Википедија:Уживо/Викиманија 2011.

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Овај извештај је написао Филип Маљковић у првом лицу!

Још једна Викиманија одржана је овог лета. Седма по реду, ове године је организована у Хаифи, у Израелу. Иако је било доста противљења у вези са одабиром локације[1], организациони тим је покушао током протеклих више од годину дана да умири све забринуте, објасни зашто је могуће организовати успешну конференцију у Израелу и помогне у доласку свих који су у могућности за то[2]. Првобитне бојазни испоставиле су се неоснованима, јер не само да је организациони тим успео да направи успешну Викиманију, већ је успео да направи до сада највећи[3] и најбољи[4] вики догађај у свету. Као и сваке године, и овај пут сам искористио конференцију да упознам нове људе, видим се са онима које већ знам и отпутујем мало кроз непознату земљу. Поред мене је као представник са српског говорног подручја Викиманији присуствовао и Милош, a први пут на Викиманији је био и колега из хрњики.

Пре конференције[уреди]

У Бахаи башти

Неколико нас је искористило пар дана пред саму конференцију за разгледање Хаифе, њених фантастичних Бахаи башти, као и неких археолошких налазишта у околини.

Још пре саме конференције смо обишли Аудиторијум Хаифе[5], место одржавања конференције. Два дана пре саме конференције било је других претконференцијских програма[6], а опис другог дана следи у следећем одељку.

Среда, 3. август 2011.[уреди]

У среду је било више активности за оне који су дошли нешто раније у Израел. Паралелно је одржан други дан састанка за девелопере, затим састанак одбора Задужбине, а и краћи састанак везан за КомКом[7]. Како сам и сам члан КомКом, желео сам да присуствујем том састанку, али је предност имао састанак огранака, који се такође одржавао истовремено. То је био садржајнији и важнији састанак, па се определих за њега. У наставку следи кратак опис тог састанка.

Панел током састанка огранака
  • Најпре је направљен кратак увод, а затим су сви присутни кренули са представљањем себе и огранка чији су члан/представник[8].
  • Дискусија о запошљавању људи у огранке: предности и мане "набављања" првог запосленог, отворена дискусија о теми – причали су представници огранака који већ имају запослене и неких огранака који тек планирају да запосле неког – потешкоће, разлози за/против, проблеми специфични за поједине државе; закључци: за озбиљне ствари не сме се зависити од волонтера, који увек могу да нестану; неко мора да ради досадне, административне послове; могуће организовати догађаје без плаћеног особља, али рад у организацији није само један догађај; треба бити обазрив због релације запослени-волонтери...
  • Веза википедијанске заједнице са локалним огранком: заједница може имати користи од огранка (пројекти, финансирање); увек постоје критичари у заједници; конфликти настају услед лошег разумевања поенте и циљева огранака и лоше комуникације; неки огранци ограничавају учешће на само Википедијанце[9]; лоша географска диспозиција државе утиче на учешће заједнице у огранку; неизбежна дихотомија – неактивни чланови са једне стране и веома активни са друге; некад човек треба да направи избор: или да се базира на активност на Википедији и осталим пројектима или да се активира у огранку[10]; типичан вики корисник не одговара профилу/потребама типичног члана огранка; могућа мотивација за учешће у огранцима: дељење сертификата уредницима да су Википедијанци; треба да постоји двосмерна комуникација између огранака и заједнице
  • Начини интерне комуникације у огранку: мејлинг листе, састанци уживо, TeamSpeak, IRC, Skype, EtherPad, Twitter... битна транспарентност, одржавати краће, али релативно честе састанке.
  • Судске тужбе везане за Задужбину Викимедију и огранке (примери из Кеније, Холандије, Пољске, Италије, Аустралије[11], Аустрије) или само претње; ОТРС је често први контакт са тужиоцима; могуће је наћи Википедијанце који би радили pro bono.
  • Веза између Задужбине и огранака:
    • Викимедија Уједињеног Краљевства (прва верзија) укинута због пореских проблема (постоје шансе да ће се исто десити и са садашњом, другом верзијом тог огранка)
    • Уговор о фандрејзингу[12] – непоштовање крајњих рокова и општи хаос у координацији и брзинама огранака; проблем је недовољно добра комуникација[13]; потенцијални проблеми: 1) благајник са банковним рачуном на Канарским острвима нестане → лоше се одржава на цео покрет, не само на тај огранак 2) не употребљава се постојећи новац, а тражи се за донацију још новца
    • Питање акаунтабилитија[14]
  • Movement Roles Project – пројекат дефинисања свих актера у Викимедијином покрету и налажења решења одређених проблема који се јављају у њему; причало се о недавно довршеном предлогу повеље, коју би сви актери требало да потпишу када се финализује и која би била невезујући[15] уговор, и која није нешто што намеће Задужбина; дискусија је била доста повезана са претходном темом.
Журка на крову

Увече смо групно отишли у центар града, на кров зграде Титан колеџа, где је одржана занимљива журка добродошлице за све Викиманијаке. Предиван поглед, фина клопа, добра музика и занимљиво друштво допринели су да та журка буде веома одличан начин за незванично отварање Викиманије. Стога можемо овај дан назвати нултим даном Викиманије. :)

Четвртак, 4. август 2011.[уреди]

Први званични дан Викиманије почео је отварањем, као што то доликује једној великој конференцији. Отварање је одржано у највећој сали у Аудиторијуму, са великом медијском пропраћеношћу и професионалном реализацијом. Најпре се др Шејзаф Рафаели, представник Универзитета у Хаифи, обратио присутнима и званично отворио конференцију, затим се публици обратио Томер Ашур, председник Викимедије Израела, потом је Меир Шитрит, председавајући комитета за науку и технологију у Кнесету и бивши министар унутрашњих послова Израела, изразио своју одушевљеност Википедијом и чињеницом да се Викиманија одржава у његовој земљи, а на крају је одржано подуже предавање професора[16] Јохаја Бенклера, названо Википедија као модел за нови поглед на друштвене везе. Професор Бенклер је причао о отвореним умреженим друштвима и месту Википедије у таквом моделу, затим како се Википедија уклапа у економске моделе и како је еволуирала из штампаних енциклопедија. Заправо, причао је о још неким стварима, али мени то предавање није било претерано интересантно[17].

Панел одбора Задужбине

После паузе, у истој сали препуној људи, Су Гарднер[18] је одржала сада већ традиционалну презентацију стања у Задужбини: причала је о статистичким подацима везаним за досадашње стање, о плановима Задужбине за будућност, који се углавном тичу следећих неколико ствари: развој у Глобалном југу[19], привлачење више жена у покрет[20], боља подршка за мобилне телефоне[21] и привлачење више активних корисника[22]. Након њеног излагања, цео одбор Задужбине Викимедије[23] је сео пред публику и био отворен за разна питања присутних[24]. Питања су се ове године тицала друштвених мрежа, могућности отварања нових пројеката, могућности стварања нових огранака у САД, планова Задужбине за Африку итд.

Након ових пленарних обраћања, кренуле су паралелне сесије, и то по пет комада у сваком термину, тако да ће се већина мојих даљих описа тицати само оних сесија на којима сам био[25].

Анкете уредника и анализе.

  • Истраживање везано за трендове уређивања – Бери Њустед и Хауи Фанг су дали графичке приказе о трендовима на великим Википедијама, када је реч о уредницима и јасно је да су слични трендови за већину великих Википедија, где је пик, односно врхунац активности, био 2007. године, а онда је дошло до опадања активности, односно стагнације.
  • Анкета уредника – Стивен Волинг је изнео неке детаље везане за ову анкету; наиме, било је 5073 учесника на 22 језика. 90,7% учесника је било мушког пола, већина интервјуисаних је завршила факултет и запослена је, а један од битнијих закључака је да реверти[26] нису толико проблематични, уколико се добро објасне.
  • Викимедијино лето истраживања – кратак статистички преглед везан за Википедију на енглеском језику и нове кориснике на њој[27]
  • Глобална расподела измена и читања на Википедији – Ерик Захте је дао географско-графичку представу статистичких података[28], везаних за број, учестаност измена, посете преко мобилних телефона и сл.
  • Анкета задовољености уредника[29] – Мануел Мерц је причао о томе како шаблони на врху стране[30][31] представљају велике проблеме за новајлије. Стога је он предложио техничко решење, а онда га применио, анкетирао кориснике (нерегистроване, регистроване и администраторе) и извео одређене закључке на основу статистичке анализе одговора корисника у вези са њиховом задовољеношћу.

Movement Roles пројекат – кратак увод, досадашњи прогрес (тј. предложени модели), препорука за заједницу, пар детаља о предложеној повељи и подела на три дискусионе групе. Како ми ова тема није била нарочито интересантна, нисам учествовао ни у једној од група, па сам искористио то време за дискусију са још неким Викиманијацима и активности на интернету. :)

Журка у башти – весело и насмејано

После овога је била одређена пауза, а око пола 8 увече је почела журка у башти аудиторијумског комплекса, где је послужена вечера[32], а Викимедијанци су имали могућност да разговарају на трави и просто се друже. У једном тренутку је почео концерт на оближњој бини, где је релативно позната израелска група[33] свирала и певала обраде хитова осамдесетих и деведесетих за нас[34]. У сваком случају, било је забавно, а било је интересантно видети и добар број Вики-гикова како игра[35]. И тако прође први дан конференције.

Петак, 5. август 2011.[уреди]

Други званични дан Викиманије имао је више конференцијских активности, јер је било само једно пленарно предавање. Реч је о предавању др Џозефа Ригла[36] под називом Википедија И/Или: испуњено пророчанство, срећна незгода, информациона апокалипса? Др Ригл је причао о томе како су још неки познати људи имали сличне идеје Википедији: Дени Дидро (НТГ), Пол Отле (хипервезе, БОИ), Х.Џ. Велс (идеје сличне мисији Задужбине за Википедију). Такође је изнео разне "историјске"[37] цитате везане за Википедију, затим је причао о претечама Википедије[38] и о самој Википедији, као веома срећној случајности. Мени је ово предавање било доста занимљивије од јучерашњег.

Програм кампус амбасадора и GLAMorous[39].

  • Програм кампус амбасадора – то је пројекат Задужбине Викимедије у САД, који представља уопштење и проширење већ успешног пројекта Иницијативе јавне политике[40], где студенти пишу чланке на Википедији као део својих факултетских курсева. Било је речи о искуствима и закључцима са реализације пројекта, плановима за САД (цела држава је покривена), а предавач је говорио и о томе како обезбедити ентузијазам студената и какве квалитете амбасадори[41] треба да имају – идеално, треба да буду фузија студента и експерта за Википедију.
  • Нове шансе у ГЛАМ-вики сарадњи – Лори Филипс је причала о досадашњим сарадњама културних институција са вики пројектима, са посебним акцентом на ону сарадњу у коју је сама она укључена – e-volunteer програм у Индијанаполису.
  • Јавна уметност – Сара Стирч, која је запослена у Смитсонијану, причала је о својој љубави према јавној уметности[42] и повезаном пројекту, чији је ефекат било генерисање великог броја фотографија и чланака.
  • Израелски музеј у Јерусалиму – Алисон Купјецки, кустос овог музеја, причала је о ГЛАМ-вики сарадњи из перспективе кустоса; највише је причала о информационом центру, који је развијен у њеном музеју, а причала је и о уметности дељења информација
Милош на свом предавању

Поспешивање учешћа

  • Поспешивање учешћа у Викимедијиним пројектима – Брендон Харис, Хауи Фанг и Стивен Волинг су причали о додацима за МедијаВики софтвер, којима се циља да се задрже стари корисници и привуку нови.
    • Повратне информације везане за чланке[43] – повратне информације читалаца су веома корисне при изради чланака, а рачуна се на то да ако неки читалац оцени страну, можда ће хтети и да уређује; извршено је релевантно истраживање и закључак је био да 17% жели да уреди чланак након оцењивања, 15% је заправо завршило са уређивањем чланка[44], док већина мисли да ће оцењивањем чланка допринети његовом побољшању, односно допринети Википедији.
    • Викиљубав[45] – опција недавно омогућена само на енњики, која показује колико неко цени извесног корисника; ово, заправо, представља институционализацију споменица[46] и донекле формализује процес давања истих; закључено је да је већи део тих давања интергенерацијски (када је вики-старост у питању)[47]; такође је примећено да се викиљубав упућује корисницима који имају доста измена, што ни не треба да чуди.
    • Расположење[48] – остављена је могућност новим корисницима да након неке своје акције на Википедији дају повратну информацију о томе како се осећају; истраживање је утврдило да је више од половине корисника срећно након акције, али да је, ипак, трећина збуњена.
    • Глобални профил – постојање јединствене профил-стране за глобалне налоге, тако да није потребно правити корисничке стране за сваки пројекат на коме корисник има налог, већ је довољно попунити одређени формулар, како би се аутоматски генерисала профилна страна.
    • Остале новотарије које су и даље у фази припреме
  • Инкубатор за новајлије – предлог који долази од једног сарадника са Википедије на руском језику, који суштински захтева постојање посебног NO_INDEX[49] "именског простора"[50], који би служио као песак за новајлије, простор за писање чланака, помоћ од стране искусних корисника итд; осмишљен је и принцип функционисања таквог модела
  • Какво је место компанијама на Википедији? – Кристоф Енер је причао о томе како су компаније еволуирале (од простог рекламирања на Википедији, до поштовања принципа слободне енциклопедије), док википедијанска заједница није (нисмо волели компаније раније, а не волимо их ни сада), па је изнео начине како компаније могу валидно допринети Википедији; компаније могу да се уклопе у правила Википедије и пишу добре чланке, допуњују их информацијама и сл; тренутно, у великим компанијама, нема новца који иде на истраживање и развој везан за Википедију, па би то дефинитивно могло да се поправи; такође помаже када компаније праве своје викије[51], па њих популаризују и попуњавају садржајем, који може бити користан за Википедију[52].
  • Пројекат побољшања прављења налога – Ленарт Гулдбрандсон је причао о свом пројекту, који би требало да олакша процес прављења налога; на основу анкете (зашто су се корисници уопште регистровали), преко тестова ниског квалитета до тестова високог квалитета, дошао је до одређених закуљчака.

После ове две сесије, тј. низа предавања, уследио је кратак предах за ручак. Међутим, и та пауза је прошла крајње радно. Током ручка, скоро сви присутни стјуарди[53] су се окупили на заједнички ручак, како би расправљали о стварима битним за стјуарде. Иако теме нису нешто посебно поверљиве, како нико није смео да присуствује састанку осим самих стјуарда, није у реду ни да овде пишем о чему се говорило. У сваком случају, после ручка настависмо са још три блока предавања.

Антивандализам и преглед операција.

  • Антивандализам – Ендру Вест је урадио мало истраживање везано за борбу против вандализма, углавном на Википедији на енглеском језику; постоји више приступа проблематици; један је коришћењем Wikitrust-а[54], други је употреба ботова и повезаних фрејмворка[55], као што су ClueBotNG, Huggle, STiki, са посебним акцентом на ово последње; било је речи и о будућности антивандализма (на пример, увођење Pending Changes екстензије[56] углавном онемогућује вандализме да буду видљиви за кориснике, а ваљало би када би постојала и директна подршка у МедијаВикију).
  • Спам спољашњих веза – било је речи о механизмима за детекцију спама, као што је консултовање јавно доступних црних листи, рачунарска анализа параметара измене[57], постојање беклинкова итд.
  • Преглед техничких операција у Задужбини Викимедија – Роб Халсел је дао занимљив преглед везан за сервере Викимедије: постоји неколико центара података: нови у Ашберну, Вирџинија (350 сервера), главни у Тампи, Флорида (300 сервера), помоћни у Амстердаму (110 сервера); било је речи о конфигурацијама сервера (Ubuntu Linux, као најчешћи оперативни систем[58], Apache као вебсервер, MySQL за базе података и Squid и Varnish за кеширање) и начинима како Викимедија решава одређене изазове, с обзиром да је Википедија један од најпосећенијих сајтова на Интернету

Међукултурални проблеми.

  • Недостајући језици у Викимедији – Милош је причао о статистикама везаним за недостајуће језике, дао је историјски преглед, садашње стање и предикције будућности
  • Међукултурални проблеми у Викимедијиним пројектима – Делфин Менар је причала о томе како локална култура може да утиче на међуљудске односе и уопште фокус пројекта; она је идентификовала језик, политику и историју као три најчешћа разлога за међукултуралне расправе и понудила пет начина за решавање тих расправа: компромис, консензус, "истина је негде између", "најупорнији побеђује" и дословно поштовање правила.
  • Иберокооп – представници огранака из Аргентине, Чилеа и Мексика су дали преглед Иберокоопа, односно уније и координације огранака из иберофоних земаља[59]: историјат, циљеви, досадашњи и будући заједнички пројекти, недавно одржана конференција у Буенос Ајресу итд.

У складу са дугогодишњом традицијом, и ове године је одржана сесија "муњевитих презентација"[60], где свако има по пет минута да на брзину каже нешто о ономе чиме се бави или оном што га интересује или штагод, а да је везано за тему конференције. Пошто је ово била последња сесија за овај дан, искористио сам је за интернет ствари, али сам донекле и слушао предавања. Међутим, нисам остао до краја, тако да је наредни списак учесника и тема непотпун:

  1. Један израелски НГО[61] (чији је сајт базиран на викију) везан за здравље
  2. Зико ван Дајк је самопрокламовани фрик за терминологију, па је својих неколико минута искористио за изражавање незадовољства у вези са чињеницом да многи користе неадекватне термине у свету Викимедије[62]
  3. Тобијас је причао о његовој идеји названој Community Broadcast Tool, којом би се систематизовао и оптимизовао начин за приказивање битних информација свим регистрованим корисницима, с обзиром да смо сви сведоци чињенице да су сајтнотиси често досадни, а понекад садрже и више од једне поруке, па је потребно на неки начин ограничити их
  4. Јан из Чешке је причао о локалним органцима Викимедије
  5. Ајзак из Кеније и Ричард Фармброу су причали о проблему ХИВ-а и сиде у Африци
  6. Представник Лингвистичке фондације је представио ту организацију и дао пар занимљивих статистика
  7. Било је говора о упитима на Википедијине чланке и приказу резултата на мапи, коришћењем координата из чланака.
  8. Ерик Мелер је причао о таксономији Вики света
Све што знате је погрешно панел

Како је у Израелу Јудаизам главна религија, Сабат је било нешто што нисмо могли да избегнемо. Како Сабат почиње у петак увече, ништа није било планирано[63] за овај период, тако да смо имали слободно време, што је повећа група Википедијанаца[64] искористила за одлазак у локални ресторан. Толико за данас.

Субота, 6. август 2011.[уреди]

Последњи дан конференције био је и најкраћи.

Све што знате је погрешно!

  • Нереференциране БЖЉ[65] и дефаматорне изјаве – Оливер је причао о томе колико су нереференциране биографије живих људи штетне по нас и друге, уз одговарајуће статистике
  • Плаћено уређивање као размена игала – Карен је причала о уредницима фрилансерима, који по захтевима уређују одређене чланке уз одређену накнаду; изнела је позитивне и негативне стране тога, са посебним акцентом на негативне; њена аналогија са иглама и наркоманима значи да се таква пракса не може зауставити, али се може некако предупредити, нпр. некаквом тријажом корисника.
  • Изгубљене функционалности – Ким Брунинг је причао о "функционалностима" (мада бих ја то пре назвао праксама и процесима заједнице) на Википедији на енглеском језику, које су некада постојале, али више не.
  • Ствари о Википедији које нису тачне – Кет Волш је причала управо о ономе што наслов каже: изнела је десет уврежених мишљења везаних за Википедију, а која нису тачна и подробно их објаснила
  • Након ових излагања, уследио је панел са свим предавачима из ове сесије, како би могли да одговарају на питања из публике

Организација догађаја

  • Како започети журку на 6 континената – Стивен Волинг и Мока Пантејџес су причали о својим искуствима при координацији прославе десете годишњице оснивања Википедије; изнели су статистичке податке, информације о томе шта се све радило, како је изведено и какви су им лични утисци
  • Вики воли споменике[66] – Мартен Дамерс и Лодевајк Гелауф из Викимедије Холандије су причали о овом великом европском пројекту, о историјату и претечама (Вики воли уметност, ветрењаче), искуствима, циљевима, мотивима и будућим плановима.
  • Википедија заузима твој град – Рајан Калдери је објаснио поенту овог пројекта, који је нешто шири и општији од Вики воли споменике и у коме свако може да учествује; поента је фотографисање било каквих знаменитости у извесној локацији или околини; дат је историјат и приказан је софтвер на Тулсерверу који се користи за ове сврхе, уз кратки туторијал коришћења истог.
Унеско панел
Џими и Казахстанац

И данас сам учествовао у тематском ручку, који је, у овом случају, био отворен за јавност и укључивао је знатно већи број људи. Наиме, реч је о CEE[67] ручку, где су се нашли представници централно- и источно- европских земаља, укључујући Пољску, Аустрију, Мађарску, Чешку, Русију, Бугарску, Македонију, Хрватску и, наравно, Србију. На овом састанку направљени су темељи централно-источно-европске сарадње[68], на основу чега је касније направљена мејлинг листа и страна на мети. Било је разговора о заједничким проблемима које локални огранци из ових земаља имају и предложено је да се у Прагу догодине одржи први састанак ових огранака.

Унеско и outreach[69]

  • Википедија као Унескова светска баштина – Катрин Шоневил из Викимедије Немачке је причала о овом пројекту, који је започет почетком ове године, дала је позадину, приказала идеју и споменула петицију, која се и дан данас може потписати; након њеног излагања, уследио је панел, ког су чинили Павел Рихтер, Флоранс Девуар, Лијам Вајат и Џими Вејлс; у оквиру самог панела је најпре била дискусија о предностима и манама овог пројекта, а затим је дошао ред на питања из публике.
  • За други део ове сесије[70] нисам имао времена ни воље, па сам отишао.
Организациони тим

На крају, као посебна сесија, био је завршни говор[71] Џимија Вејлса, који је причао о здрављу заједнице; изнео је да је број уредника који имају више од пет измена мање-више стабилан, али да је битнији квалитет; констатовао је да треба побољшати софтвер како би уређивање и остале акције биле једноставније, као и да треба упростити одређене беспотребно закомпликоване процесе заједнице, тако да се новајлије не би погубиле при потреби да нпр. просто преместе страну[72]. На крају излагања, Џими је увео годишњу награду коју ће од сад он додељивати[73] – Википедијанац године; ове године, то је Рауан Кенжеканули[74], уредник из Казахстана[75]. Пошто је Џимијев рођендан био веома близу, организатори из Израела потрудили су се да то прописно обележе, тако да је на сцену дошла и рођенданска торта. Након уобичајеног, али посве кратког, времена за питања из публике[76], конференцију је званично затворио Дерор Ави, генерални менаџер конференције, уз, наравно, захвалнице спонзорима, свим учесницима у организацији, као и учесницима у конференцији, без којих сам догађај никако не би могао да успе.

Након групног фотографисања и одмора, отишли смо на журку на плажи – покрај великих таласа Медитерана[77], уз добру храну и пиће, Викимедијанци су провели незаборавно вече[78], играјући, разговарајући и, уопште, добро се проводећи.

После конференције[уреди]

Тројица путника на Масади[79]

Недеља, 7. август, била је резервисана за организоване обиласке знаменитости у околини Хаифе (или у самој њој), а ја сам одабрао обилазак Назарета и Галилејског језера. Потоњих недељу дана умора[80] у Израелу, провео сам са Федериком из Италије и Никласом из Финске. Најпре смо обишли пустињске градове[81] Авдат, Мамшит и Масаду, купали смо се у Мртвом мору, отишли у Јерусалим и Витлејем[82] и на крају завршили у Тел Авиву.

Закључак[уреди]

Несумњиво најбоље организована Викиманија до сада, за мене је представљала одличан провод и јединствену прилику да посетим ову конфликтну блискоисточну земљу. Храна, превоз, конференцијски програм, забавни програм и разне ситнице... све су то ставке које су одлично реализоване током ове конференције и због којих са дефинитивном сигурношћу могу да гласно похвалим Викимедију Израел и све волонтере који су преко годину дана учествовали како би направили највећи и најупечатљивији вики-догађај у 2011. години.

филип @ 14:21, 21. август 2011. (CEST)

Напомене[уреди]

  1. ^ што је било све, само не неочекивано
  2. ^ из политичких разлога, становници неких, углавно блискоисточних, земаља нису могли да дођу
  3. ^ преко 650 регистрованих учесника
  4. ^ добро, ово је можда субјективна оцена, али доста људи са којима сам био у контакту се слаже са мном
  5. ^ где смо налетели на разне организаторе и учеснике конференције
  6. ^ састанак одбора Задужбине, конференција за девелопере, и сл.
  7. ^ КомКом је Комуникациони комитет и представља мејлинг листу за координацију везану за медије, ПР и слично
  8. ^ што није увек био случај, с обзиром да је састанак био отворен за све заинтересоване, па смо имали и госте који нису чланови ниједног огранка, али су можда планирали да оснују огранак у својој држави
  9. ^ ако се добро сећам, у Викимедији Аргентине имају правило да сваки члан мора имати макар 300 измена на Викимедијиним пројектима
  10. ^ наводно, људи ретко успевају да одржавају велике активности на оба фронта, понајвише због недостатка времена
  11. ^ где је било чак три тужбе
  12. ^ Fundraising agreement; не знам како да адекватно, а концизно преведем тај термин
  13. ^ поготово са појединим огранцима
  14. ^ Accountability, тј. коме су Задужбина и огранци дужни да полажу рачуне, било финансијске, било у виду извештаја активности
  15. ^ правно говорећи
  16. ^ и то харвардског
  17. ^ за разлику од већине људи са којима сам дискутовао о томе, који су сматрали да је његово предавање било веома занимљиво и инспиришуће
  18. ^ CEO Задужбине
  19. ^ током и око читаве Викиманије, многе групе људи и индивидуе су изразиле негодовање око употребе фразе Глобални југ (енгл. Global South), која се односи на неразвијене земље и земље у развоју (које су углавном на јужној полулопти или уопште јужно од развијених земаља, тј "глобалног севера"); житељи управо тих земаља, а посебно они из Јужне Америке, највећи су противници употребе тог термина, јер сматрају да је то само еуфемизам за добро познати термин "земље трећег света", а такође сматрају да нема смисла обухватити једним термином земље из неколико континената (Јужна Америка, Африка, део Азије), када је свака држава sui generis; штавише, аргументација иде дотле да тврде да се приступ решавању проблема неразвијености и лоше инфраструктуре може разликовати и унутар једне исте државе (као што је то у случају, на пример, Бразила), тако да дефинитивно нема смисла користити тај термин; током конференције се развила интерна шала да сваки пут када неко каже "глобални југ", једно маче цркне :)
  20. ^ што на пројекте, као што је Википедија, што у организационе целине, као што су локални огранци
  21. ^ мобилни уређаји су све чешћи на интернету последњих година, па је потребно да Викимедијини пројекти буду добро подржани за такве уређаје
  22. ^ с обзиром да је већ више година примећена стагнација броја активних корисника
  23. ^ са изузетком једног члана, који није могао да присуствује
  24. ^ што је, такође, постало део традиције
  25. ^ што ће рећи, писаћу о сесијама које су ми деловале занимљиво у програму, па сам стога и отишао на њих
  26. ^ тј. враћања измена
  27. ^ не претерано занимљиво
  28. ^ сваки пут, Ерик, који је иначе статистичар, има презентацију која на оригиналан начин приказује неке веома занимљиве статистичке податке
  29. ^ реч satisfaction сам овде превео као задовољеност, јер задовољство није баш одговарајуће у овом контексту
  30. ^ имамо их и ми, знате оно, почетник, сређивање, чишћење, сређивање и сл.
  31. ^ али и сличне зачкољице
  32. ^ у виду шведског стола, наравно
  33. ^ а већини учесника Викиманије апсолутно непозната :)
  34. ^ а можда и отпевала покоју оригиналну песму, не сећам се више
  35. ^ а посебно интересантно видети оне који играју, а не знају да играју :)
  36. ^ професор на Харварду, који је недавно објавио књигу под називом Good Faith Collaboration: The Culture of Wikipedia
  37. ^ под наводницима, јер је питање колико се извори стари максимум десет година могу сматрати историјским, али свакако су део историје Википедије
  38. ^ што није укључивало само Нупедију, као директног претходника
  39. ^ игра речи, с обзиром да је у терминологији покрета Викимедије GLAM акроним за галерије (galleries), библиотеке (libraries), архиве (archives) и музеје (museums)
  40. ^ Public Policy Initiative, PPI
  41. ^ плаћени Википедијанци који раде на кампусу и помажу студентима при изради радова
  42. ^ тј. public art – сва она уметничка дела (слике, мурали, скулптуре, статуе, штагод) које се налазе ван ГЛАМ установа, тј. на улици су
  43. ^ односно Article Feedback
  44. ^ тј. започело уређивање и успешно сачувало измене
  45. ^ WikiLove
  46. ^ где је термин споменица коришћен за било какву награду коју корисник може да добије; на енњики, то су barnstars, али могуће је делити колачиће, "мачиће" и још штошта
  47. ^ тачније, искуснији корисници чешће "дају" викиљубав новијим корисницима и обрнуто, него што је то случај са корисницима који су сличне вики-старости
  48. ^ Mood Bar
  49. ^ што значи да га претраживачи као што је Гугл не би индексирали
  50. ^ није реч о правом именском простору, већ потпростору у Википедија: или Корисник: именском простору
  51. ^ као што је то случај са Јамахом
  52. ^ под условом да су лиценце компатибилне
  53. ^ што је укључивало Милоша и мене, је ли
  54. ^ екстензија за МедијаВики којом се покушава одредити вероватноћа исправности информација у одређеном чланку, на основу старости налога корисника и сличних параметара; први пут је ово откривено пре четири године
  55. ^ код ботова се најчешће користе само метаподаци измена, а не и сам садржај измене, како би се открила вероватноћа (приказана у оцени од 0 до 1) да је реч о вандализму
  56. ^ такође позната и као Flagged Revisions
  57. ^ тј. метаподатака измене
  58. ^ због доступности одређеног софтвера, сервери који су задужени за слике и друге медија фајлове користе Solaris
  59. ^ што укључује Шпанију, Португалију и целу Латинску Америку
  60. ^ Lightning talks у оригиналу
  61. ^ нисам стигао да ухватим назив
  62. ^ рецимо, анонимни корисник за ИП адресу, тј. нерегистроване кориснике
  63. ^ бар са стране организатора Викиманије
  64. ^ укључујући и мене
  65. ^ нека то буде акроним који одговара енглеском BLP – Biographies of living people (биографије живих људи)
  66. ^ Wiki Loves Monuments
  67. ^ Central and Eastern European
  68. ^ без обзира да ли постоји формални огранак у конкретној земљи или не
  69. ^ и даље не знам како да преведем ову реч на српски; своди се на промоцију пројеката и "одлазак у народ" како би се људи привукли да дођу на Википедију
  70. ^ који се, је ли, тицао аутрича
  71. ^ тј. keynote speech
  72. ^ додуше, предавање је било мало енњики-центрично
  73. ^ и која се састоји од саме титуле и новчане награде од 5000 долара; званична додела ће бити у децембру
  74. ^ нека неко ко познаје транскрипцију са казахстанског исправи моју транскрипцију; латинизација његовог имена гласи Rauan Kenzhekhanuly
  75. ^ мала позадина: Википедија на казахстанском језику је једна од малобројних која је доживела сасвим супротно од већине осталих пројеката – велики бум у погледу активних корисника; штавише, могуће је да је то пројекат који је имао највећи прираштај активних корисника у протеклој години
  76. ^ и одговоре на њих
  77. ^ и брчкање ногу у мору
  78. ^ осим оних који су се напили, па им је цео догађај прилично мутан
  79. ^ у позадини је Мртво море и излазак сунца иза планина Јордана
  80. ^ пошто дефинитивно није био одмор
  81. ^ археолошка налазишта на путу свиле
  82. ^ где смо одсели у хотелу у Палестинским територијама, тј. у Западној обали