Википедија:Трг/Архива/Разно/4

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пажња!!! Пажња: Ова страна је архива. На њој се налазе раније расправе, које су склоњене ради олакшавања праћења актуелних тема. Молимо вас да овде не постављате своје коментаре. Ако баш желите да дате коментар на неку од тема, можете то да урадите на актуелној страни, уз цитирање битног дела одавде. Имајте, међутим, у виду да се ове теме више не сматрају актуелним.
Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50
51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75

Улице, улице...[уреди]

Скоро сам наишао на више чланака о улицама, које по мом мишљењу би требало обрисати, јер стварно не служе ничему а мислим такође да то нису енциклопедијски чланци. Нпр: Николе Тесле (улица у Београду). У реду да постоје НЕКЕ улице, нпр неки булевари или нешто слично, али ово је претеривање.

--Милан Јелисавчић 10:27, 6 октобар 2005 (CEST)

Слажем се са тиме да неке непотребне улице треба да се бришу.. ипак, постоји много чланака који су пречи на листи за одстрел (види 100. век и Разговор:100. век). Проблем је у томе што постоји велики број (по мојој грубој процени до 2000) чланака које би требало одстранити. Ако бисмо њих обрисали одједном, дошло би до рапидног пада броја чланака на нашој Википедији, а искуство је показало да број чланака може у великој мери да утиче на мотивисаност корисника, па би такав пад био прилично деморалишући. Е сад, постоје два решења. Једно је да се сачека са милошевим масовним уносом, па да симултано бришемо чланке, и уносимо нове машински генерисане. Друга варијанта је да се договоримо да један корисник (да не би било забуна) крене да сваког дана брише по рецимо 3 непотребна чланка, и овако постепено да смањујемо број чланака којима није место на Википедији. Ова два решења наравно могу да буду комплементарна. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:50, 6 октобар 2005 (CEST)
Мислим да је ипак боље решење да се неко задужи (боље два човека) да дневно брише 2-3 чланка, најбоље неко од људи ко је стално на ИРЦ-у, јер Милош тај масовни унос најављује месецима и по свој прилици не намерава у скорије време да почне с њим. --Милан Јелисавчић 21:30, 6 октобар 2005 (CEST)
Хехе. То је прича за себе. Надам се да Милош ово чита. :) --Дунго ۞ 21:32, 6 октобар 2005 (CEST)

Српска граматика[уреди]

Као дио развоја уџбеника српског језика за говорнике енглеског, на енглеским вики уџбеницима почет је модул „Српска граматика“ (ево га овдје), па ми је потребна помоћ свих наших лингвиста и познавалаца наше граматике да се тај модул развије, пошто ја не могу сам, јер сам већ доста заузет пишући лекције за тај уџбеник, а волио бих да уџбеник и граматика буду завршени у исто вријеме. Дакле, требају ми језикословци да пишу граматику! Не би било лоше да видите како су Нијемци то урадили - овдје - па да направимо нешто слично. Хвала. --Ђорђе Д. Божовић 03:48, 9 октобар 2005 (CEST)

SATURN[уреди]

SATURN[уреди]

NASTANAK IMENA SATURNA PO RIMSKOJ MITOLOGIJI

Погледај:
  • Сатурн
  • O.E. Sætern "Italic god," also "most remote planet" (then known), from L. Saturnus, Italic god of agriculture, possibly from Etruscan. Derivation from L. serere (pp. satus) "to sow" is said to be folk-etymology. Identified with Gk. Kronos, father of Zeus. Also the alchemical name for lead (c.1386). In Akkadian, the planet was kaiamanu, lit. "constant, enduring," hence Heb. kiyyun, Arab. and Pers. kaiwan "Saturn." (са Online etimology dictionary)
Kaster 22:35, 13 октобар 2005 (CEST)

URAN[уреди]

NASTANAK IMENA URANA PO RIMSKOJ MITOLOGIJI.MOLIM VAS POMOZITE MI OVO MI JE POTREBNO ZA FAKULTET

Погледај:
  • Уран
  • first planet discovered that was not known in ancient times, named for the god of Heaven, husband of Gaia, the Earth, from L. Uranus, from Gk. Ouranos lit. "heaven," in Gk. cosmology, the god who personifies the heavens, father of the titans. Cf. Urania, name of the Muse of astronomy, from Gk. Ourania, fem. of ouranios, lit. "heavenly." Planet discovered and identified as such in 1781 by Sir William Herschel (it had been observed before, but mistaken for a star, cf. 1690 when John Flamsteed cataloged it as 34 Tauri); Herschel proposed calling it Georgium Sidus, lit. "George's Star," in honour of his patron, King George III of England. "I cannot but wish to take this opportunity of expressing my sense of gratitude, by giving the name of Georgium Sidus ... to a star which (with respect to us) first began to shine under His auspicious reign." [Sir William Herschel, 1783] The planet was known in Eng. in 1780s as the Georgian Planet; Fr. astronomers began calling Herschel, and ult. Ger. astronomer Johann Bode proposed Uranus as in conformity with other planet names. However, the name didn't come into common usage until c.1850. - Са Online etymology dictionary
  • Uranus na Wikipediji na engleskom
Један од тих извора ће ти ваљда помоћи :-) Kaster 22:47, 13 октобар 2005 (CEST)

Желео бих само да исправим колегу Јованавб који ме сматра за женско. Колега Јованевб ја нисам сека, ја сам бата. Мада је, искрено речено, мој надимак Спадало средњег, дакле неодређеног рода па се користим овом приликом да обавестим и остале колеге (и колегинице): ЈА САМ БАТА!

agorafobija[уреди]

dali ima neko ko može da mi objasni ovaj termin, ako uopšte postoji

poydrav svima

bojan

Поздрав Бојане. Агорафобија представља болестан страх од отвореног, празног простора (или, тачније али ређе, од прелажења преко тргова и улица). Реч је грчког порекла и настала је од речи агора што је синоним за латински форум или на српском (иронично) трг. --Дунго ۞ 19:49, 16 октобар 2005 (CEST)

Незавршени чланци[уреди]

Приметио сам да се број чланака значајно повећава у последње време. Мислио сам да је то квалитативан напредак, али сам на моје разочарање схватио да је у питању пуки квантитет. Све чешће ми се дешава да допуњавам поједине недовршене чланке који се односе на тему за коју сматрам да мора да буде боље обрађена. Заправо и не памтим када сам задњи пут ја написао нови чланак. Мислим да су следећи примери права срамота. Барем их се ја стидим. Косовска битка, Маричка битка. Мислим да је у оваквој ситуацији боље не започињати чланак него дозволити да српска Википедија има патрљке који се односе на овако битне догађаје у српској историји.

Ово није напад. Ово је само конструктивна критика. Дајте да поделимо посао и да заједнички обрадимо ове теме на опште задовољство. --Краљевић Марко 23:19, 17 октобар 2005 (CEST)

Слажем се са констатацијом да треба да имамо квалитетне чланке и што мање клица. Питање је којим путем кренути:
  • Брисати "важне" клице/чланке ако немају одређени иницијални квалитет (имплицитно и квантитет), по девизи боље "ништа него ишта"
  • Оставити стање какво јесте
  • Побољшати/Проширити све (!) "важне" клице на задовољавајући квалитет/квантитет
Ја сам и за прву а и за трећу солуцију. Наравно, то не иде преко ноћи и за почетак захтијева прављење листе "важних" а запуштених чланака. Можда би требало основати "тим за санацију", који би имао неограничена права и слободе да среди те чланке. Сигурно их није више од 1000 :-)
Шта кажу остали? --Kaster 02:24, 18 октобар 2005 (CEST)

Премештај[уреди]

Са дела где су странице које треба средити, одрадио сам два текста, К98 и Макс Ромео али они се и даље налазе тамо. Треба ми помоћ како да "нестану" оданде јер су довољно сређени да им тамо није место.Наравно, и објашњење начина да знам за убудуће. --Симба 06:26, 18 октобар 2005 (CEST)

Не знам на који "део" мислиш. Једино Категорија:Чланци за сређивање је нешто што је слично томе што си описао и та категорија не садржи те ставке... Можда само треба да поново отвориш страну и/или очистиш кеш твог браузера... --Дунго ۞ 08:13, 18 октобар 2005 (CEST)

разбијање страна[уреди]

Молим неког да ми објасни како се врши разбијање страна или да ми каже где могу то да пронађем објашњење за то.

Нигде нисам нашао литературу о разбијању, вероватно јер је и нема, а то је могуће због тога што је то релативно једноставно. Само треба пренети делове једног чланка у друге чланке по тематици и здравом разуму. Не видим шта ту није јасно. Ако ти нешто конкретније није јасно поводом овога, питај конкретније :) --Дунго ۞ 19:35, 18 октобар 2005 (CEST)

Није ми јасно[уреди]

Ћирилизовао сам текст К98 али под називом К98 Маузер. Сад, кад одем на К98 он ме преусмери на К98 Маузер а ја би да нестане К98 него да остане само К98 Маузер (упростио сам). Како??? Такође би да се наслов К98 избаци из чланака за ћирилизовање јер је сређен. Кеш сам испазнио и сад не знам шта још да урадим.--Симба 20:49, 19 октобар 2005 (CEST)

Када си ме питао шта није у реду, ја сам чланак K98 (латиничко К) обрисао и редиректовао га на чланак K98 (ћириличко К), дакле претпостављам да је то био проблем, чланак се више не налази на списку чланака којима је потребна ћирилизација. Уколико мислиш да чланак K98 не треба да постоји слободно реци и ми ћемо га обрисати. --Саша Стефановић ® # 21:11, 19 октобар 2005 (CEST)
Мени се чини да је већ рекао. Вандал Б 08:10, 20 октобар 2005 (CEST)

Poreklo Srba[уреди]

odakle je pravo poreklo srba, sa kim su se sve mesali na balkanu i ko zna gde?

Того[уреди]

Ако неко може да ми помогне и убаци слику заставе и грба у чланак Того била бих му изузетно захвална јер мени нешто никако не иде.--Sladja811 02:45, 21 октобар 2005 (CEST)