Даглас DC-7

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Даглас DC-7

Даглас DC-7
Даглас DC-7

Општи подаци
Намена путнички, транспортни
Посада 4
Број путника 99 до 105
Порекло САД
Произвођач Даглас (Douglas Aircraft Corporation)
Пробни лет maj 1953.
Уведен у употребу 1958.
Повучен из употребе 2008.
Статус ван употребе
Први оператер Pan American World Airways
Број примерака 338
Димензије
Дужина 37,00 m
Висина 10,50 m
Распон крила 42,00 m
Површина крила 152,00 m²
Маса
Празан 33.005 kg
Максимална 65.000 kg
Погон
Мотори клипни
Број мотора 4
Физичке особине
Клипноелисни мотор Рајт (Writht R-3350-18EA1 Turbo-Compaund)
Снага КЕМ-а 2.535 kW
Снага КЕМ-а у кс 3.400 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 653 km/h
Економска брзина 570 km/h
Долет 5.635 до 9.070 km
Плафон лета 7.600 m
Брзина пењања 318 m/min
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Даглас DC-7 (енгл. Douglas DC-7) је био путничко транспортни четворомоторни авион металне конструкције за превоз 100 путника кога је производила фирма Даглас (Douglas Aircraft Corporation) почевши од 1953. па до 1958. године. Био је последњи авион у Дагласовој породици путничких авиона на клипно елисни погон која је почела са Даглас DC-1 а завршава се са Даглас DC-7. Наследио га је Даглас DC-8 први авион из Дагласове фамилије који је покретан млазним моторима.

Пројектовање и развој[уреди]

Даглас DC-7 у лету
Кокпит авиона Даглас DC-7

Авион Даглас DC-7 је настао на захтев ваздухопловне компаније American Airlines, која је желела авион за непрекидан лет од источне до западне обале САД што је трајало око 8 сати непрекидног лета. Претходни авион DC-6B то није био у стању да омогући. Даглас се прихватио тог посла и прототип авиона Даглас DC-7 конципиран на основу свог успешног претходника DC-6B и тешког карго транспортног авиона Даглас C-74 Globemaster. Полетео је маја месеца 1953. године а већ у новембру исте године промовисан је непрекидан лет од једне до друге обале САД. С обзиром да овако захтевне линије нису пролазиле без тешкоћа Даглас је избацио варијанту авиона Даглас DC-7B са повећанном снагом мотора и капацитетом резервоара за гориво.

Технички опис[уреди]

DC-7 је нискокрилни путнички авион металне конструкције са четири мотора на трапезастим крилима авиона, увлачећим стајним трапом типа трицикл са носном ногом са једним точком и дуплираним точковима на свакој нози испод мотора.

Труп авиона је кружног попречног пресека монокок конструкције. На почетку трупа се налазила кабина пилота са два седишта једно поред другог, иза пилотске кабине налази се простор за навигатора и стјуардесу и нуспорсторије (чајна кухиња и остава за храну), затим путничка кабина са две колоне седишта и пролазом кроз средину кабине. У репу авиона су се налазили санитарни простор и пртљажник. Испод пода кабине се налазио пртљажни простор.

Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима. Управљачке површине кормило правца и кормило дубине су металне конструкције обложене алуминијумским лимом.

Варијанте авиона Даглас DC-7[уреди]

  • DC-7 - основна верзија путничког авиона са 99 седипшта,
  • DC-7B - верзија путничког авиона са вовећани резервоарима за гориво,
  • DC-7C - верзија путничког авиона као DC-7B са 105 седишта,
  • DC-7D - верзија путничког авиона,
  • DC-7F - верзија теретног (карго) авиона која је добијена конверзијом коришћених авиона DC-7 и DC-7C,

Оперативно коришћење[уреди]

Авион Даглас DC-7 произведен у 338 примерака у периоду од 1953. до 9. августа 1958. године. У току свог комерцијалоног живота авиона Даглас DC-7 је летео широм света, радо су га користиле авио-компаније у САД (PAA, Western, United Air Lines, United, American Arlines System, PSA, TWA, ONA, Nord American, Transocean, NAA,), Канади (TCA, Bufalo Airways), Европи (BCPA, KLM, SAS, Swissair, Icelandair, SABENA), Аустралији(Qantas), Јужној Америци и Јужној Африци.

Види још[уреди]

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Литература[уреди]

  • Francillon, René (1979). McDonnell Douglas Aircraft Since 1920: Vol. 1 (на језику: (на језику: енглески)). London: Putnam. ISBN 978-0-87021-428-8. 
  • Berry, Peter; et al. (1967). The Douglas DC-4 (на језику: (на језику: енглески)). Tonbridge, Kent, UK: Air-Britain (Historians) Ltd. nema. 
  • Pearcy, Arthur (1995). Douglas Propliners: DC-1–DC-7 (на језику: (на језику: енглески)). Shrewsbury, UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-261-5. 
  • Blewett, R. Survivors (2007). Coulden UK: Aviation Classics (на језику: (на језику: енглески)). ISBN 978-0-9530413-4-3. 
  • Yenne, Bill (1985). McDonnell Douglas: A Tale of Two Giants (на језику: (на језику: енглески)). Greenwich: Connecticut: Bison Books. ISBN 978-0-517-44287-6. 
  • Williams, Nicholas M. (1999). Military Air Transport Service (на језику: (на језику: енглески)). Speciality Press. ISBN 978-1-85780-087-6. 

Спољашње везе[уреди]