Макдонел Даглас MD-11

Из Википедије, слободне енциклопедије
Макдонел Даглас MD-11

Макдонел Даглас MD-11
Макдонел Даглас MD-11

Општи подаци
Намена путнички, транспортни
Посада 2
Број путника 285 до 410
Порекло САД
Произвођач Макдонел Даглас
Пробни лет 10. 01. 1990.
Уведен у употребу децембар 1990.
Повучен из употребе још увек лети 2010. год
Статус у редовној употреби
Први оператер ФедЕкс, УПС Ерлајн, Луфтханса Карго и КЛМ
Број примерака 200
Димензије
Дужина 61,24 m
Висина 17,60 m
Распон крила 51,70 m
Површина крила 339,00 m²
Маса
Празан 128.809 kg
Нормална полетна 273.300 kg
Погон
Мотори млазни
Број мотора 3
Физичке особине
Ракетни мотор PW 4460, PW 4462, GE CF6-80C2D1F
Потисак РМ-а 270, 280, 274
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 945 km/h
Економска брзина 876 km/h
Долет 12.655 km
Плафон лета 9.935 m
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Макдонел Даглас MD-11 (енгл. McDonnell Douglas MD-11) је широкотрупни тромоторни путнички авион намењен дуголинијском саобраћају.

Пројектовање и развој[уреди]

Заснован је на старијем DC-10 и има за 6 m дужи труп, може да понесе 50 путника више, има нове моторе, крила, дигитални кокпит и захтева само 2 пилота. MD-11 је произвођен у четири модела: путнички, потпуно теретни, адаптибилан путнички/теретњак (избацивањем седишта се од путничког авиона прави теретни) и „комби“, где је превоз путника и робе одвија на главној палуби и плус додатни терет испод палубе. Све верзије авиона MD-11 имају и своје варијанте за продужени домет (ЕР). Рад на програму је започет 1986. године. Прототип је први пут полетео 10. јануара 1990. а у саобраћај је ушао 7. децембра исте године за компанију Финер на линији између Хелсинкија и Тенерифа. Број седишта у авиону зависи од класа и варира од 285 кад има све три класе до 410 када је у авиону само једна економска класа. Као и код DC-10, авион Макдонел Даглас MD-11 је тромоторни авион са два мотора која је налазе окачени на гондолама испод крила, а трећи мотор је као и код његовог претходника, уграђен у корену вертикалног стабилизатору на репу. Распон крила је повећан у односу на DC-10, на крају крила су уграђене винглете које су смањиле потрошњу горива за 2,5%.

У првим годинама производње било је доста техничких проблема, посебно што се тиче перформанси. Највише је било проблема са радијусом летења, који је у стварности био знатно мањи него што је Макдонел Даглас обећавао. Макдонел Даглас, Прат&Витни и Џенерал Електрик 1990. године започињу модификацију пројекта с циљем побољшања корисне носивости, већег долета, особина мотора и аеродинамике авиона. Аеродинамичка побољшања истраживана су заједно са НАСА истраживачким центром. Рад на модификацији авиона је трајао до 1995. године када се успело достићи првобитно задати долет. Нажалост штета која је начињена отказивањем поручених авиона није се могла поправити.

Варијанте авиона Макдонел Даглас MD-11[уреди]

Авион је продаван у четири цивилне верзије:

  • MD-11P - путничка варијанта,
  • MD-11F - теретна варијанта - карго,
  • MD-11C "Combi" - комбинована путничко-теретна варијанта
  • MD-11CF - адаптибилна (променљива) ватијанта, путничка или теретна у зависности да ли су извађена седишта или не.

Оперативно коришћење[уреди]

Винглета на крају крила Макдонел Даглас MD-11

коришћење у свету[уреди]

Авион MD-11 је испоручен и био у служби, код више од 20 авио-компанија, у 55 земаља. Иако се као путнички авион није нарочито добро показао, теретна верзија MD-11Ф је показала изузетне резултате и веома је популарна међу авио-компанијама. Већина MD-11 је већ конвертована или ће бити конвертована у теретњаке у ближој будућности. Боинг и Макдонел Даглас су се 1996. године ујединили у једну компанију. Убрзо затим Боинг је објавио да прекида производњу MD-11 због мањка интересовања али и због тога што није желео да прави конкуренцију самом себи и новом Боингу 777. Последњи примерак је испоручен Луфтханзи 22. фебруар 2001. године. Укупно је произведено тачно 200 примерака ових авиона.

коришћење у нас[уреди]

Међу првим компанијама које су наручиле овај тип авиона био је и ЈАТ који је наручио 4 комада са испоруком у 1992. години. Али ти авиони, иако су два већ била произведена, никада нису испоручени због санкција УН према СРЈ. Одлука о куповини три MD-11(YU-AME/F/G) је донесена 03. марта 1989. А јуна 1990. ЈАТ је поручио и четврти примерак, плус још два као опцију.Још фебруара 1987. ЈАТ је почео преговоре са Макдонел Даглас-ом у вези набавке MD-11 као замене за DC-10.

Карактеристике авиона Макдонел Даглас MD-11[уреди]

MD-11 MD-11F MD-11C MD-11CF
Капацитет путника
285 до 410 26 paleta (181+6pal.)/410 (285 до 450)/26 pal.
Највећа тежина при узлетању 273.300 kg 280.000 kg 280.000 kg 283.000 kg
Долет 12.655 km 7.310 km 12.435 km (P)12.655/(T)7.310 km
Брзина крстарења 945 km/h 945 km/h 945 km/h 945 km/h
Дужина 61,24 m 61,24 m 61,24 m 61,24 m
Распон крила 51,70 m 51,70 m 51,70 m 51,70 m
Висина авиона 17,60 m 17,60 m 17,60 m 17,60 m

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Кокпит авиона Макдонел Даглас MD-11
  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (српски)). Беочин: Ефект 1. (COBISS.SR). 
  • Rendall, David (1999). „Boeing (McDonnell Douglas) MD-11”. Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. стр. 224. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Donald, David (1997). „McDonnell Douglas MD-11”. The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (енглески)). NY: Barnes & Noble. стр. 615. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (1999). „McDonnell Douglas MD-11”. The Encyclopedia of Civil Aircraft (на језику: (енглески)). San Diego: Thunder Bay Press. ISBN 978-15-7145-183-5. 
  • Aboulafia, Richard (1996). „McDonnell Douglas MD-11”. Jane's Civil Aircraft (на језику: (енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. стр. 80—81. ISBN 978-00-0711-024-7. 
  • Chant, Christopher; Taylor, Michael J.H (2006). „McDonnell Douglas MD-11”. The World's Greatest Aircraft (на језику: (енглески)). Edison, NJ: Chartwell Books. стр. 233. ISBN 978-07-8582-010-9. 
  • Taylor, Michael (1996). „McDonnell Douglas MD-11”. Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (енглески)). London: Brassey's. стр. 224. 
  • Taylor, Michael (1999). „Boeing (McDonnell Douglas) MD-11”. Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (на језику: (енглески)). London: Brassey's. стр. 259—260. 

Спољашње везе[уреди]

  • „MD-11” (на језику: (руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 30. август 2010. 
  • „The McDonnell Douglas MD-11” (на језику: (енглески)). www.airliners.net. Приступљено 30. август 2010. 
  • „MD-11 Commercial Transport” (на језику: (енглески)). Званична интернет презентација Боинга (www.boeing.com). Приступљено 30. август 2010. 
  • „Commercial Airplanes: MD-11 Family” (на језику: (енглески)). Званична интернет презентација Боинга (www.boeing.com). Приступљено 30. август 2010. 
  • „McDonnell Douglas MD-11 Aircraft” (на језику: (енглески)). AviationExplorer.com - The Website For Aviation Enthusiasts. Приступљено 30. август 2010. 
  • „McDonnell Douglas (now Boeing) MD-11 Medium to Long-Range Jetliner” (на језику: (енглески)). www.aerospaceweb.org. Приступљено 30. август 2010. 
  • „MD-11” (на језику: (енглески)). GlobalSecurity.org. 1. април 2008. Приступљено 30. август 2010.