 2005 (CEST)
• Štaviše, mislim da je "nepismeno" napisati "Spisi Odbora za standardizaciju..."; treba "Spisi odbora za standardizaciju". Bar po onome što se sećam da mi je Brborić pričao. Ali, to je jedna od nedoslednosti Pravopisa koji je verovatno i sam Brborić sastavljao (iako su se drugi potpisali). Evo ti još jedne pravopisne nelogičnosti: (1) Imena geografskih pojmova se pišu početnim velikim slovom. Tako ćeš napisati "Stara planina" a ne "Stara Planina". (2) Imena ljudskih naseobina i sl. pišu se svim početnim velikim slovima. Tako ćeš napisati "Novi Sad" a ne "Novi sad". (3) Ali, imena opština se pišu kao i imena geografskih pojmova. Tako ćeš napisati "Savski venac" a ne "Savski Venac". To otvara sledeći problem: Kako će se pisati ime opštine u kojoj se nalazi Bijelo Polje? Hm. Podrazumeva se da će se dovitljivi normativisti setiti toga i reći da je "Bijelo Polje" lično ime, pa će se pisati "opština Bijelo Polje". Ali... Zar to nije nepotrebno komplikovanje? Hajmo dalje, da li je ispravno pisati "Banovo Brdo" ili "Banovo brdo"? Da li reći da je to naselje (jer nije opština) ili reći da je to brdo? I ako kažemo da je naselje (jer niko (naravno, uslovno) ne shvata u Beogradu da je to ime nekog brda), kako će se isto pisati kada kojim slučajem isto postane opština? --Miloš Rančić (razgovor) 13:32, 17 jun 2005 (CEST)
• E, ali postoji i jedan izuzetan odgovor lingvista na to: Sa svim je u redu imati svoj konzistentan način pisanja. Ako pišeš na tačno određeni način (koji, naravno, nije preterano naporan), iako je različit od standarda, i on je u redu. Naravno, ako to koristi veći broj ljudi (npr. neki časopis), onda treba postojati i opis tog načina pisanja. --Miloš Rančić (razgovor) 13:32, 17 jun 2005 (CEST)
• Eto ti glede prethodne priče i Roudsa. Nisam ni sumnjao da si to našao u nekoj literaturi. Popularno je sada transkribovati onako kako Englezi izgovaraju i to bez razmišljanja o implikacijama na sopstveni jezik. E, sad. Nemam ni ja pojma kakve će biti buduće implikacije. Ali znam da je prethodna vokalska promena donela razliku između ekavaca, ijekavaca i ikavaca sa nesagledivim političkim posledicama. To me navodi na pomisao da su u 19. veku bili znatno odgovorniji glede transkripcija. Tako imamo Šekspira a ne Šejkspira. Danas, pak, imamo trolejbus a ne trolebus. (Ovo "ej" je takođe diftong, iako ga tako ne pišemo.) Da se razumemo, da znam da će sve to ispasti na dobro ne bih se bunio. Ne znam ni da će ispasti na loše, ali ne razumem potrebu "da se odvažno juriša u neizvesnu budućnost". Što se tiče "Rhodesa", pre bih ga transkribovao kao "Rods", pa čak i "Roc" ili "Rodz" (sve sa dugosilaznim akcentom), ali hajd da se zadržimo na nečemu što je zabeleženo kao običaj u transkripciji; dakle "Rods". Usput, za takve slučajeve moram da uvodim dodatno pravilo u svom automatskom fonološkom analizatoru (programu). A ako neko baš hoće da ga čita kako ga Englezi izgovaraju, onda je možda i bolje rešenje i ne transkribovati, nego ostaviti u engleskom orginalu. --Miloš Rančić (razgovor) 13:32, 17 jun 2005 (CEST)
• Jezik je živ i svako učestvuje u njegovom razvoju. Nije loše imati svoj stav ("neću ovisnika, hoću zavisnika"), ali je loše pravo na stav uskraćivati drugima i kuditi ga po različitim osnovama. I, naravno, za izvođenje naučnih zaključaka (a pogotovu političkih koji se oslanjaju ili pretenduju da se oslanjaju na naučne činjenice) mora se dobro poznavati određena nauka. I nije stvar u tome da nekom psihologu ili traktoristi treba biti automaski onemogućeno da se bavi lingvistikom ili fizikom, već da i jedan i drugi treba da uđu u tu nauku ako žele o njoj naučno da razgovaraju. I uopšte ne sporim da i traktorista i moler mogu znati bolje lingvistiku od ma kog "učenog" lingviste. --Miloš Rančić (razgovor) 13:32, 17 jun 2005 (CEST)
• Nego, čini mi se da te nisam do sada zamolio da uzmeš Pravopis srpskoga jezika (može i školsko izdanje, ali važno je da je na osnovu Pravopisa iz 1994., a ne na osnovu onog iz 1960.) i da ispišeš pravila (lagano, nikud se ne žurimo) na strani Vikipedija:Pravopis? --Miloš Rančić (razgovor) 13:32, 17 jun 2005 (CEST)

Što se tiče Roudsa, deluje mi pravilno, ali s obzirom da se američka savezna država čita Rod Ajlend, onda mislim da je najbolje pisati u izvornom obliku, kako ne bi došlo do komplikacija. Ili pak, treba uvesti neke standarde - da se dogovorimo k'o ljudi i da znamo kako se šta piše. --Dungodung (razgovor) 14:43, 17 jun 2005 (CEST)

Miloše, care, mi se ipak u nekim stvarima ne razumemo: Ja želim, kao laik i "priučeni" govornik srpskog, da diskutujem sa drugima o srpskom jeziku, ali na upotrebnom nivou. Ne pada mi na pamet da ulazim u nauku o jeziku pa da redom polazim od opšte literature ka posebnoj i specijalizovanoj . . . Nemam nameru da pod stare dane upisujem Filološki ili bilo koji fakultet. Zato su meni takve "popularne" knjižice korisne, jer su ih pisali neki ljudi koji su za mene autoriteti i u kojim ja vrlo brzo mogu naći ono što me interesuje ili muči. Pravopis o kom pričaš imam, ali i sam znaš da on ne razrešava velik deo jezičkih nedoumica i da je pomalo "uopšten". U tom slučaju, knjižice kakve su Klajnova ili Prćićeva meni dobro dođu. Ja samo želim da što lepše i kvalitetnije uobličim neku misao i da je, sledstveno to, što lepše i pravilnije iskažem (bili govorom, bilo pismom). Ne znam koliko mi u tome može pomoći Opšta lingvistika Bugarskog ili neki opšti pravopis kojeg si naveo. Dobro, neka opšta pravila se moraju usvojiti, ali i sam znaš da je srpski jezik (verujem i većina drugih) sastavljen od velikog broja "sitnih zamki" koje navedene "knjižice" barem delom pokušavaju razrešiti. Ne želim (niti ne mogu) da ja s tobom diskutujem o dubljim problemima srpskog jezika. Imam osećaj da na srpski jezik gledaš isuviše "naučno", nekako suvo i doktrinarski, a za za "probleme" naš običnih govornika tog jezika kao da nemaš vremena. Nije ovo atak na tebe, već neka konstatacija koja možda i nije tačna. I onda se ja moram osloniti na "kontraproduktivnog" Klajna ili još kontraproduktivnijeg Prćića. Oni mi daju gotova rešenja, koja su možda instantna i možda nisu ni tačna, ali su mi jedino dostupna.

O ROUDSU. Ti kažeš da bi RHODESA transkribovao kao RODZ pri čemu dobijamo suglasničku skupinu DZ na kraju reči, a to, čini mi se, još više narušava "fonološku strukturu srpskog jezika" ili kao ROC što, opet, po mom mišljenju, isuviše "zamagljuje" izgled originalne verzije. Ono RODS je meni najprihvatljivije od svih tvojih predloga, ali tu dolazimo do suštine stvari: Kažeš da je izgleda postala moda sa se engleska vlastita imena transkribuju u srpski onako kako ih Englezi izgovaraju. Znam samo da proces transkripcije ime tri etape: pravilan izgovor neke reči, zatim uobličavanje tog izgovora u pisanu formu (gde je svaki glas jedno slovo), a tek na kraju, prilagođavanje tako napisanog oblika fonološkoj strukturi i duhu srpskog jezika. Pa tako ćemo imati LANDN, koji ćemo lepo napisati kao LONDON, pa ćemo imati BRD koje ćemo prilagoditi u BERD (ili BIRD - kako god), pa KITN u KITON . . . Dakle, ja sam za to da idemo na ono kako kažu Englezi, a zatim da to prilagodimo našem jeziku pazeći pri tom da to prilagođavanje, adaptacija i transkripcija što je manje moguće promene originalni "izgled" reči. Zato ću se ja ipak držati Klajna i Prćića, odnosno tih njihovih priručnika pošto su oni ipak pisani za neki moj nivo znanja srpskog. Ovo ti navodim kao primere i da znaš otprilike do kojeg nivoa sežu moja znanja po tom pitanju. Pozdrav. Delić. P.S. Ja koloko god želim da se potpišem "tildama" pritiskom na dugme na vrhu stranice, to mi ne uspeva. Da li treba uraditi neka podešavanja ili . . .

• Jebale te tilde ;) (Hm. verujem da znaš da sam je tačkazapeta-zatvorena zagrada namigivanje). Evo kako to treba da izgleda --~~~~. (Piši onako kako vidiš stranu a ne kako je vidiš dok je menjaš.) Možeš i da otkucaš. Dakle, dve crtice (opciono) i četiri tilde (Shift+taster levo od jedinice) obavezno. --Miloš Rančić (razgovor) 16:17, 17 jun 2005 (CEST)
• "dz" i nije tako strašna stvar. Ionako ga implicitno ("nadzvučno"), a neki govori i eksplicitno ("dzid" u značenju "zid") imamo jako dugo. To što je Vuk sastavljao azbuku po svom govoru nije baš sveta krava za fonološku strukturu srpskih govora. --Miloš Rančić (razgovor) 16:17, 17 jun 2005 (CEST)
• Uh, tek mi sada otkrivaš svu pogubnost takvih priručnika. Pravopis stvarno i govori o opštim pravilima više nego o posebnim. I to je izuzetna strana tog Pravopisa i to pokazuje široko razumevanje tih lingvista za jezik. To su pravila, a ne izvedene preporuke. Mada je stvar obratna: normativisti o svojim "pravilima" govore kao o "preporukama", dok se na osnovu Klajnovih preciziranja preporuka (kako on smatra da ih treba tumačiti; pri svemu tome, opet je izuzetno korisno čitati što je on stvarno napisao, a ne ono što se želi videti) izvode "pravila". Uzmi Gramatiku srpskoga jezika (to je i univerzitetski udžbenik) i Pravopis srpskoga jezika i to su dovoljne smernice. Ako ti u Pravopisu stoji "može ovako i onako", onda to znači da je "ovako i onako" u normi prihvatljivo. Normativni akt savremenog standardnog srpskog jezika je dotični Pravopis, a ne Klajnov priručnik. Priručnik se treba upravo kao priručnik i shvatati. --Miloš Rančić (razgovor) 16:17, 17 jun 2005 (CEST)
• Takođe, normativne akte savremenog srpskog jezika izdaje Odbor za standardizaciju srpskog jezika. I ma koliko neko bio autoritet (uostalom, Klajn je i član Odbora; ne znam za Prćića), ono što nije definisano Pravopisom ili aktima Odbora nije ni deo standardnog jezika, već je deo uputstava za lepo pisanje kako ih neko od njih vidi. A to ima društvenu, ali ne i normativnu težinu (osim, naravno, ako nije prepev nekog konkretnog pravopisnog pravila). Stoga se na osnovu tih uputstava može reći "da je nešto lepo", ali ne i "da je nešto pravilno". A to je potpuno druga kategorija. Subjektivna, pre svega. --Miloš Rančić (razgovor) 16:17, 17 jun 2005 (CEST)
• Ono za London si potpuno promašio. "London" pišemo i govorimo tako iz sličnog razloga iz kog pišemo i govorimo Rim a ne Roma. A ako je Prćić etimologiju izgovora i pisanja "London" objasnio na taj način, onda je diletant. Jel objašnjava tako i Šekspira i trolejbus? --Miloš Rančić (razgovor) 16:17, 17 jun 2005 (CEST)
• I umalo da zaboravim: Biblioteka Odbora. --Miloš Rančić (razgovor) 16:18, 17 jun 2005 (CEST)