Daglas TBD devastator

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Daglas TBD [1]
Daglas TBD devastator
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje3. avgust 1937.
Dužina10,6
Razmah krila15,2
Visina4,6
Površina krila39,2
Prazan2539
Normalna poletna4623
Klipno-elisni motor1 x Prat end Vitni R-1830-64
Snaga671 kW
Brzina krstarenja206 km/h
Taktički radijus kretanja1152 km
Plafon leta5943 m
Brzina penjanja219 m/min

Daglas TBD devastator (engl. Douglas TBD Devastator) je bio američki torpedni bombarder za operacije sa nosača aviona iz perioda Drugog svetskog rata. Proizvodila ga je fabrika Daglas. Prvi let je obavljen 1935. godine, a uveden je u službu 1937. kao jedan od najnaprednijih mornaričkih aviona. Međutim, zahvaljujući brzom tempu razvoja aviona u vreme japanskog napada na Perl Harbor, TBD je bio već potpuno zastareo, što se najviše pokazalo u bici kod Midveja gde je učinak Devastatora bio slab. Ubrzo potom je povučen sa prvih linija fronta i zamenjen modernijim avionom Graman TBF.

Razvoj[uredi | uredi izvor]

TBD devastator je u mornarici bio prvenac po mnogim kriterijumima. Bio je to prvi mornarički jednokrilac, prvi avion koji je ceo napravljen od metala, prvi s potpuno zatvorenim kokpitom i prvi sa hidraulički sklopivim krilima, pa se može reći da je TBD u svoje vreme bio revolucionaran avion.

Prototip nazvan XTBD-1 (sa identifikacionim brojem Bu. No. 9720) je napravio svoj probni let na 15. aprila 1935. u Santa Monici, Kalifornija, pre nego što je prebačen u pomorsku vazduhoplovnu stanicu u Anakosti 24. aprila gde je započeto testiranje performansi. Pri testiranju je ukupno 12 pilota je dodeljeno projektu.

Opis aviona[uredi | uredi izvor]

Stajni organi su se mogli uvući do pola, tako da su točkovi virili 250 mm ispod krila, čime je omogućeno da se prisilna sletanja, prilikom kojih ne bi bilo moguće izvući točkove, završe samo sa minimalnom štetom.

Posadu su činila tri člana: pilot napred, radio-operater pozadi, a nišandžija u sredini. Tokom bombardovanja, nišandžija je ležao potrbuške nišaneći kroz prozor u dnu trupa, koristeći bombarderski nišan Norden. Naoružanje aviona su činili ili jedan torpedo Blis-Livit Mark XIII (engl. Bliss-Leavitt Mark XIII) ili jedna bomba od 454 kg. Odbrambeno naoružanje se sastojalo od mitraljeza kalibra 7,62 mm ili 12,7 mm na prednjoj strani i mitraljeza 7,62 mm na stražnjoj strani.

Pogon je činio Prat end Vitni R-1830-64 Tvin Vasp (engl. Pratt & Whitney R-1830-64 Twin Wasp) zvezdasti radijalni motor snage 900 KS (671 kW).

Američka mornarica je otkupila ukupno 129 primeraka aviona, pa su isti razmešteni na nosače aviona Ju-es-es Saratoga (engl. USS Saratoga), Enterprajz (engl. USS Enterprise), Leksington (engl. USS Lexington), Vasp (engl. USS Wasp), Hornet (engl. USS Hornet), Jorktaun (engl. USS Yorktown) i Rendžer (engl. USS Ranger).

Američka mornarica je postala svesna da je TBD Devastator zastareo već negde oko 1940. godine, pa je za njega tražena zamena (TBF Avendžer je još uvek razvijan). Tako je Devastator ipak dočekao početak rata kao glavni torpedni bombarder na nosačima, uprkos tome što je predstavljao opasnost za svoju posadu jer je bio prespor i slabo okretan, sa lakim odbrambenim oružjem. Njegova brzina pri ispuštanju bombe je bila samo 322 km/h, što ga je činilo lakim plenom kako za lovce tako i za protivvazdušnu odbranu. Torpedo čak nije ni mogao da otpusti na brzinama iznad 185 km/h.[2] Mornarica je krajem 1941. svojim avionima počela dodeljivati imena, tako da je TBD postao Devastator.

Operativna upotreba[uredi | uredi izvor]

Daglas TBD devastator iznad američkog nosača aviona USS Enterprajz.

U početnom periodu rata na Pacifiku, TBD se dobro držao tokom februara i marta 1942. godine i u bici u Koralnom moru, u kojoj su devastatori pomogli potopiti japanski nosač aviona Šoho.

Postojali su određeni problemi s torpedima Mark XIII. Mnogi bi pri lansiranju jednostavno zatajili i ne bi eksplodirali, a neki su ponirali dublje nego što je bilo predviđeno. Mornarici je trebalo više od godinu dana kako bi ispravili navedene probleme.

Ti problemi nisu bili ispravljeni u vreme bitke kod Midveja, 4. juna. 1942. godine. Ukupno 41 Devastator je poleteo sa nosača USS Hornet, Enterprajz i Jorktaun u napad na japansku flotu. Njihova lovačka pratnja je ubrzo izgubila kontakt s njima, tako da su TBD-i otpočeli napad bez zaštite lovaca. Kako je za lansiranje torpeda bilo potrebno usporiti avion i uhvatiti pravu liniju pristupa brodovima, TBD-i su bili lak plen za brze i okretne japanske lovce Micubiši A6M „Zero“. Ukupno je preživelo samo 6 TBD-a od 41 koliko ih je krenulo u napad. Četiri TBD-a su se uspela vratiti na Enterprajz, dok se nijedan nije vratio na Hornet, a samo dva su se vratila na Jorktaun. Nijedan lansirani torpedo nije pogodio svoj cilj. Međutim, njihova žrtva nije bila uzaludna; herojske akcije posada Devastatora su privukle većinu japanskih lovaca, čime su ih omeli, tako da je kasniji dolazak obrušavajućih bombardera Daglas SBD Dontlis prošao gotovo neopaženo, pri čemu su Dontlisi fatalno oštetili tri od četiri japanska nosača u roku od nekoliko minuta.

Odmah nakon bitke za Midvej, mornarica je povukla sve Devastatore, kojih je sveukupno ostalo još samo 39. Nekolicina ih je još kratko ostala u službi na Atlantiku, kao i u jedinicama za obuku sve do 1944. godine. Prototip je završio svoju karijeru u bazi NAS Norman, u Oklahomi, a poslednji TBD u Američkoj mornarici je korišćen do novembra 1944. godine, nakon čega je povučen.[3] Nijedan avion nije preživeo rat i danas ne postoji nijedan primerak u letnom stanju. Ipak, za katastrofu u bici kod Midveja se može reći da je više doživljena zbog ugroženosti torpednih bombardera od protivvazdušne odbrane i lovaca, negoli zbog same zastarelosti aviona. Poređenja radi, i šest modernijih aviona TBF Avendžera, koji su delovali sa ostrva Midvej, u istoj bici je takođe doživelo katastrofu i samo je jedan preživeo.[4]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Douglas TBD-1 'Devastator'” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aero-web.org. Arhivirano iz originala 28. 5. 2011. g. Pristupljeno 26. 9. 2010. 
  2. ^ Jackson, Berkley R. (1973). Douglas TBD-1 "Devastator" (na jeziku: (jezik: engleski)). Doll, Thomas E. Fallbrook, California: Aero Publishers. str. 5. ISBN 978-0-8168-0586-0. 
  3. ^ Jackson 1973, str. 43. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFJackson1973 (help)
  4. ^ Mondey, David (1996). The Hamlyn concise guide to American aircraft of World War II (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Aerospace Publishing Ltd. str. 128—151. ISBN 978-0-7858-1361-3. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Jackson, Berkley R. (1973). Douglas TBD-1 "Devastator" (na jeziku: (jezik: engleski)). Doll, Thomas E. Fallbrook, California: Aero Publishers. str. 43. ISBN 978-0-8168-0586-0. 
  • Mondey, David (1996). The Hamlyn concise guide to American aircraft of World War II (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Aerospace Publishing Ltd. str. 128—151. ISBN 978-0-7858-1361-3. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Daglas TBD devastator na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Даглас_TBD_девастатор&oldid=26863023”