Vražda

Vražda je, u srednjovekovnoj Srbiji, bila novčana nadoknada za ubistvo. Proistekla je iz postupka mirenja i kompozicije.

Značenje

Termin vražda ima više značenja. Izveden je od reči vrag. Staroslovenska reč vražda poznata je i u drugim slovenskim jezicima: bugarski- vražda; ruski- vražda; ukrajinski- vorožda- neprijateljstvo; poljski- lugogda, lugogća, šo± - krvna osveta; češki- ugagoa - ubistvo. U starom srpskom jeziku reč vraždenik označavala je neprijatelja. Podatke o vraždi nalazimo u Dubrovačkom arhivu. Sredinom 15. veka izmirile su se porodice Baljenović i Klokurić iz okoline Dubrovnika za ubistvo i vraždu Strezojevu koga ceniše 300 perpera. Mirenje je završeno kumstvom, a oštećena strana je pristala na vraždu od 100 perpera.

Iako se u Dubrovniku i Mletačkoj republici ubistvo kažnjavalo smrću, običaj vražde održao se između Srba i Dubrovčana. Oštećenoj strani plaćala se vražda od 500 perpera. Od ovog običaja kralj Milutin nije hteo odstupiti kada je jednog njegovog podanika ubio dubrovački vlastelin Marko Lukarević. Posredno o vraždi saznajemo iz isprave kojom se presuđuje spor o granici hilandarskog imanja u Strumičkoj oblasti: uze gusa konje careve i ljudi izbiše. Nemili događaj desio se na imanju manastira Hilandara, te je priselica i vražda pala na teret manastira i njegovih sela. Nije jasno da li je ovde reč o ubistvu ili povredi ljudi. Stefan Dečanski je doneo odredbu po kojoj: "ko pohiti mač ili nož, da plati kraljevstvu mi vraždu".

Prema odredbama Dečanske i Prizrenske hrisovulje, polovina vražde pripadala je crkvi, a polovina potkazivaču krvnog delikta koji se u srednjem veku zvao navodčija. Vražda se delila između crkve i navodčije samo u starim srpskim zemljama, dok su globe u novoosvojenim zemljama ili Romaniji, pripadale državi. Vladari su u ovim zemljama globe često ustupali crkvi. Već je kralj Milutin prihvatio vizantijski sistem naplate globa. Stefan Dušan je ustupio vraždu htetovskom i lesnovskom manastiru kao i manastiru Hilandaru. Njegov primer sledio je gospodin Konstantin Dragaš.

U nekim članovima Dušanovog zakonika reč vražda znatno odstupa od prvobitnog značenja. Zbog krivokletstva porotnici su plaćali vraždu u iznosu od 1 000 perpera, a uz to i rod im se zatirao (član 154). Vraždom se preti selu gde se zbog vradžbine mrtvi iz groba spaljuju (član 20).

Izvori

• Ćirković, Sima; Mihaljčić, Rade, ur. (1999). Leksikon srpskog srednjeg veka (The Lexicon of Serbian Middle Ages). Beograd: Knowledge.