Pređi na sadržaj

Gondišapurska akademija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Gondišapurska akademija (persijski: فرهنگستان گندیشاپور, Farhangestan-e Gondišapur), poznata i pod nazivom Univerzitet Gondišapur (دانشگاه گندیشاپور Danešgah-e Džondišapur,) bila je jedan od tri centra za obrazovanje za vreme Sasanida (Ktesifon, Resaina, Gondišapur)[1] i akademija učenja u gradu Gondišapur, Iran, tokom kasne antike, intelektualni centar Sasanidskog carstva. Nudila je obrazovanje i obuku iz oblasti medicine, filozofije, teologije i nauke. Fakultet je bio upućen u persijske tradicije. Prema Kembidžkoj Istoriji Irana, to je bilo najvažnije medicinsko središte drevnog sveta tokom 6. i 7. veka.[2]

Pod dinastijom Pahlavi, baština Gondišapura sačuvana je osnivanjem Univerziteta Džondišapur i njegove institucije blizanca u vidu Univerziteta medicinskih nauka Džondišapur, u blizini grada Ahvaza 1955. godine. Nakon revolucije 1979, Univerzitet Džondišapur preimenovan je u Univerzitet Šahid Čamran u Ahvazu 1981. godine u čast Mustafe Čamrana. Odnedavno je ponovo preimenovan u Univerzitet medicinskih nauka Ahvaz Džundišapur.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Oko 489, nestorijanski hrišćanski teološki i naučni centar u Edesi zatvoren je po naređenju vizantijskog cara Zenona, i bio premešten je u Nisibisku školu u Maloj Aziji, [3] takođe poznat kao Nisibin, tada pod persijskom vlašću. Ovde su nestorijanski naučnici zajedno sa helenističkim filozofima, koje je Justinijan 529. godine proterao iz Atine, sproveli važna istraživanja iz oblasti medicine, astronomije i matematike.[4]

Gondišapur je postao poznat po medicini i učenju, pod vlašću sasanidskog cara Hozroja I (v. 531-579), Grcima i Rimljanima poznatim kao Hosroes. Hozroje I je i sam dao utočište raznim grčkim filozofima i nestorijanskim hrišćanima koji govore sirijski jezik, a koji su bežali od verskog progona od strane Vizantijskog carstva. Sasanidi su se dugo borili protiv Rimljana i Vizantijaca radi kontrole nad današnjim Irakom i Sirijom i prirodno su bili raspoloženi da pruže dobrodošlicu izbeglicama. Car Hozroje I je zadužio izbeglice da prevode grčke i sirijske tekstove na Pahlavi. Preveli su različita dela iz oblasti medicine, astronomije, filozofije i korisnih zanata.

Hozroje je i sam takođe okrenuo prema istoku i poslao lekara Borzouja da pozove indijske i kineske naučnike u Gondišapur. Ovi posetioci su prevodili indijske tekstove o astronomiji, astrologiji, matematici i medicini i kineske tekstove o biljnoj medicini i religiji. Kaže se da je Borzuje preveo Pančatantru sa sanskritskog na persijski kao Kalila u Dimana.

Manastir Crkve Istoka je osnovan u gradu Gondišapuru pre 376/7. Do 6. veka grad je postao poznat po svojoj teološkoj školi u kojoj je nekad studirao Raban Hormizd. Prema pismu katolikosa Istoka Timoteja I, mitropolita Bet Huzaje preuzela je dužnost i teološke i medicinske ustanove.[5]

Iako su skoro svi lekari medicinske akademije bili Persijci, ipak su svoje traktate napisali na sirijskom jeziku, jer je medicina u Siriji imala književnu tradiciju.[6]

Značaj Gondišapura[uredi | uredi izvor]

U velikoj meri kredit za celi bolnički sistem mora dati Persiji.[7] - Kiril Elgud, Medicinska istorija Persije

Pored sistematizovanja medicinskog tretmana i znanja, stipendisti akademije takođe su transformisali medicinsko obrazovanje; umesto da uče samo od jednog lekara, studenti medicine trebalo je da rade u bolnici pod nadzorom celog medicinskog fakulteta. Čak postoje dokazi da su maturanti morali da polažu ispite da bi mogli da se rade sa akreditovanim gondešapurskim lekarima (što je zapisano arapskim tekstom, Tarikh al-hukama). Gondišapur je takođe imao glavnu ulogu u istoriji matematike.[8]

Gondišapur pod muslimanskom vlašću[uredi | uredi izvor]

Kalif El Mamun je 832. godine unapredio čuvenu Kuću mudrosti. Tamo su metode iz Gondišapura oponašane; zaista, u Kući mudrosti su radili ljudi koji su predhodno završili Gondišapursku akademiju. Veruje se da je Kuća mudrosti raspuštena pod El Mutavakilom, El Mamunovim naslednikom.

Međutim, do tada se intelektualni centar Abasidskog kalifata definitivno preselio u Bagdad, budući da u savremenoj literaturi dosad ima nekoliko referenci o univerzitetima ili bolnicama u Gondišapuru. Značaj centra je postepeno opadao. El Mukadasi je u svom delu Najbolja ogranci za poznavanje regiona opisao je oko 1000. godine nove ere da se Gondišapur grad pretvara u ruševine.[9]

Poslednji poznati upravnik bolnice Gundišapuru umro je 869. godine.[10]

Poznati lekari Gondišapura[uredi | uredi izvor]

Savremeni Gondišapur[uredi | uredi izvor]

Ubrzo nakon osnivanja moderne škole Džondišapur, dr Talat Basari je postavljena za podpresednika univerziteta, prvu ženu koja je stupila na takvo mesto na bilo kom univerzitetu u Iranu.

Pod dinastijom Pahlavi, nasleđe Gondišapura sačvano je osnivanjem Univerziteta Džondišapur i njegove institucije blizanca Univerziteta medicinskih nauka Džondišapur, u blizini grada Ahvaza 1955. godine.

Poslednji dan Univerzitet medicinskih nauka Džondišapur osnovan je i dobio je ime po svom predhodniku Sasanidu, od strane osnivača i prvog kancelara, dr. Mohamada Karta, po ocu Kambiz Kar-a i Kira Kar-a, u Ahvazu 1959. godine.

Univerzitet Džondišapur preimenovan je u Univerzitet Šahid Čamran u Ahvazu 1981. godine u čast Mustafe Čamrana. Odnedavno je ponovo preimenovan u Univerzitet medicinskih nauka Ahvaz Džondišapur.

Prva žena koja je postavljena za podpesednika na univerzitetu u Iranu, dr Tal'at Basari, postavljena je na ovom univerzitetu sredinom 1960-ih, a počev od 1968. planove za savremeni kampus osmislio je poznati arhitekta Kamran Diba .

Drevni Gondišapur je takođe bio predmet planova vezanih za arheološko istraživanje. Stručnjaci Arheološkog istraživačkog centra iranske Organizacije za kulturno nasleđe i Orijentalni institut Univerziteta u Čikagu planiraju da započnu iskopavanja početkom 2006. godine.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Spangler, decline of the west, pp200
  2. ^ W. B. Fisher. The Cambridge history of Iran. 4. str. 396. ISBN 0-521-20093-8. 
  3. ^ „University of Tehran Overview/Historical Events”. Arhivirano iz originala 3. 2. 2011. g. 
  4. ^ Hill, Donald. Islamic Science and Engineering. 1993. Edinburgh Univ. Press. ISBN 0-7486-0455-3. str. 4.
  5. ^ Winkler & Baum 2010, str. 64
  6. ^ „SYRIAC LANGUAGE i. IRANIAN LOANWORDS IN SYRIAC – Encyclopaedia Iranica”. www.iranicaonline.org. 
  7. ^ Elgood, Cyril. A medical history of Persia, Cambridge University Press, 1951, p. 173
  8. ^ Joseph, George Gheverghese (1991). The crest of the peacock : non-European roots of mathematics. London: I. B. Tauris. 
  9. ^ Šablon:Lands of the Eastern Caliphate
  10. ^ Alireza Shapour Shahbazi; Lutz Richter-Bernburg. GONDĒŠĀPUR. Encyclopaedia Iranica. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • W. B. Fisher. The Cambridge history of Iran. 4. ISBN 0-521-20093-8. 
  • Baum, Wilhelm; Winkler, Dietmar W. (2003). The Church of the East: A Concise History. London-New York: Routledge-Curzon. 
  • Dols, Michael W. "The origins of the Islamic hospital: myth and reality" Bulletin of the. History of Medicine, 61:3: 1987, pp. 367–90
  • Frye, Richard Nelson. The Golden Age of Persia, Weidenfeld & Nicolson, 1993.
  • Hau, Friedrun R. "Gondeschapur: eine Medizinschule aus dem 6. Jahrhundert n. Chr.," Gesnerus, XXXVI (1979), 98-115.
  • Piyrnia, Mansoureh. Salar Zanana Iran. 1995. Maryland: Mehran Iran Publishing.
  • Hill, Donald. Islamic Science and Engineering. 1993. Edinburgh Univ. Press. ISBN 0-7486-0455-3

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гондишапурска_академија&oldid=27791724”