Visbaden

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Visbaden
nem. Wiesbaden
Russische Kirche Wiesbaden2.jpg
Ruska crkva u Visbadenu
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Nemačka
Savezna država Hesen
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 30. sep. 2005274.865 i oko 12.000 američkih državljana
 — gustina1.348 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate50°05′00″ SGŠ; 8°15′00″ IGD / 50.083333° SGŠ; 8.25° IGD / 50.083333; 8.25Koordinate: 50°05′00″ SGŠ; 8°15′00″ IGD / 50.083333° SGŠ; 8.25° IGD / 50.083333; 8.25
Vremenska zonaUTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Aps. visina115 metara m
Površina203,90 km2
Visbaden na mapi Nemačke
Visbaden
Visbaden
Visbaden na mapi Nemačke
Ostali podaci
GradonačelnikHelmut Miler (HDU)
Registarska oznakaWI

Visbaden (nem. Wiesbaden) je glavni grad nemačke savezne države Hesen, i posle Frankfurta na Majni drugi po veličini grad u državi. Grad je jedna od najstarijih banja u Evropi sa 26 izvora vrele i jednim izvorom hladne mineralne vode.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Položaj grada u saveznoj državi Hesen

Ovaj grad je najveći u regiji Rajngau. Leži na desnoj obali reke Rajne. Sa gradom na drugoj obali Rajne, Majncom, Visbaden čini zajedničku urbanu celinu. Površina grada je 204 km². Severno je šumska zona (27,4% površine).

Visbaden je sa severa zaštićen planinom Taunus i zato ima jednu od najtoplijih klima u Nemačkoj. Srednja godišnja temperatura je 9,5 °C. Godišnje u proseku ima 1. 565 sunčanih sati.



Klima[uredi | uredi izvor]

Visbaden
Klimatogram
JFMAMJJASOND
 
 
43
 
 
3
−2
 
 
41
 
 
5
−2
 
 
42
 
 
10
1
 
 
40
 
 
14
4
 
 
60
 
 
19
8
 
 
51
 
 
22
11
 
 
68
 
 
24
13
 
 
60
 
 
24
12
 
 
51
 
 
20
9
 
 
54
 
 
14
5
 
 
47
 
 
8
2
 
 
50
 
 
4
−2
Prosečne maks. i min. temperature u °C
Ukupne padavine u mm
Izvor: wetterdienst.de (temperature) i urlaubplanen.org(padavine)
Klima Visbadena
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 16,5
(61,7)
19,0
(66,2)
23,4
(74,1)
30,0
(86)
33,5
(92,3)
37,5
(99,5)
38,1
(100,6)
39,0
(102,2)
32,5
(90,5)
26,9
(80,4)
22,1
(71,8)
16,5
(61,7)
39,0
(102,2)
Srednji maksimum, °C (°F) 3
(37)
5
(41)
10
(50)
14
(57)
19
(66)
22
(72)
24
(75)
24
(75)
20
(68)
14
(57)
8
(46)
4
(39)
13,92
(57,06)
Prosek, °C (°F) 0,5
(32,9)
1,5
(34,7)
5,5
(41,9)
9
(48)
13,5
(56,3)
16,5
(61,7)
18,5
(65,3)
18
(64)
14,5
(58,1)
9,5
(49,1)
5
(41)
1
(34)
9,42
(48,96)
Srednji minimum, °C (°F) −2
(28)
−2
(28)
1
(34)
4
(39)
8
(46)
11
(52)
13
(55)
12
(54)
9
(48)
5
(41)
2
(36)
−2
(28)
4,91
(40,84)
Apsolutni minimum, °C (°F) −16,8
(1,8)
−12,9
(8,8)
−12,0
(10,4)
−4,5
(23,9)
−0,1
(31,8)
4,1
(39,4)
7,7
(45,9)
5,0
(41)
2,4
(36,3)
−4,0
(24,8)
−7,8
(18)
−16,9
(1,6)
−16,9
(1,6)
Količina padavina, mm (in) 43
(16,9)
41
(16,1)
42
(16,5)
40
(15,7)
60
(23,6)
51
(20,1)
68
(26,8)
60
(23,6)
51
(20,1)
54
(21,3)
47
(18,5)
50
(19,7)
607
(239)
Izvor: urlaubplanen.org(za srednje vrednosti temperatura),wetterdienst.de(ostali podaci)

Istorija[uredi | uredi izvor]

Još su stari Rimljani znali za postojanje izvora tople vode u ovom kraju. Tu su sagradili utvrđeni logor u godinama 6-15. p. n. e. Kasnije je ova rimska kolonija dobila ime Akve Matiakorum (Aquae Mattiacorum). Franci u vreme Hlodoveha su potisnuli Alemane i vladali su gradom nakon 496. sve do 888. kada deobom Franačke postaje deo Istočne Franačke.

Ajnhart, biograf Karla Velikog, prvi put je pomenuo ime Visibada 828/830. Ovo ime je značilo „Banja u šumi“. Oko 1170. vojvode od Nasaua su zavladale gradom. Visbaden je postao carski grad 1232. Nadbiskup obližnjeg Majnca je 1242. zauzeo i spalio Visbaden. U Seljačkom ratu stanovnici Visbadena su se borili na strani pobunjenika, pa su posle poraza izgubili privilegije koje su imali 1525. Ove privilegije su im vraćene 1566. Po okončanju Tridesetogodišnjega rata 1648. hroničari su zabeležili da je u gradu ostalo samo 40 stanovnika. Za vreme Napoleona bio je od 1806. do 1813. u sastavu Napoleonove vazalne države Rajnske konfederacije.

Visbaden je postao prestonica vojvodstva Nasau 1815. Najveći deo centra grada je izgrađen u periodu od 1850. do Prvog svetskog rata. U ovo doba u Visbaden su dolazili mnogi bogataši koji su investirali u izgradnju. Među poznatim gostima Visbadena iz ovog doba su: Johan Gete, Fjodor Dostojevski, Rihard Vagner i Johanes Brams. U ovom gradu je umro i nemački putopisac Bernhard Švarc

Visbaden je bio relativno pošteđen od bombardovanja u Drugom svetskom ratu. Tada je uništeno oko 30% grada. Arhitektura Visbadena je sačuvala stilsko jedinstvo i sastoji se iz građevina u stilu klasicizma, istoricizma i jugendstila. Glavnim gradskim trgom, Dvorskim trgom (Schlossplatz), dominiraju palata vojvoda od Nasaua iz 1840. i nova gradska većnica.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]