Dragomir Ikonić

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dragomir Ikonić
Lični podaci
Datum rođenja(1883-10-05)5. oktobar 1883.
Mesto rođenjaČačak, Kraljevina Srbija
Datum smrti16. mart 1957.(1957-03-16) (73 god.)
Mesto smrtiBeograd, SRJ
Porodica
SupružnikDarinka Tomašević

Dragomir Ikonić (Čačak, 5.oktobar 1883 - Beograd, 16. mart 1957 ) bio je srpski profesor, publicista, narodni poslanik i ministar u Vladi Kraljevine Jugoslavije, vlasnik i urednik lista „La Patrie Serbe” koji je izlazio u Francuskoj od 1916. do 1918. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Dragomir Ikonić je rođen 5. oktobra 1883. godine u Čačku u siromašnoj porodici abadžije Dimitrija i krojačice Kristine. Živeo je u čačanskoj Ciganmali.[1]

Obrazovanje i rad[uredi | uredi izvor]

Dragomir Ikonić osnovnu školu i Gimnaziju završava u Čačku, a potom školovanje nastavlja u Jagodini kao đak prve generacije Muške učiteljske škole. Nakon završene učiteljske škole, radi kao učitelj u Milandži kod Ivanjice i Lazarevcu. U Ivanjici se ženi Darinkom Tomašević, ćerkom bogatog trgovca i tako sebi obezbeđuje nastavak školovanja na univerzitetu u Cirihu. Završava studije pedagogije i psihologije. Krajem 1913. godine brani doktorsku disertaciju.

Za vreme Prvog svetskog rata Ikonić u Francuskoj izdaje i uređuje časopis „La Patrie Serbe“. Po okončanju rata, vraća se u Srbiju i u Beogradu radi na mestu referenta za nastavu u Ministarstvu prosvete, a zatim postaje profesor Treće beogradske gimnazije. Ipak, ljubav prema novinarstvu i politici biće njegovo konačno opredeljenje. Dragomir Ikonić preći će put od građanske levice do profašističke desnice i kao ministar u vladi Cvetković - Maček 1941. godine završiće svoju političku karijeru - preuzeo je resor socijalne politike i narodnog zdravlja 24. marta 1941, nakon što je Srđan Budisavljević podneo ostavku zbog neslaganja pristupanju Trojnom paktu.[2] Posle rata, na inicijativu Jaše Prodanovića oslobođen je krivice.

Dragomir Ikonić bio je saradnik u pedagoškom časopisu „Naša škola“, kao i u političkim listovima „Odjek“ i „Republika“. Početkom 1920-tih, „Republika“ je donela nekoliko članaka o ministru Velizaru Jankoviću, zbog čega je ovaj podneo tužbu. Sud je u februaru 1924. oslobodio Ikonića po većini tačaka, ali ga je za jedno delo klevete osudio na mesec dana zatvora – za ovu i ranije osude zbog štamparskih krivica je sproveden u požarevački zavod.[3] Sledećeg avgusta je bio među političkim osuđenicima koji su uslovno pušteni.[4] Za izdavačko preduzeće „Geca Kon“ radio je prevode sa francuskog, engleskog i nemačkog jezika. Većina njegovih objavljenih prevoda je sa engleskog jezika u ediciji „Biblioteka javnog prava“. Sa francuskog jezika preveo je knjige „Osnove sociologije“ Žorža Palanta (1925) i „Diplomatsku istoriju Evrope“ Antoana Debidura (1933).

Dragomir Ikonić umro je 16. marta 1957. godine u Beogradu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Otašević, Danica. Glas biblioteke. Čačak : Gradska biblioteka, 1988- (Čačak : Litopapir). str. 141. 
  2. ^ Orbović, Marija. Polet : (1924-1926). Čačak : Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis", 2009 (Čačak : Jureš). str. 158. ISBN 978-86-83375-49-3. 
  3. ^ "Politika", 6. feb. 1924, str. 4
  4. ^ "Politika", 12. avg. 1924, str. 10

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгомир_Иконић&oldid=27682251”