Википедија:Uživo/Vikimanija 2011.

Ovaj izveštaj je napisao Filip Maljković u prvom licu!

Još jedna Vikimanija održana je ovog leta. Sedma po redu, ove godine je organizovana u Haifi, u Izraelu. Iako je bilo dosta protivljenja u vezi sa odabirom lokacije, organizacioni tim je pokušao tokom proteklih više od godinu dana da umiri sve zabrinute, objasni zašto je moguće organizovati uspešnu konferenciju u Izraelu i pomogne u dolasku svih koji su u mogućnosti za to. Prvobitne bojazni ispostavile su se neosnovanima, jer ne samo da je organizacioni tim uspeo da napravi uspešnu Vikimaniju, već je uspeo da napravi do sada najveći i najbolji viki događaj u svetu. Kao i svake godine, i ovaj put sam iskoristio konferenciju da upoznam nove ljude, vidim se sa onima koje već znam i otputujem malo kroz nepoznatu zemlju. Pored mene je kao predstavnik sa srpskog govornog područja Vikimaniji prisustvovao i Miloš, a prvi put na Vikimaniji je bio i kolega iz hrnjiki.

Pre konferencije

U Bahai bašti

Nekoliko nas je iskoristilo par dana pred samu konferenciju za razgledanje Haife, njenih fantastičnih Bahai bašti, kao i nekih arheoloških nalazišta u okolini.

Još pre same konferencije smo obišli Auditorijum Haife, mesto održavanja konferencije. Dva dana pre same konferencije bilo je drugih pretkonferencijskih programa, a opis drugog dana sledi u sledećem odeljku.

Sreda, 3. avgust 2011.

U sredu je bilo više aktivnosti za one koji su došli nešto ranije u Izrael. Paralelno je održan drugi dan sastanka za developere, zatim sastanak odbora Zadužbine, a i kraći sastanak vezan za KomKom. Kako sam i sam član KomKom, želeo sam da prisustvujem tom sastanku, ali je prednost imao sastanak ogranaka, koji se takođe održavao istovremeno. To je bio sadržajniji i važniji sastanak, pa se opredelih za njega. U nastavku sledi kratak opis tog sastanka.

Panel tokom sastanka ogranaka

• Najpre je napravljen kratak uvod, a zatim su svi prisutni krenuli sa predstavljanjem sebe i ogranka čiji su član/predstavnik.
• Diskusija o zapošljavanju ljudi u ogranke: prednosti i mane "nabavljanja" prvog zaposlenog, otvorena diskusija o temi – pričali su predstavnici ogranaka koji već imaju zaposlene i nekih ogranaka koji tek planiraju da zaposle nekog – poteškoće, razlozi za/protiv, problemi specifični za pojedine države; zaključci: za ozbiljne stvari ne sme se zavisiti od volontera, koji uvek mogu da nestanu; neko mora da radi dosadne, administrativne poslove; moguće organizovati događaje bez plaćenog osoblja, ali rad u organizaciji nije samo jedan događaj; treba biti obazriv zbog relacije zaposleni-volonteri...
• Veza vikipedijanske zajednice sa lokalnim ogrankom: zajednica može imati koristi od ogranka (projekti, finansiranje); uvek postoje kritičari u zajednici; konflikti nastaju usled lošeg razumevanja poente i ciljeva ogranaka i loše komunikacije; neki ogranci ograničavaju učešće na samo Vikipedijance; loša geografska dispozicija države utiče na učešće zajednice u ogranku; neizbežna dihotomija – neaktivni članovi sa jedne strane i veoma aktivni sa druge; nekad čovek treba da napravi izbor: ili da se bazira na aktivnost na Vikipediji i ostalim projektima ili da se aktivira u ogranku; tipičan viki korisnik ne odgovara profilu/potrebama tipičnog člana ogranka; moguća motivacija za učešće u ograncima: deljenje sertifikata urednicima da su Vikipedijanci; treba da postoji dvosmerna komunikacija između ogranaka i zajednice
• Načini interne komunikacije u ogranku: mejling liste, sastanci uživo, TeamSpeak, IRC, Skype, EtherPad, Twitter... bitna transparentnost, održavati kraće, ali relativno česte sastanke.
• Sudske tužbe vezane za Zadužbinu Vikimediju i ogranke (primeri iz Kenije, Holandije, Poljske, Italije, Australije, Austrije) ili samo pretnje; OTRS je često prvi kontakt sa tužiocima; moguće je naći Vikipedijance koji bi radili pro bono.
• Veza između Zadužbine i ogranaka:
  • Vikimedija Ujedinjenog Kraljevstva (prva verzija) ukinuta zbog poreskih problema (postoje šanse da će se isto desiti i sa sadašnjom, drugom verzijom tog ogranka)
  • Ugovor o fandrejzingu – nepoštovanje krajnjih rokova i opšti haos u koordinaciji i brzinama ogranaka; problem je nedovoljno dobra komunikacija; potencijalni problemi: 1) blagajnik sa bankovnim računom na Kanarskim ostrvima nestane → loše se održava na ceo pokret, ne samo na taj ogranak 2) ne upotrebljava se postojeći novac, a traži se za donaciju još novca
  • Pitanje akauntabilitija
• Movement Roles Project – projekat definisanja svih aktera u Vikimedijinom pokretu i nalaženja rešenja određenih problema koji se javljaju u njemu; pričalo se o nedavno dovršenom predlogu povelje, koju bi svi akteri trebalo da potpišu kada se finalizuje i koja bi bila nevezujući ugovor, i koja nije nešto što nameće Zadužbina; diskusija je bila dosta povezana sa prethodnom temom.

Žurka na krovu

Uveče smo grupno otišli u centar grada, na krov zgrade Titan koledža, gde je održana zanimljiva žurka dobrodošlice za sve Vikimanijake. Predivan pogled, fina klopa, dobra muzika i zanimljivo društvo doprineli su da ta žurka bude veoma odličan način za nezvanično otvaranje Vikimanije. Stoga možemo ovaj dan nazvati nultim danom Vikimanije. :)

Četvrtak, 4. avgust 2011.

Prvi zvanični dan Vikimanije počeo je otvaranjem, kao što to dolikuje jednoj velikoj konferenciji. Otvaranje je održano u najvećoj sali u Auditorijumu, sa velikom medijskom propraćenošću i profesionalnom realizacijom. Najpre se dr Šejzaf Rafaeli, predstavnik Univerziteta u Haifi, obratio prisutnima i zvanično otvorio konferenciju, zatim se publici obratio Tomer Ašur, predsednik Vikimedije Izraela, potom je Meir Šitrit, predsedavajući komiteta za nauku i tehnologiju u Knesetu i bivši ministar unutrašnjih poslova Izraela, izrazio svoju oduševljenost Vikipedijom i činjenicom da se Vikimanija održava u njegovoj zemlji, a na kraju je održano poduže predavanje profesora Johaja Benklera, nazvano Vikipedija kao model za novi pogled na društvene veze. Profesor Benkler je pričao o otvorenim umreženim društvima i mestu Vikipedije u takvom modelu, zatim kako se Vikipedija uklapa u ekonomske modele i kako je evoluirala iz štampanih enciklopedija. Zapravo, pričao je o još nekim stvarima, ali meni to predavanje nije bilo preterano interesantno.

Panel odbora Zadužbine

Posle pauze, u istoj sali prepunoj ljudi, Su Gardner je održala sada već tradicionalnu prezentaciju stanja u Zadužbini: pričala je o statističkim podacima vezanim za dosadašnje stanje, o planovima Zadužbine za budućnost, koji se uglavnom tiču sledećih nekoliko stvari: razvoj u Globalnom jugu, privlačenje više žena u pokret, bolja podrška za mobilne telefone i privlačenje više aktivnih korisnika. Nakon njenog izlaganja, ceo odbor Zadužbine Vikimedije je seo pred publiku i bio otvoren za razna pitanja prisutnih. Pitanja su se ove godine ticala društvenih mreža, mogućnosti otvaranja novih projekata, mogućnosti stvaranja novih ogranaka u SAD, planova Zadužbine za Afriku itd.

Nakon ovih plenarnih obraćanja, krenule su paralelne sesije, i to po pet komada u svakom terminu, tako da će se većina mojih daljih opisa ticati samo onih sesija na kojima sam bio.

Ankete urednika i analize.

• Istraživanje vezano za trendove uređivanja – Beri Njusted i Haui Fang su dali grafičke prikaze o trendovima na velikim Vikipedijama, kada je reč o urednicima i jasno je da su slični trendovi za većinu velikih Vikipedija, gde je pik, odnosno vrhunac aktivnosti, bio 2007. godine, a onda je došlo do opadanja aktivnosti, odnosno stagnacije.
• Anketa urednika – Stiven Voling je izneo neke detalje vezane za ovu anketu; naime, bilo je 5073 učesnika na 22 jezika. 90,7% učesnika je bilo muškog pola, većina intervjuisanih je završila fakultet i zaposlena je, a jedan od bitnijih zaključaka je da reverti nisu toliko problematični, ukoliko se dobro objasne.
• Vikimedijino leto istraživanja – kratak statistički pregled vezan za Vikipediju na engleskom jeziku i nove korisnike na njoj
• Globalna raspodela izmena i čitanja na Vikipediji – Erik Zahte je dao geografsko-grafičku predstavu statističkih podataka, vezanih za broj, učestanost izmena, posete preko mobilnih telefona i sl.
• Anketa zadovoljenosti urednika – Manuel Merc je pričao o tome kako šabloni na vrhu strane predstavljaju velike probleme za novajlije. Stoga je on predložio tehničko rešenje, a onda ga primenio, anketirao korisnike (neregistrovane, registrovane i administratore) i izveo određene zaključke na osnovu statističke analize odgovora korisnika u vezi sa njihovom zadovoljenošću.

Movement Roles projekat – kratak uvod, dosadašnji progres (tj. predloženi modeli), preporuka za zajednicu, par detalja o predloženoj povelji i podela na tri diskusione grupe. Kako mi ova tema nije bila naročito interesantna, nisam učestvovao ni u jednoj od grupa, pa sam iskoristio to vreme za diskusiju sa još nekim Vikimanijacima i aktivnosti na internetu. :)

Žurka u bašti – veselo i nasmejano

Posle ovoga je bila određena pauza, a oko pola 8 uveče je počela žurka u bašti auditorijumskog kompleksa, gde je poslužena večera, a Vikimedijanci su imali mogućnost da razgovaraju na travi i prosto se druže. U jednom trenutku je počeo koncert na obližnjoj bini, gde je relativno poznata izraelska grupa svirala i pevala obrade hitova osamdesetih i devedesetih za nas. U svakom slučaju, bilo je zabavno, a bilo je interesantno videti i dobar broj Viki-gikova kako igra. I tako prođe prvi dan konferencije.

Petak, 5. avgust 2011.

Drugi zvanični dan Vikimanije imao je više konferencijskih aktivnosti, jer je bilo samo jedno plenarno predavanje. Reč je o predavanju dr Džozefa Rigla pod nazivom Vikipedija I/Ili: ispunjeno proročanstvo, srećna nezgoda, informaciona apokalipsa? Dr Rigl je pričao o tome kako su još neki poznati ljudi imali slične ideje Vikipediji: Deni Didro (NTG), Pol Otle (hiperveze, BOI), H.Dž. Vels (ideje slične misiji Zadužbine za Vikipediju). Takođe je izneo razne "istorijske" citate vezane za Vikipediju, zatim je pričao o pretečama Vikipedije i o samoj Vikipediji, kao veoma srećnoj slučajnosti. Meni je ovo predavanje bilo dosta zanimljivije od jučerašnjeg.

Program kampus ambasadora i GLAMorous.

• Program kampus ambasadora – to je projekat Zadužbine Vikimedije u SAD, koji predstavlja uopštenje i proširenje već uspešnog projekta Inicijative javne politike, gde studenti pišu članke na Vikipediji kao deo svojih fakultetskih kurseva. Bilo je reči o iskustvima i zaključcima sa realizacije projekta, planovima za SAD (cela država je pokrivena), a predavač je govorio i o tome kako obezbediti entuzijazam studenata i kakve kvalitete ambasadori treba da imaju – idealno, treba da budu fuzija studenta i eksperta za Vikipediju.
• Nove šanse u GLAM-viki saradnji – Lori Filips je pričala o dosadašnjim saradnjama kulturnih institucija sa viki projektima, sa posebnim akcentom na onu saradnju u koju je sama ona uključena – e-volunteer program u Indijanapolisu.
• Javna umetnost – Sara Stirč, koja je zaposlena u Smitsonijanu, pričala je o svojoj ljubavi prema javnoj umetnosti i povezanom projektu, čiji je efekat bilo generisanje velikog broja fotografija i članaka.
• Izraelski muzej u Jerusalimu – Alison Kupjecki, kustos ovog muzeja, pričala je o GLAM-viki saradnji iz perspektive kustosa; najviše je pričala o informacionom centru, koji je razvijen u njenom muzeju, a pričala je i o umetnosti deljenja informacija

Miloš na svom predavanju

Pospešivanje učešća

• Pospešivanje učešća u Vikimedijinim projektima – Brendon Haris, Haui Fang i Stiven Voling su pričali o dodacima za MedijaViki softver, kojima se cilja da se zadrže stari korisnici i privuku novi.
  • Povratne informacije vezane za članke – povratne informacije čitalaca su veoma korisne pri izradi članaka, a računa se na to da ako neki čitalac oceni stranu, možda će hteti i da uređuje; izvršeno je relevantno istraživanje i zaključak je bio da 17% želi da uredi članak nakon ocenjivanja, 15% je zapravo završilo sa uređivanjem članka, dok većina misli da će ocenjivanjem članka doprineti njegovom poboljšanju, odnosno doprineti Vikipediji.
  • Vikiljubav – opcija nedavno omogućena samo na ennjiki, koja pokazuje koliko neko ceni izvesnog korisnika; ovo, zapravo, predstavlja institucionalizaciju spomenica i donekle formalizuje proces davanja istih; zaključeno je da je veći deo tih davanja intergeneracijski (kada je viki-starost u pitanju); takođe je primećeno da se vikiljubav upućuje korisnicima koji imaju dosta izmena, što ni ne treba da čudi.
  • Raspoloženje – ostavljena je mogućnost novim korisnicima da nakon neke svoje akcije na Vikipediji daju povratnu informaciju o tome kako se osećaju; istraživanje je utvrdilo da je više od polovine korisnika srećno nakon akcije, ali da je, ipak, trećina zbunjena.
  • Globalni profil – postojanje jedinstvene profil-strane za globalne naloge, tako da nije potrebno praviti korisničke strane za svaki projekat na kome korisnik ima nalog, već je dovoljno popuniti određeni formular, kako bi se automatski generisala profilna strana.
  • Ostale novotarije koje su i dalje u fazi pripreme
• Inkubator za novajlije – predlog koji dolazi od jednog saradnika sa Vikipedije na ruskom jeziku, koji suštinski zahteva postojanje posebnog NO_INDEX "imenskog prostora", koji bi služio kao pesak za novajlije, prostor za pisanje članaka, pomoć od strane iskusnih korisnika itd; osmišljen je i princip funkcionisanja takvog modela
• Kakvo je mesto kompanijama na Vikipediji? – Kristof Ener je pričao o tome kako su kompanije evoluirale (od prostog reklamiranja na Vikipediji, do poštovanja principa slobodne enciklopedije), dok vikipedijanska zajednica nije (nismo voleli kompanije ranije, a ne volimo ih ni sada), pa je izneo načine kako kompanije mogu validno doprineti Vikipediji; kompanije mogu da se uklope u pravila Vikipedije i pišu dobre članke, dopunjuju ih informacijama i sl; trenutno, u velikim kompanijama, nema novca koji ide na istraživanje i razvoj vezan za Vikipediju, pa bi to definitivno moglo da se popravi; takođe pomaže kada kompanije prave svoje vikije, pa njih popularizuju i popunjavaju sadržajem, koji može biti koristan za Vikipediju.
• Projekat poboljšanja pravljenja naloga – Lenart Guldbrandson je pričao o svom projektu, koji bi trebalo da olakša proces pravljenja naloga; na osnovu ankete (zašto su se korisnici uopšte registrovali), preko testova niskog kvaliteta do testova visokog kvaliteta, došao je do određenih zakuljčaka.

Posle ove dve sesije, tj. niza predavanja, usledio je kratak predah za ručak. Međutim, i ta pauza je prošla krajnje radno. Tokom ručka, skoro svi prisutni stjuardi su se okupili na zajednički ručak, kako bi raspravljali o stvarima bitnim za stjuarde. Iako teme nisu nešto posebno poverljive, kako niko nije smeo da prisustvuje sastanku osim samih stjuarda, nije u redu ni da ovde pišem o čemu se govorilo. U svakom slučaju, posle ručka nastavismo sa još tri bloka predavanja.

Antivandalizam i pregled operacija.

• Antivandalizam – Endru Vest je uradio malo istraživanje vezano za borbu protiv vandalizma, uglavnom na Vikipediji na engleskom jeziku; postoji više pristupa problematici; jedan je korišćenjem Wikitrust-a, drugi je upotreba botova i povezanih frejmvorka, kao što su ClueBotNG, Huggle, STiki, sa posebnim akcentom na ovo poslednje; bilo je reči i o budućnosti antivandalizma (na primer, uvođenje Pending Changes ekstenzije uglavnom onemogućuje vandalizme da budu vidljivi za korisnike, a valjalo bi kada bi postojala i direktna podrška u MedijaVikiju).
• Spam spoljašnjih veza – bilo je reči o mehanizmima za detekciju spama, kao što je konsultovanje javno dostupnih crnih listi, računarska analiza parametara izmene, postojanje beklinkova itd.
• Pregled tehničkih operacija u Zadužbini Vikimedija – Rob Halsel je dao zanimljiv pregled vezan za servere Vikimedije: postoji nekoliko centara podataka: novi u Ašbernu, Virdžinija (350 servera), glavni u Tampi, Florida (300 servera), pomoćni u Amsterdamu (110 servera); bilo je reči o konfiguracijama servera (Ubuntu Linux, kao najčešći operativni sistem, Apache kao vebserver, MySQL za baze podataka i Squid i Varnish za keširanje) i načinima kako Vikimedija rešava određene izazove, s obzirom da je Vikipedija jedan od najposećenijih sajtova na Internetu

Međukulturalni problemi.

• Nedostajući jezici u Vikimediji – Miloš je pričao o statistikama vezanim za nedostajuće jezike, dao je istorijski pregled, sadašnje stanje i predikcije budućnosti
• Međukulturalni problemi u Vikimedijinim projektima – Delfin Menar je pričala o tome kako lokalna kultura može da utiče na međuljudske odnose i uopšte fokus projekta; ona je identifikovala jezik, politiku i istoriju kao tri najčešća razloga za međukulturalne rasprave i ponudila pet načina za rešavanje tih rasprava: kompromis, konsenzus, "istina je negde između", "najuporniji pobeđuje" i doslovno poštovanje pravila.
• Iberokoop – predstavnici ogranaka iz Argentine, Čilea i Meksika su dali pregled Iberokoopa, odnosno unije i koordinacije ogranaka iz iberofonih zemalja: istorijat, ciljevi, dosadašnji i budući zajednički projekti, nedavno održana konferencija u Buenos Ajresu itd.

U skladu sa dugogodišnjom tradicijom, i ove godine je održana sesija "munjevitih prezentacija", gde svako ima po pet minuta da na brzinu kaže nešto o onome čime se bavi ili onom što ga interesuje ili štagod, a da je vezano za temu konferencije. Pošto je ovo bila poslednja sesija za ovaj dan, iskoristio sam je za internet stvari, ali sam donekle i slušao predavanja. Međutim, nisam ostao do kraja, tako da je naredni spisak učesnika i tema nepotpun:

1. Jedan izraelski NGO (čiji je sajt baziran na vikiju) vezan za zdravlje
2. Ziko van Dajk je samoproklamovani frik za terminologiju, pa je svojih nekoliko minuta iskoristio za izražavanje nezadovoljstva u vezi sa činjenicom da mnogi koriste neadekvatne termine u svetu Vikimedije
3. Tobijas je pričao o njegovoj ideji nazvanoj Community Broadcast Tool, kojom bi se sistematizovao i optimizovao način za prikazivanje bitnih informacija svim registrovanim korisnicima, s obzirom da smo svi svedoci činjenice da su sajtnotisi često dosadni, a ponekad sadrže i više od jedne poruke, pa je potrebno na neki način ograničiti ih
4. Jan iz Češke je pričao o lokalnim organcima Vikimedije
5. Ajzak iz Kenije i Ričard Farmbrou su pričali o problemu HIV-a i side u Africi
6. Predstavnik Lingvističke fondacije je predstavio tu organizaciju i dao par zanimljivih statistika
7. Bilo je govora o upitima na Vikipedijine članke i prikazu rezultata na mapi, korišćenjem koordinata iz članaka.
8. Erik Meler je pričao o taksonomiji Viki sveta

Sve što znate je pogrešno panel

Kako je u Izraelu Judaizam glavna religija, Sabat je bilo nešto što nismo mogli da izbegnemo. Kako Sabat počinje u petak uveče, ništa nije bilo planirano za ovaj period, tako da smo imali slobodno vreme, što je poveća grupa Vikipedijanaca iskoristila za odlazak u lokalni restoran. Toliko za danas.

Subota, 6. avgust 2011.

Poslednji dan konferencije bio je i najkraći.

Sve što znate je pogrešno!

• Nereferencirane BŽLj i defamatorne izjave – Oliver je pričao o tome koliko su nereferencirane biografije živih ljudi štetne po nas i druge, uz odgovarajuće statistike
• Plaćeno uređivanje kao razmena igala – Karen je pričala o urednicima frilanserima, koji po zahtevima uređuju određene članke uz određenu naknadu; iznela je pozitivne i negativne strane toga, sa posebnim akcentom na negativne; njena analogija sa iglama i narkomanima znači da se takva praksa ne može zaustaviti, ali se može nekako preduprediti, npr. nekakvom trijažom korisnika.
• Izgubljene funkcionalnosti – Kim Bruning je pričao o "funkcionalnostima" (mada bih ja to pre nazvao praksama i procesima zajednice) na Vikipediji na engleskom jeziku, koje su nekada postojale, ali više ne.
• Stvari o Vikipediji koje nisu tačne – Ket Volš je pričala upravo o onome što naslov kaže: iznela je deset uvreženih mišljenja vezanih za Vikipediju, a koja nisu tačna i podrobno ih objasnila
• Nakon ovih izlaganja, usledio je panel sa svim predavačima iz ove sesije, kako bi mogli da odgovaraju na pitanja iz publike

Organizacija događaja

• Kako započeti žurku na 6 kontinenata – Stiven Voling i Moka Pantejdžes su pričali o svojim iskustvima pri koordinaciji proslave desete godišnjice osnivanja Vikipedije; izneli su statističke podatke, informacije o tome šta se sve radilo, kako je izvedeno i kakvi su im lični utisci
• Viki voli spomenike – Marten Damers i Lodevajk Gelauf iz Vikimedije Holandije su pričali o ovom velikom evropskom projektu, o istorijatu i pretečama (Viki voli umetnost, vetrenjače), iskustvima, ciljevima, motivima i budućim planovima.
• Vikipedija zauzima tvoj grad – Rajan Kalderi je objasnio poentu ovog projekta, koji je nešto širi i opštiji od Viki voli spomenike i u kome svako može da učestvuje; poenta je fotografisanje bilo kakvih znamenitosti u izvesnoj lokaciji ili okolini; dat je istorijat i prikazan je softver na Tulserveru koji se koristi za ove svrhe, uz kratki tutorijal korišćenja istog.

Unesko panel

Džimi i Kazahstanac

I danas sam učestvovao u tematskom ručku, koji je, u ovom slučaju, bio otvoren za javnost i uključivao je znatno veći broj ljudi. Naime, reč je o CEE ručku, gde su se našli predstavnici centralno- i istočno- evropskih zemalja, uključujući Poljsku, Austriju, Mađarsku, Češku, Rusiju, Bugarsku, Makedoniju, Hrvatsku i, naravno, Srbiju. Na ovom sastanku napravljeni su temelji centralno-istočno-evropske saradnje, na osnovu čega je kasnije napravljena mejling lista i strana na meti. Bilo je razgovora o zajedničkim problemima koje lokalni ogranci iz ovih zemalja imaju i predloženo je da se u Pragu dogodine održi prvi sastanak ovih ogranaka.

Unesko i outreach

• Vikipedija kao Uneskova svetska baština – Katrin Šonevil iz Vikimedije Nemačke je pričala o ovom projektu, koji je započet početkom ove godine, dala je pozadinu, prikazala ideju i spomenula peticiju, koja se i dan danas može potpisati; nakon njenog izlaganja, usledio je panel, kog su činili Pavel Rihter, Florans Devuar, Lijam Vajat i Džimi Vejls; u okviru samog panela je najpre bila diskusija o prednostima i manama ovog projekta, a zatim je došao red na pitanja iz publike.
• Za drugi deo ove sesije nisam imao vremena ni volje, pa sam otišao.

Organizacioni tim

Na kraju, kao posebna sesija, bio je završni govor Džimija Vejlsa, koji je pričao o zdravlju zajednice; izneo je da je broj urednika koji imaju više od pet izmena manje-više stabilan, ali da je bitniji kvalitet; konstatovao je da treba poboljšati softver kako bi uređivanje i ostale akcije bile jednostavnije, kao i da treba uprostiti određene bespotrebno zakomplikovane procese zajednice, tako da se novajlije ne bi pogubile pri potrebi da npr. prosto premeste stranu. Na kraju izlaganja, Džimi je uveo godišnju nagradu koju će od sad on dodeljivati – Vikipedijanac godine; ove godine, to je Rauan Kenžekanuli, urednik iz Kazahstana. Pošto je Džimijev rođendan bio veoma blizu, organizatori iz Izraela potrudili su se da to propisno obeleže, tako da je na scenu došla i rođendanska torta. Nakon uobičajenog, ali posve kratkog, vremena za pitanja iz publike, konferenciju je zvanično zatvorio Deror Avi, generalni menadžer konferencije, uz, naravno, zahvalnice sponzorima, svim učesnicima u organizaciji, kao i učesnicima u konferenciji, bez kojih sam događaj nikako ne bi mogao da uspe.

Nakon grupnog fotografisanja i odmora, otišli smo na žurku na plaži – pokraj velikih talasa Mediterana, uz dobru hranu i piće, Vikimedijanci su proveli nezaboravno veče, igrajući, razgovarajući i, uopšte, dobro se provodeći.

Posle konferencije

Trojica putnika na Masadi

Nedelja, 7. avgust, bila je rezervisana za organizovane obilaske znamenitosti u okolini Haife (ili u samoj njoj), a ja sam odabrao obilazak Nazareta i Galilejskog jezera. Potonjih nedelju dana umora u Izraelu, proveo sam sa Federikom iz Italije i Niklasom iz Finske. Najpre smo obišli pustinjske gradove Avdat, Mamšit i Masadu, kupali smo se u Mrtvom moru, otišli u Jerusalim i Vitlejem i na kraju završili u Tel Avivu.

Zaključak

Nesumnjivo najbolje organizovana Vikimanija do sada, za mene je predstavljala odličan provod i jedinstvenu priliku da posetim ovu konfliktnu bliskoistočnu zemlju. Hrana, prevoz, konferencijski program, zabavni program i razne sitnice... sve su to stavke koje su odlično realizovane tokom ove konferencije i zbog kojih sa definitivnom sigurnošću mogu da glasno pohvalim Vikimediju Izrael i sve volontere koji su preko godinu dana učestvovali kako bi napravili najveći i najupečatljiviji viki-događaj u 2011. godini.

filip @ 14:21, 21. avgust 2011. (CEST)