Elizabeta od Austrije, kraljica Francuske

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Elizabeta od Austrije, kraljica Francuske
Lični podaci
Datum rođenja(1554-07-05)5. jul 1554.
Mesto rođenjaBeč,
Datum smrti22. januar 1592.(1592-01-22) (37 god.)
Mesto smrtiBeč,
Porodica
SupružnikŠarl IX Valoa
PotomstvoElizabet Valoa
RoditeljiMaksimilijan II, car Svetog rimskog carstva
Marija Habzburška
DinastijaDinastija Habzburg
Kraljica Francuske
Period26. novembar 1570 – 30. maj 1574
NaslednikLujza od Lorene

Elizabeta od Austrije (Beč, 5. jul 1554 — Beč, 22. januar 1592) je bila supruga Šarla IX Valoa i bila je kraljica Francuske od 1570. godine do 1574. godine. Bila je kćerka Maksimilijana II, cara Svetog rimskog carstva i Marije Habzburške.[1][2]

Rani život[uredi | uredi izvor]

Elizabeta je bila peto dete i druga ćerka od šesnaestoro dece svojih roditelja, od kojih je osmoro preživelo detinjstvo.

Tokom detinjstva živela je u gradu, u Hofburg palati sa starijom sestrom Anom i mlađim bratom Matijom. Imali su privilegovan i povučen život i odgajani su u duhu rimokatoličkih običaja. Elizabetinu braću je podučavao flamanski pisac i diplomata Ožje Gilen, a kasnije im se pridružila i Elizabeta.

1559. godine je počeo da se ugovara brak između Elizabete i Šarl IX, vojvode od Orleana, ali francuska ponuda je tek ozbiljnije razmatrana 1569. godine nakon neuspelih bračnih planova sa Frederikom II Danskim i Sebastijanom I od Portugalije. Katarina Mediči, majka vojvode od Orleana je u početku preferirala Elizabetinu stariju sestru Anu, ali je ona u međuvremenu izabrana za ženu španskog kralja Filipa II.[3] Katarina pristaje potom i na brak sa Elizabetom, pošto je u tom trenutku Francuskoj bio potreban brak sa kraljicom koja je katoličke vere kako bi se izborila protiv protestantske partije i hugenota i kako bi učvrstila savez između kuće Habzburga i francuske krune.

Kraljica Francuske[uredi | uredi izvor]

Elizabeta se prvi put venčala preko punomoćnika 22. oktobra 1570. godine u katedrali u Špajeru, a njen ujak, nadvojvoda Ferdinand II zastupao je Šarla.

Posle višednevnih proslava Elizabeta je napustila Austriju 4. novembra u pratnji nemačkih diplomata, uključujući i nadbiskupa Trira i uputila se u Francusku. Zbog lošeg vremena po dolasku u Francusku i obilnih kiša, koje su puteve činile neprohodnim doneta je odluka da se zvanično venčanje obavi u malom pograničnom mestu Mezijer u Šampanji. Francuski kralj i nadvojvotkinja Elizabeta su se zvanično venčali 26. novembra 1570. godine, a ceremoniju venčanja je obavio kardinal Čarls de Burbon.[4] Venčanje je proslavljeno uz obilje luksuza, uprkos teškom finaksijskom stanju Francuske u tom periodu. Venčanica nove kraljice je prema istorijskim zapisima bila od srebrnog platna sa biserima, a njena tijara je bila posuta biserima, smaragdima, dijamantima, safirima i rubinima.

Početkom 1571. godine je nemačko-francuski savez još jednom proslavljen gozbama u prestonici, pošto je venčanje održano daleko od Pariza, tad je 25. marta Elizabeta krunisana kao kraljica Francuske od strane nadbiskupa Pemsa u bazilici Sen Deni.

Nova kraljica nije učestvovala u državnim poslovima koje je prepustila mužu i njegovoj majci.

Elizabeta je bila šokirana raskalašnom načinu života francuskog dvora, u odnosu na sredinu gde je ona odrasla, pa se isključila iz javnog života i posvetila se čitanju i dobrotvornim radom, a nastavila je i da ide na misu dva puta dnevno i bila je zaprepašćena koliko malo poštovanja prema religiji pokazuju dvorjani. Iako se snažno protivila protestantizmu i hugenotima u Francuskoj bila je užasnuta kad je primila vest o masakru hiljada protestanata na dan Svetog Vartolomeja 24. avgusta 1572. godine poznatog pod nazivom Vartolomejska noć. Dva meseca kasnije, 27. oktobra Elizabeta je rodila svoje prvo i jedino dete, ćerku, u palati Luvr. Dete je dobilo ime po svojoj baki, carici Mariji Habzburškoj i engleskoj kraljici Elizabeti I, koje su joj bile kume.

U vreme rođenja njegovog deteta, zdravlje mentalno i fizičko kralja Šarla se sve više pogoršavalo, za vreme njegove bolesti Elizabeta mu je pružala podršku i molila se za njega, ali je ipak preminuo od tuberkoloze 30. maja 1574. godine. Nakon žalosti od 40 dana otac je pozvao Elizabetu da se brati u Beč. Nedugo nakon toga njen otac Maksimilijan je predložio novi brak za nju, ovog puta sa bratom i naslednikom njenog pokojnog muža, francuskim kraljem Anrijem III, međutin ona je to odlučno odbila, kao i sam kralj Anri.

Novi kralj Anri je Elizabeti da županiju La Mark i dobila je titulu vojvotkinje od Berija 1577. godine, a Elizabeta je 28. avgusta 1575. godine poslednji put posetila svoju trogodišnju ćerku u Amboazu, a kasnije je napustila Pariz.

Kasniji život i smrt[uredi | uredi izvor]

Elizabeta je posle povratka u Austriju prvo živela u rezidenciji u Štalburgu, gde je i odrasla. 12. oktobra 1576. godine joj umire otac Maksimilijan, a na mestu cara Svetog rimskog carstva ga nasleđuje njen brat Rudolf II.

2. aprila 1578. godine je obaveštena da je umrla njena petoipogodišnja ćerka Meri Elizabet.

Početkom 1580. godine Elizabeta je kupila zemlju u blizini Štalburga i osnovala samostan, kasnije poznat kao Kraljičin manastir gde je pružala pomoć siromašnima, a finansirala je i restauraciju kapele Svih Svetih u Pravu koja je uništena u požaru 1541. godine.

Elizabta je umrla 22. januara 1592. godine od pleuritisa i sahranjena je ispod jednostavne mermerne ploče u crkvi svog samostana, a kasnije su njeni ostaci preneti u kriptu katedrale Svetog Stefana u Beču.[5]

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Maksimilijan I Habzburški (=24)
 
 
 
 
 
 
 
8. Filip I od Kastilje (=12)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Marija od Burgundije (=25)
 
 
 
 
 
 
 
4. Ferdinand I, car Svetog rimskog carstva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Fernando II od Aragona (=26, 30)
 
 
 
 
 
 
 
9. Huana od Kastilje (=13)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Izabela I od Kastilje (=27, 31)
 
 
 
 
 
 
 
2. Maksimilijan II, car Svetog rimskog carstva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Kazimir IV
 
 
 
 
 
 
 
10. Vladislav II Jagelonac Mlađi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Elizabeta Habzburška
 
 
 
 
 
 
 
5. Ana od Češke i Ugarske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Gaston II od Foa, grof Kandala
 
 
 
 
 
 
 
11. Ana od Foa-Kandala
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Katarina od Foa
 
 
 
 
 
 
 
1. Elizabeta od Austrije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Maksimilijan I Habzburški (=16)
 
 
 
 
 
 
 
12. Filip I od Kastilje (=8)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Marija od Burgundije (=17)
 
 
 
 
 
 
 
6. Karlo V, car Svetog rimskog carstva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Fernando II od Aragona (=18, 30)
 
 
 
 
 
 
 
13. Huana od Kastilje (=9)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Izabela I od Kastilje (=19, 31)
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija Habzburška
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Ferdinand od Vizeua
 
 
 
 
 
 
 
14. Manuel I Portugalski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Beatris od Portugala
 
 
 
 
 
 
 
7. Izabela od Portugala
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Fernando II od Aragona (=18, 26)
 
 
 
 
 
 
 
15. Marija od Aragona i Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Izabela I od Kastilje (=19, 27)
 
 
 
 
 
 


Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Life of Elisabeth of Austria, Queen Consort of France”. History of Yesterday. Pristupljeno 16. 1. 2021. (jezik: engleski)
  2. ^ „Elisabeth of Austria, Queen of France”. The British Museum. Pristupljeno 16. 1. 2021. (jezik: engleski)
  3. ^ „Elisabeth of Austria”. 
  4. ^ „History”. 
  5. ^ „European Royal History”. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Archduchess Elisabeth of Austria

Elizabeta od Austrije, kraljica Francuske na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елизабета_од_Аустрије,_краљица_Француске&oldid=26877658”