Grb Sekelja

Grb Sekelja
Civilni grb Sekelja
Detalji
Usvojen	17. januar 2004. god. (2004-01-17)
Štit	Azurno polje sa zlatnom „zvezdom-suncem” i srebrnim polumesecom

Grb Sekelija (mađ. Székely címer) je grb koji koristi mađarska zajednica Sekelja u Rumuniji. To je plavi grb sa zlatnom osmokrakom „zvezdom-suncem“ i srebrnim polumesecom, koji se smatraju drevnim simbolima Sekelja. Dizajniran od strane Adama Konje, Nacionalni savet Sekelja usvojio ga je 2004. godine i od tada je jedan od simbola Sekelja.

Tvrdi se da su simboli grba tradicionalni simboli Sekelja. Polumesec i sunce se koriste najmanje od 15. veka u Transilvaniji. Međutim, upotreba „zvezde sunca“ kako ju je definisao Konja je kontroverzna jer nije u skladu sa heraldičkim pravilima.

Dizajn

Grb Sekelja je dizajnirao Adam Konja i zvanično je usvojen 2004. godine. Sastoji se od plave pozadine sa osmokrakom zvezdom i polumesecom. Prema Konji, osmokraka „zvezda-sunce“ simbolizuje osam istorijskih sedišta Sekelja (Bardoc-Miklošvarsek, Čiksek, Đerđosek, Kezdisek, Marošsek, Orbajisek), Sepšisek i Udvarheljsek).

Polumesec i sunce su se već u 16. veku smatrali simbolima Sekelja. U stvari, 1580. godine pojavili su se kao komponente grba Kneževine Transilvanije i transilvanijska skupština ih je usvojila kao zvanične simbole Sekelja 1659. Nakon toga, polumesec i sunce su počeli da se pojavljuju na zastavama i grbovima sedišta Sekelja.

Stručnjaci su takođe kritikovali da sunce predstavljeno na zastavi Sekelja nije u skladu sa heraldičkim pravilima, jer nije heraldičko sunce, ali u stvari nije ni zvezda, već pre podseća na uzorke istkanih motiva koje su tkali i vezli Sekelji.

Istorija grba

Zastava bazirana na osnovu grba Sekelja iz 15. veka

Jedan od prvih simbola Sekelja je grb iz 15. veka koji se sastoji od oklopljene ruke koja drži mač na crvenoj pozadini, mač probija zlatnu krunu, srce i glavu medveda, a sa obe strane ove poslednje su mesec u usponu i šestokraka zvezda. Ovo je verovatno uticalo na druge vojne zastave Sekelja tog vremena, popularišući i ove boje i simbole.

Međutim, navodno je savremeni grb sa suncem i polumesecom Sekeljima dao car Svetog rimskog carstva Žigmund Luksemburški 1437. godine kao nagradu za njihovu lojalnost i vojnički trud.

Godine 2003. osnovan je Nacionalni savet Sekelja. Usvojila je grb i zastavu Sekelja, koje je dizajnirao Adam Konje, zasnovane na kombinacijama starih amblema Sekeljaa, kao sopstvene simbole.

Posteriorno, pošto je ovaj savet glavni zagovornik pokreta za autonomiju Sekelija, ovi simboli su ubrzo postali izrazi Sekeljske kohezije, saradnje i samoidentiteta. Dok je popularnost grba počela postepeno da raste, štampa i ljudi su počeli da ga nazivaju „grbom Sekelja“. Dana 5. septembra 2009, jedna organizacija Sekelja proglasila je simbole za grb i zastavu zemlje Sekelja.