Pređi na sadržaj

Vuna

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Duga i kratka vuna.

Vuna je mekana dlaka krzna pojedinih sisara, posebno ovaca (ovčija vuna).[1] Vuna se sastoji od proteina zajedno sa nekoliko procenata lipida. Ona uz svilu i kazein spada u grupu proteinskih vlakana, ali se od drugih životinjskih dlaka razlikuje visokim postotkom sadržanog sumpora (3-4%) koji potiče od visokog sadržaja dvostrukih aminokiselina cistina. U pogledu sastava vuna je sasvim različita od dominantnijeg tekstila, pamuka, koji je uglavnom celuloza.[1] Vuna spada u obnovljive sirovine.

Terminologija

[uredi | uredi izvor]

Oznaka Schurwolle (Šurvole - sr. Runo) ili Reine Schurwolle (Rajne šurvole - sr. Čisto runo) ili engleski pure new wool označava, da se radi o vuni ošišanoj neposredno sa žive životinje, a ne o ponovnom korištenju stare tkanine odnosno o recikliranom proizvodu ili o vuni od zaklane ili uginule životinje.

Kod pređe pomoću vrlo preciznih strojeva za predenje koji rade s preciznošću od jednog mikrometra vuna se upreda u dugačku nit. Što je tanja, pa otuda i duža nit iz kilograma vune, to je veći kvalitet upredene niti.

Osobine

[uredi | uredi izvor]
Šišanje ovaca (15. vijek)
Ostrižena vuna merino ovce

Vuna ima prirodnu osobinu takozvanog regulisanja temperature. Unutrašnjost vlakna vune može preuzeti vodenu paru, dok spoljna površina odbija vodu. Vlakno može prihvatiti do 33% vode u odnosu na svoju suvu masu bez utiska da je vlažna. Suši se znatno brže nego, na primjer, pamuk. Proizvod od vune sadrži u odnosu na ukupnu zapreminu do 85% od vazduha. To svojstvo mu omogućava da jako dobro grije. Vuna se ne maže, a i ne gužva, jer je vlakno elastično. Osim toga, jednom obojena, ne gubi boju i nije zapaljiva. Ne gori, nego se odmah pretvara u ugljen, a za razliku od vještačkih vlakana jedva da upija znoj. Bez posebne obrade, može izazivati osjećaj neugodnog „grebanja“ na koži. Tog grebanja nema kod finih merino vuna.

Vunu proizvode folikuli koji su male ćelije koje se nalaze u koži. Ovi folikuli se nalaze u gornjem sloju kože koji se zove epidermis i potiskuju se u drugi sloj kože koji se zove dermis dok vlakna vune rastu. Folikuli se mogu klasifikovati kao primarni ili sekundarni folikuli. Primarni folikuli proizvode tri vrste vlakana: kemp, medulisana vlakna i prava vunena vlakna. Sekundarni folikuli proizvode samo prava vunena vlakna. Medulisana vlakna dele skoro identične karakteristike kao i kosa i duga su, ali nemaju naboranost i elastičnost. Kemp vlakna su veoma gruba i raspadaju se.[2]

Vuna ima nekoliko kvaliteta koji je razlikuju od dlake ili krzna: uvijena je i elastična.[3] Količina nabora odgovara finoći vunenih vlakana. Fina vuna kao što je Merino[4] može imati do 40 nabora po centimetru (100 nabora po inču), dok grublja vuna poput karakula može imati manje od jednog (jedan ili dva nabora po inču). Nasuprot tome, kosa ima malo ili nimalo ljuspica i nema nabora, i ima malu sposobnost da se veže u predivo.

Vunena vlakna lako upijaju vlagu, ali nisu šuplja. Vuna može da apsorbuje skoro jednu trećinu sopstvene težine u vodi.[5] Vuna upija zvuk kao i mnoge druge tkanine. Obično je kremasto bele boje, iako neke rase ovaca proizvode prirodne boje, kao što su crna, braon, srebrna i nasumične mešavine.

Vuna se pali na višoj temperaturi od pamuka i nekih sintetičkih vlakana. Ona ima manju brzinu širenja plamena, manju brzinu oslobađanja toplote, nižu toplotu sagorevanja, i ne topi se, niti kaplje;[6] ona formira ugljen koji je vid izolacije i samogasiv je. Ona manje doprinosi toksičnosti gasova i dima nego drugi proizvodi za podove kada se koriste u tepisima.[7] Vuneni tepisi su specificirani za okruženja visoke bezbednosti, kao što su vozovi i avioni. Vuna je obično specificirana za odeću za vatrogasce, vojnike i druge u zanimanjima gde u kojima su izloženi mogućnosti požara.[7]

Vuna kod nekih ljudi izaziva alergijsku reakciju.[8]

Dobijanje

[uredi | uredi izvor]

Za dobivanje vune ovce se strižu, a kašmirske koze i angorski kunići se iščešljavaju. Kod nekih vrsta ovaca vuna se čupa, što međutim za životinje nije bolno, jer se izvlače samo dlake koje više nisu čvrsto ukorijenjene.

Tipovi vune

[uredi | uredi izvor]
Ovca - 2005 Melbourne Show
Različiti ručno rađeni proizvodi od vune (Poljoprivredni muzej u Kulpinu)

Tipovi vune se određuju prema kvalitetu vlakna:

To je fino, meko, vrlo kovrčavo i najkvalitetnije vlakno vune. Potiče od merino ovaca. Koristi se za proizvodnju visokokvalitetnog kamgarna, od kog se zatim šije gornja odjeća. Finoća vlakna se kreće od 16 do 23,5 mikrometara. Svjetski rekord finoće merino vune postavila je vuna sa Novog Zelanda, sa 11,8 mikrona (za uporedbu: ljudska kosa ima oko 30 mikrona).

  • 2. Krosbred vuna:

To je vuna srednje kvalitete, srednje finoće, nije tako meka i kovrdžava kao merino. Potiče od Krosbred ovaca koje su mješanci između merino ovaca i ovaca sa grubom vunom. Ova se vuna koristi takođe za proizvodnju ogrtača kao i za razne oblike kućne upotrebe.

  • 3. Gruba vuna:

je najnižeg kvaliteta, vrlo je gruba. Slabo je ili nimalo kovrdžava. Potiče od ovaca s grubom vunom kao što je Šetlandska ovca. Koristi se za proizvodnju tepiha ili ima tehničku primjenu (proizvodnja izolacionih materijala i sl.) U Rusiji se polugruba vuna koristi za proizvodnju čizama od filca — tradicionalnih valjenki.[9]

Sekundarni proizvodi

[uredi | uredi izvor]

Vuna, a naročito ovčija, sadrži masnoću lanolin koja se odvaja prije obrade, kako bi se kasnije dodala očišćenoj i oplemenjenoj vuni, ili se koristila u kozmetičkoj industriji ili u druge svrhe.

Produkcija

[uredi | uredi izvor]

Globalna proizvodnja vune je oko 2 miliona tona godišnje, od čega 60% otpada na odeću. Vuna čini oko 3% globalnog tržišta tekstila, ali je njena vrednost veća zbog bojenja i drugih modifikacija materijala.[1] Australija je vodeći proizvođač vune koja je uglavnom od Merino ovaca, mada ju je prestigla Kina u pogledu ukupne težine.[10] Novi Zeland (2016) je treći po veličini proizvođač vune i najveći proizvođač ukrštene vune. Rase kao što su Linkoln, Romni, Drajsdejl i Eliotdejl proizvode grublja vlakna, a vuna od ovih ovaca se obično koristi za izradu tepiha.

U Sjedinjenim Državama, Teksasu, Novom Meksiku i Koloradu postoje velika komercijalna stada ovaca, a njihova glavna rasa ovaca je Rambuje (ili francuski Merino). Takođe postoji prosperitetni kontingent malih farmera se bavi uzgojem specijalitetnih domaćih stada za tržište ručno predene vune. Ovi mali farmeri nude širok izbor runa.

Globalno ostrižena vuna 2004/2005[11]
  1.  Australija: 25% globalno ostrižene vune (475 miliona kg, 2004/2005)
  2.  Kina: 18%
  3.  Sjedinjene Države: 17%
  4.  Novi Zeland: 11%
  5.  Argentina: 3%
  6.  Turska: 2%
  7.  Iran: 2%
  8.  Ujedinjeno Kraljevstvo: 2%
  9.  Indija: 2%
  10.  Sudan: 2%
  11.  Južna Afrika: 1%

Organska vuna postaje sve popularnija. Ponuda ove vune je veoma ograničena i veliki deo dolazi iz Novog Zelanda i Australije.[12] Vuna postaje zastupljenija u odeći i drugim proizvodima, ali ti proizvodi često imaju višu cenu. Vuna je ekološki poželjnija (u odnosu na najlon ili polipropilen baziran na nafti) kao materijal za tepihe, posebno kada se kombinuje sa prirodnim vezivanjem i upotrebom lepkova bez formaldehida.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Braaten, Ann W. (2005). „Wool”. Ur.: Steele, Valerie. Encyclopedia of Clothing and Fashion. 3. Thomson Gale. str. 441—443. ISBN 978-0-684-31394-8. 
  2. ^ Simmons 2009, str. 315–316
  3. ^ D'Arcy, John B. (1986). Sheep and Wool Technology. Kensington: NSW University Press. ISBN 0-86840-106-4. 
  4. ^ Corominas, Joan; Pascual, José A., ur. (1989). „Merino”. Diccionario Crítico Etimológico Castellano e Hispánico. IV. Madrid: Gredos. ISBN 84-249-0066-9. 
  5. ^ Wool Facts Arhivirano 2014-05-26 na sajtu Wayback Machine. Aussiesheepandwool.com.au. Retrieved on 2012-08-05.
  6. ^ Wool History Arhivirano 2008-05-09 na sajtu Wayback Machine. Tricountyfarm.org. Retrieved on 2012-08-05.
  7. ^ а б The Land, Merinos – Going for Green and Gold, p.46, US use flame resistance, 21 August 2008
  8. ^ Admani, Shehla; Jacob, Sharon E. (2014-04-01). „Allergic contact dermatitis in children: review of the past decade”. Current Allergy and Asthma Reports. 14 (4): 421. PMID 24504525. S2CID 33537360. doi:10.1007/s11882-014-0421-0. 
  9. ^ „Валенки русские”. nauka.relis.ru. Приступљено 2024-01-31. 
  10. ^ „Sheep 101”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2016. г. Приступљено 17. 9. 2016.  According to this chart, US production is around 10,000 metric tons, hugely at variance with the percentage list, and way outside year-to-year variability.
  11. ^ „WoolFacts” (PDF). Australian Wool Innovation. септембар 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 11. 2007. г. 
  12. ^ Speer, Jordan K. (1. 5. 2006). „Shearing the Edge of Innovation”. Apparel Magazine. Архивирано из оригинала 26. 05. 2015. г. Приступљено 24. 06. 2019. 

Литература

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Vuna na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вуна&oldid=27551787”