Edvard Sapir

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Edvard Sapir
Sapir 1910. g
Lični podaci
Datum rođenja(1884-01-21)21. januar 1884.
Mesto rođenjaLauenburg, Prusija, Nemačko carstvo
Datum smrti4. februar 1939.(1939-02-04) (55 god.)
Mesto smrtiNju Hejven, Konektikat, SAD
Naučni rad
Polje
Poznat po
  • Klasifikacija domorodačkih jezika Amerike
  • Lingvistička relativnost
  • Antropološka lingvistika

Edvard Sapir (Lauenburg, 21. januar 1884 - Nju Hejven, 4. Februar 1939) je bio američki antropolog i lingvista, smatran za jednim od najznačajnijih ličnosti u razvoju lingvistike u Sjedinjenim Američkim Državama.[1][2]

Rođen u Pomeraniji u Nemačkom carstvu, na teritoriji koja danas pripada Poljskoj, emigirirao je u mladosti, sa porodicom, u Sjedinjene Američke Države. Na Univerzitetu Kolumbija je studirao germansku lingvistiku i otkrio dela nemačko-američkog antropologa Franca Boueza, što ga je inspirisalo da radi na američkim domorodačkim jezicima. Za vreme rada na svom doktoratu, Sapir je otišao u Kaliforniju radi saradnje sa Alfredom Kreberom [en], gde su zabeležavali domorodačke jezike tog područja. Petnaest godina je radio u Geološkoj komisiji Kanade, gde je bio priznat kao jedan od najvažnijih ligvista Severne Amerike. Na Univerzitetu Čikagomu je ponuđeno mesto profesora, gde je ostao par godina, nastavljajući sa svojim radom u lingvistici. Pred kraj svog života, bio je profesor na Univerzitetu Jejl.

U svojim istraživanjima, Sapir je studirao međusobni uticaj jezika i kulture. Imao je poseban fokus na lingivstičke razlike i razlike u pogledu na svet raznih kultura. Taj mentalitet je uticao na Sapirovog studenta, Bendžamina Lija Vorfa [en], da stvori osnovni princip lingvističke relativnosti, takozvanu Sapir-Vorf hipotezu. U antropologiji, Sapir je bio jedna od prvih ličnosti koji su uvideli potrebu psihologije u antropologiji.[3]

Njegovo delo, Klasifikacija domorodačkih jezika Amerike [en], je imalo glavnu ulogu u razvijanju koncepta fonema.

Pre Sapira, smatralo se nemogućim da se primene metode dijahronijske lingvistike sa domorodačkim narodima, jer su se ovi jezici smatrali starijim i primivitnijim od indoevropskih jezika. Edvard Sapir je bio prvi lingvista koji je dokazao da se komparativna lingvistika može koristiti u proučavanju domorodačkih jezika.

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Sapir je bio rođen u porodici Litvanskih jevreja, u Lembruku. Njegov otac, Džejkog Dejvid Sapir, je radio kao hazan. Članovi porodice nisu bili ortodoksni jevreji. Sapir porodica nije dugo živela u regiji Pomeranije, takođe, nikad nisu priznali nemački kao svoj nacionalitet. Edvard Sapirov prvi jezik je bio jidiš, zatim engleski jezik mnogo kasnije. Porodica Sapir se 1888. godine preselila u Liverpul, zatim su se 1890. godine preselili u Sjedinjene Američke Države. Preciznije, u Ričmond, Virdžinija. Sapirov otac je imao poteškoće što se tiče zadržavanja posla u sinagogi, zbog toga se porodica premestila u donjoj istočnoj strani Nju Jorka. Sapirovi roditelji su se razveli 1910. godine. Sapira je prvenstveno njegova majka, Eva Segal Sapir, odgajala. Iako je njegova majka neprekidno govorila o potrebi edukacije i puno puta pokušavala da skloni što dalje od Judaizma. Edvard Sapir je želju za znanjem i učenjem dobio od svog oca. Sa 14 godina života, Sapir je osvojio škoralstvo u prestižnoj Horas Mann školi.

Kolumbija[uredi | uredi izvor]

Sapir se upisao u univerzitet Kolumbije 1901. godine. Univerzitet Kolumbije je bio jedan od retkih prestižnih akademija, gde nije postojao numerus klauzus. Oko 40% studenata univerziteta Kolumbije su bili Jevreji.[4] Sapir je ubrzo dobio svoj bačelor (1904.) i master (1905.) u germanskoj filologiji u Kolumbiji. Nakon toga je 1909. završio svoj doktorat iz antropologije.[5]

Univerzitet[uredi | uredi izvor]

Dok je studirao u univerzitetu Kolumbije, Edvard Sapir je imao osvrt na studiranje jezika. Studirao je latinski, grčki i francuski, ove jezike je ukupno osam semestara studirao. U svojoj prvoj godini, Sapir je takođe imao osvrt i na germanske jezike. Tako da je završio kurseve iz gotskog, islandskog, danskog, šveđanskog i druge. Preko profesora germanistike, Vilijama Karpentera, Sapir je otkrio metode komparativne lingvistike. U svojoj zadnjoj godini studiranja, Sapir se upisao u kurs pod nazivom "Uvod u Antropologiju" kod profesora Livingstona Faranda. Takođe je upisao seminar napredne antropologije koje je predavao Franc Boas, što će imati ogroman uticaj na njegovu karijeru.[6]

Uticaj Franca Boasa na Edvarda Sapira[uredi | uredi izvor]

Sapiru je bilo dozvoljeno da učestvuje na Boasovom seminaru za Američke jezike, uz to je bilo uključeno i prevođenje mitova domorodačkih amerikanaca i inuita, koje je sve sakupio Franc Boas. Na ovaj način se Edvard Safir upoznao sa domorodačkim jezicima dok je radio na svom masteru u germanskoj lingvistici. Američki etnolog Robert Hari Loui je rekao da je Sapirova fascinacija sa domorodačkih jezicima iznikla iz Boasove tvrdnje, koja se usprotivila Sapirovom mišljenju o sličnosti prirodne funkcije jezika. Sapirova master teza iz 1905. se odnosila na analizu Johan Gotfrida fon Herdera pod naslovom "Treatise on the Origin of Language". Edvardova teza je kritikovala Herderovu analizu, zato što je sadržavala Biblijsku hronologiju, koja nije bila dovoljno opširna da bi se moglo sprovesti razlikovaje i klasifikacija jezika. Uz ovu kritiku, Sapir je argumentirao da svaki jezik ima mogućnost za gramatičku kompleksnost. Svoj rad je završio tako što je zatražio da se "izvrši detaljno proučavanje svih postojećih jezika, kako bi se mogle odrediti glavne karakteristike jezika". Njegov stav je u stvari sličan modernoj praksi lingvističke tipologije.[7]

Svoje kurseve je završio 1906. godine. Svoju zadnju godinu studiranja je preusmerio na studiranje antropologije, ali je takođe pohađao seminare primitivnih kultura koje je predavao Farand, Etnologiju kod Boasa, Arheologiju i kurseve kineskog jezika i kulture kod Berdholda Lauera.

Terenski rad[uredi | uredi izvor]

Sapirov prvi terenski rad je bio 1905. godine, kada je analizirao Vasko-Višramski jezik. Njegov terenski rad je finansirao Biro američke Etnologije. Njegov terenski rad je nadgledao Franc Boas. Sapir je ovde sakupio veliki broj Višramskih tekstova, što je predao za štampu 1909 godine. Leta 1906. godine, radio je na Takelskom i Šasta-kosta jeziku. Sapirov rad na Takelskim jezicima je postala njegova doktorka dizertacija, koju je on branio 1908. godine. Njegova dizertacija će kasnije postati njegova osnova u drugim radovima, pogotovo je imala jak uticaj na Sapirovoj osnovi fonema.[8]

Tokom 1907-1908 godine je dobio ponudu pozicije u Univerzitetu Kalifornije (Berkli), Alfred Kroeber je ovde vodio projekat da se zapišu svi domorodački jezici na području Kalifornije. Kroeber je dao predlog Sapiru da proučava Jananski jezik. Sapir je radio sa par ljudima. Prvo je radio sa Beti Braun, jedna od preostalih govornika jananskog jezika. Zatim je radio i sa Sem Batvijem, koji je pričao jednim dijalektom jananskog. Sem Batvi je bio od posebnog značaja, zbog svog znanja o Jananskoj mitologiji. Sapir je ovime zapisao primetljivu leksičku i gramatičku razliku između muških i ženskih govornika jananskog.[9]

Zajednički rad Kroebera i Sapira nije lako proizišao. Pošto je postojao konflikt interesa između njih dvoje. Sapir je imao u nameri da prati svoje interese tokom istraživanja, dok je Kroeber morao da se drži određenih granica zbog administrativnih pritiska. Zbog ovoga, Sapir nije bio u mogućnosti da završi svoj rad tokom godine kada im je i bio zadobijen zadatak, a Kroeber mu nije mogao opet ponuditi ovakvu poziciju. Ovo je na kraju bilo veoma razočaravajuće za obe partije. Sapir je svoj rad o Jananskim jezicima tek dao za publikaciju 1910. godine.[10]

Sapir nakon ovoga napušta Kaliforniju, kako bi dobio stipendiju u Univerzitetu Pensilvanije. U univerzitetu je predavao Entologiju i Američku lingvistiku. U Pensilvaniji je radio zajedno sa Frankom Spekom, koje takođe bio student Franca Boasa. Leta 1909. godine, istraživali su Katavba jezik.[11] Sapir je takođe, tokom istog perioda, otišao u američku državu Juta sa svojim studentom Džon Alden Masonom. Njihova originalna tendecija je bila da istažuju jezik Hopi. Takođe je studirao Južni Paitu jezik sa Tonijem Tilohašom. Tilohaš je u svom govoru imao jaku intonaciju, ovo je uticalo na Sapira, koji je sproveo ideju da foneme nisu neka apstraktna misao vezane za jezik, neko psihološka potreba govornika.

U Pensilvaniji, Sapir je bio pod pritiskom da ubrza svoj rad nego što je za njega bilo prijatno. Sapir je svoj deo pod nazivom "Gramatika Južnog Paitu jezika" trebao da prosledi Francu Boasu kako bi se dodalo njegovoj knjizi pod nazivom "Knjiga Američkih indijskih jezika". Pošto Sapir nije hteo da uruši kvalitet svog rada, nije stigao na vreme da dovrši svoj deo, tako da je Boasova knjiga morala ići na štampu bez Sapirovog dela. Boas je na kraju pomogao Sapiru da nađe postao, tako je Sapir na kraju dobio posao u Geološkoj komisiji Kanade, njima je bila ideja da Edvard Sapir sprovede institucionalizaciju antropologije u Kanadi.[12]

U Otavi[uredi | uredi izvor]

Od 1910 do 1925. godine, Edvard Sapir je osnovao i upravljao antropološkom divizijom Geološke komisije Kanade. U to vreme, on je bio jedan od prvih zaposlenih antropologa u Kanadi. On je za sobom doveo svoju porodicu u Otavu, takođe je osnovao i svoju porodicu. Gde se oženio sa Florens Delson, koja je bila Litvanskog jevrejskog porekla. Ni porodica Delson, ni porodica Sapir je bila za ovaj brak. Obe porodice su imali negativne stavove o drugoj. Porodica Delson, koja potiče iz prestižnog jevrejskog centra Vilnjusa, su smatrale porodicom Sapir za seljake. Takođe nisu ni malo bili impresionirani sa Sapirovom karijerom. Iako ovo uzmemo u obzir, njihov brak je bio uspešan i imali su troje dece.[13]

Kanadska Geološka komisija[uredi | uredi izvor]

Kao upravnik antropološke divizije, Edvard Sapir je imao na umu da počne projekat gde bi zapisao sve domorodačke jezike na području Kanade. Njegov prvi terenski rad je bio na Vankuver ostrvu, gde je istraživao Nutka jezik. Osim Sapira, u diviziji su se nalazila još dva radnika, to su Marijus Barbou i Harlan I. Smit. Sapir je verovao da je lingvistička disciplina bila jako potrebna za etnografsko istraživanje. Navodno, nema smisla da se istražuje domorodački folklor bez znanja njihovog jezika.[14] Svi domorodački kanađani su bili poznati pod terminom "prvi narodi". Jedini jezici prvih naroda koji su se tada poznavali jesu Kvakijutl, Cimšijan i Haida. Sapir je koristio standard zapisivanja Evropskih jezika, kao argument da je proučavanje domorodačkih jezika od velikog značaja. Sapir je radio na tome da uvede antropologiju kao akademski program u prestižnim univerzitetima, kako bi se ova disciplina profesionalizovala.[15]

Sapir je takođe zajedno sa Spekom javno podržavao pokret za bolja ljudska prava domorodačkih naselja. Takođe je podržao pokret kojim bi se skinuo Kanadski zakon, koji je zabranjivao održavanje "Potlač" ceremonije.[16]

Rad sa Išijem[uredi | uredi izvor]

Sapir se vraća u Kaliforniju 1915. godine. U ovo vreme, zbog svog znanja Jananskog jezika bio je tražen. Kroeber je ustupio u kontakt sa Išijem, zadnji preostali govornik Jahi dijalekta jananskog jezika. Bila je potrebna osoba koja je imala mogućnost da zapiše što više dokumenata moguće vezano za ovaj jezik. Iši, od malena, nikad nije imao kontakt ni sa Evropljanima ni sa Amerikancima. Takođe, Iši je oboleo od tuberkuloze, tako da nije bilo očekivano da će dugo živeti. Kroeber, čija je familija i usvojila Išija, je verovao da je Sapir jedina osoba koja bi mogla da komunicira na neki način sa Išijem. Tako je Sapir došao u San Francisko 1915. godine. Prvo je Sapir imao teškoće da uopšte nađe način da komunicira sa monolingvalnom osobom. Iši je rane 1916. godine preminuo od tuberkuloze, Sapir je svoj rad sa Išijem opisao na sledeći način: "I think I may safely say that my work with Ishi is by far the most time-consuming and nerve-racking that I have ever undertaken. Ishi's imperturbable good humor alone made the work possible, though it also at times added to my exasperation".[17]

Nastavak dalje[uredi | uredi izvor]

Prvi Svetski rat je imao jako teške posledice na Geološku komisiju Kanade, finansiranje antropologije je bilo znatno smanjeno, a akademska sfera je postala sve tesnija. U ovo vreme, Sapir je bio preokupiran sa testiranjem njegove hipoteze spojenosti raznih Na-Dene jezika, efektivno je postao teoretičar.[18] Teška vremena su padala, Sapir se tada osećao odstranjen od svojih Američkih kolega. Sapir domaćinstvo je jedva funkcionisalo, vodeća ličnost ove domovine je bila Eva Sapir, koja se nija baš puno slagala sa Florensom, Sapirovom ženom, čije se zdravlje postepeno narušavalo zbog apcesa pluća. Florens je na kraju preminula 1924. godine od infekcije koja je dobila nakon jedne operacije.

Pre nego što je napustio Kanadu. Edvard Sapir je imao aferu sa Margaret Mid. Ova afera je jako kratko trajala, uzimajući u obzir da su Sapirove konzervativne ideje o braku i položaju žena u braku nisu najbolje pristajale Margaretinim idejama.

Period u Čikagu[uredi | uredi izvor]

Selidba u Čikago je imalo pozitivan uticaj na Sapirovo razmišljanje i ličnost. Opet je predavao, imao društvene odnose sa drugim intelektualnim osobama i učestvovao je u klubovima. Prvi student koji je diplomirao kod njega se zvao Li Fang-Kuei.[19] Eva Sapir je i do tada bila upravljava domaćinstvom porodice Sapir, sve dok se Sapir nije ponovo oženio 1926. godine. Sapirova druga žena, Viktorija MekKlenagan, je upoznala Edvarda kada je bila studentkinja u Otavi. U to vreme je ona radila u omladinskom istaživačkom odeljku univerziteta Čikaga. Njihov sin, Paul Edvard Sapir je bio rođen 1928. godine.[20] Njihov drugi sin, David Sapirse bavio lingvistikom i antropologijom Zapadno Afričkih jezika.

Period na Jejlu[uredi | uredi izvor]

Sapir je predavao u Univerzitetu Jelj od 1931. pa sve do njegove smrti 1939. godine. Vodio je odeljak za Antropologiju. Bio je pozvan u univerzitetu Jelj da formira novi program koji bi spojio antropologiju, lingvistiku i psihologiju. Cilj je bio da se istraži uticaj kulture na ličnost čoveka. Ovde je bilo usprotivljenja od strane odeljka za Sociologiju, koja je funkcionisala i radila na osnovi "Evolucionarne sociologije" koju je kreirao Vilijam Samner. Takođe je bilo i usprotivljenja od strane dva antropologa, Klarka Vislera i Džordža Murdoka.[20] Sapir je bio jedan od četiri osoblja univerziteta koji su bili jevreji, a da mu je bio odbijen pristup kluba gde su razmatrali akademski biznis.[21]

Studenti koji su diplomirali kod Sapira su bili: Moris Svadeš, Bendžamin Vorf, Meri Haas, Čarls Hoket i Hari Hoier. Većina ovih studenata je Sapir lično doveo iz Čikaga.[22] Godine 1936. Sapir je imao raspravu sa Institutom za ljudske odnose, zbog istraživanja od strane antropologa Hortens Paudermejker. Hortnes je dala predlog da se studiraju crnačka društva koja su se nalazila u Indianoli, Misisipi. Sapir je dao preporuku da se njeno istaživanje finansira umesto sociološkog rada Džona Dolarda. Na kraju je Sapir izbugio ovu raspravu, a Hortens je morala napustiti Jejl.

Tokom leta 1937. godine, kada je Sapir predavao u lingvističkom institutu Lingvističkog društva Amerike, počeo je imati srčana problema, za šta je dobio diagnozu nekoliko godina ranije.[23] Zatim je sledeće godine, 1938., Sapir je morao napustiti Jejl. U njegovom mestu je Bendžamin Vorf održavao predavanja, a Džordž Murdok je savetovao njegove studente. Nakon sapirove smrti 1939. godine, Murdok je vodio odeljak za antropologiju. Takođe je i unazadio sav progres koji je Sapir napravio radi integrisanja antropologije, psihologije i lingvistike.[24]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Biografije[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Edward Sapir | Biography, Linguistics, Theory, Language, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-22. 
  2. ^ „In Encyclopedia of Cognitive Science.”. search.credoreference.com. Pristupljeno 2023-12-22. 
  3. ^ Moore, Jerry D. (2009). Visions of Culture: an Introduction to Anthropological Theories and Theorists. Walnut Creek, California: Altamira. str. 88—104. 
  4. ^ Darnel, Regna (1989). Edward Sapir: linguist, anthropologist, humanist. Berkli: University of California Press. str. 5. ISBN 978-0-520-06678-6. 
  5. ^ Darnel, Regna (1989). Edward Sapir: linguist, anthropologist, humanist. Berkli: University of California Press. str. 11—12, 14. ISBN 978-0-520-06678-6. 
  6. ^ Darnel, Regna (1989). Edward Sapir: linguist, anthropologist, humanist. Berkli: University of California Press. str. 7—8. ISBN 978-0-520-06678-6. 
  7. ^ Darnel, Regna (1989). Edward Sapir: linguist, anthropologist, humanist. Berkli: University of California Press. str. 9—15. ISBN 978-0-520-06678-6. 
  8. ^ Darnel, Regna (1989). Edward Sapir: linguist, anthropologist, humanist. Berkli: University of California Press. str. 23. ISBN 978-0-520-06678-6. 
  9. ^ Darnel, Regna (1989). Edward Sapir: linguist, anthropologist, humanist. Berkli: University of California Press. str. 26. ISBN 978-0-520-06678-6. 
  10. ^ Sapir, Edvard (1910). „Yana Texts”. University of California Publications in American Archaeology and Ethnology. vol. 1. 
  11. ^ Darnel, Regna (1989). Edward Sapir: linguist, anthropologist, humanist. Berkli: University of California Press. str. 29—31. ISBN 978-0-520-06678-6. 
  12. ^ Darnel, Regna (1989). Edward Sapir: linguist, anthropologist, humanist. Berkli: University of California Press. str. 42. ISBN 978-0-520-06678-6. 
  13. ^ Darnel, Regna (1989). Edward Sapir: linguist, anthropologist, humanist. Berkli: University of California Press. str. 44—48. ISBN 978-0-520-06678-6. 
  14. ^ Darnel, Regna (1989). Edward Sapir: linguist, anthropologist, humanist. Berkli: University of California Press. str. 50. ISBN 978-0-520-06678-6. 
  15. ^ Murray, Stephen O. „The Canadian Winter' of Edward Sapir”. Historiographia Linguistica. 8 (1): 63—68. doi:10.1075/hl.8.1.04mur. 
  16. ^ Darnel, Regna (1989). Edward Sapir: linguist, anthropologist, humanist. Berkli: University of California Press. str. 59. ISBN 978-0-520-06678-6. 
  17. ^ Darnel, Regna (1989). Edward Sapir: linguist, anthropologist, humanist. Berkli: University of California Press. str. 81. ISBN 978-0-520-06678-6. 
  18. ^ Darnel, Regna (1989). Edward Sapir: linguist, anthropologist, humanist. Berkli: University of California Press. str. 83—86. ISBN 978-0-520-06678-6. 
  19. ^ Golla, Victor (2011). „51”. California Indian Languages. University of California Press. ISBN 9780520266674. 
  20. ^ a b Darnel, Regna (1989). Edward Sapir: linguist, anthropologist, humanist. Berkli: University of California Press. str. 204—7. ISBN 978-0-520-06678-6. 
  21. ^ Gelya Frank. 1997. Jews, Multiculturalism, and Boasian Anthropology. American Anthropologist, New Series, Vol. 99, No. 4, pp. 731–745
  22. ^ Haas, M. R. (1953), Sapir and the Training of Anthropological Linguists. American Anthropologist, 55: 447–450.
  23. ^ Morris Swadesh. 1939. "Edward Sapir" Language Vol. 15, No. 2 (Apr. – Jun., 1939), pp. 132–135
  24. ^ Darnel, R. (1998), Camelot at Yale: The Construction and Dismantling of the Sapirian Synthesis, 1931–39. American Anthropologist, 100: 361–372.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Едвард_Сапир&oldid=27703146”