Народни музеј Крушевац

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Народни музеј Крушевац је регионални музеј који је својом делатношћу надлежан за област Расинског округа. Основан је 19. децембра 1951. године.

О музеју[уреди | уреди извор]

Народни музеј Крушевац своју основну делатност остварује кроз сакупљање, чување, заштиту и излагање покретних културних добара и остатака материјалне културе. Смештен је у комплексу средњовековног града кнеза Лазара Хребељановића, у непосредној близини цркве Лазарице. У неокласицистичком здању некадашње гимназије, саграђеном 1863, са сецесијским декоративним елементима из 1908, данас је смештена стална музејска поставка која сведочи о историјском и културном развоју Крушевца и околине. У овој згради су смештена матична одељења, а у саставу музеја су и Кућа Симић,Уметничка галерија и Меморијални комплекс Слободиште.[1]

Фонд музеја[уреди | уреди извор]

Фонд Музеја садржи око двадесет и три хиљаде музеалија, које су подељене у збирке: природњачку, археолошку, етнолошку, историјску, примењене уметности, културне историје и ликовну, које сведоче о трајању дугом преко шест миленија – од праисторије, преко антике и средњег века, кроз раздобље турске власти и обнове српске државности, све до средине ХХ века. Саставни део музеја чине и спомен збирке Милана Миловановића и Драгослава Васиљевића Фиге и легати сестара Михаиловић, Стевана и Станислава Биничког. Од 2018. године у музеју се започело са електронском дигитализацијом музејских предмета. Поред истраживачке, музеј се бави и изложбеном, издавачком и педагошком делатношћу. Музеј презентује богату културну баштину путем изложби, каталога и стручних публикација.

Стална поставка[уреди | уреди извор]

Прва стална поставка у данашњој матичној згради Музеја је реализована у две фазе: 1969. и 1971. године.[2]Ревитализација и реконструкција објекта је извршена 2011/12. године да би у периоду од 2012. до 2019. урађена нова стална поставка. У Кући Симић се од 2007. године налази стална поставка која се тематски везује за културну историју града.[3]

Изложбена делатност[уреди | уреди извор]

Од оснивања у музеју су реализоване бројне изложбе. Најзначајније су:

Издавачка делатност[уреди | уреди извор]

Народни музеј крушевац издаје серијску публикацију Крушевачки зборник, до сада је изашло 16 бројева. Од монографских публикација најзначајније су: О кнезу Лазару : научни скуп у Крушевцу, 1971; Крушевац кроз векове : зборник реферата са симпозијума одржаног од 4. до 9. октобра 1971. у Крушевцу; Археолошка истраживања Крушевца и Моравске Србије; Моравска архитектура Ристић, Владислав, 1950-2000 = Ristić, Vladislav, 1950-2000; Крушевац : културна стратиграфија праисторијских локалитета у зони става Западне Мораве и Јужне Мораве Stojić, Milorad, 194?- ; Čađenović, Gordana; Народни музеј Крушевац : 1951-2016 : прилози за хронологију настајања и развијања установе Рашковић, Драган, 1949- = Rašković, Dragan, 1949-; од изложбених каталога најзначајнији су: Лепа варош Крушевац : из живота и културе града крајем XIX и првим деценијама XX века; Ромелић, Живка ; Ромелић, Ема; За краља и отачаство : 12. пешадијски пук првог позива у Великом рату : каталог изложбе = For King and Fatherland : the 12th Infantry Regiment I Ban in the Great War : exibition Catalogue Рутић, Сања, 1979- ; Васић, Горан, 1971-; Легат Стевана и Станислава Биничког Radić, Kosta, 1953-;

За обилазак свих музејских простора у граду, посетиоцима су на располагању услуге стручних водича, а вођење кроз поставку доступно је на српском и енглеском.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „О музеју”. Народни музеј Крушевац. Приступљено 20. 9. 2019. 
  2. ^ Радуловић, Ема. 50 година Народног музеја Крушевац. Крушевац: Народни музеј Крушевац. 
  3. ^ Лазаревић, Звездана. „Документација у Народном музеју Крушевац, приказ постојећег стања”. Крушевачки зборник. 2014, број 16.