Emanuel Bov
| Emanuel Bov | |
|---|---|
 Emanuel Bov, 1928. godina | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 20. april 1898. |
| Mesto rođenja | Pariz, Francuska |
| Datum smrti | 13. jul 1945. (47 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
| Porodica | |
| Supružnik | Suzanne Vallois |
Emanuel Bov (franc. Emmanuel Bove; Pariz, 20. april 1898 — Pariz, 13. jul 1945, Pariz) bio je francuski pisac, koji je takođe objavljivao pod pseudonimima Pierre Dugast i Jean Vallois.
Život i karijera[uredi | uredi izvor]
Emanul Bov je rođen kao Emanuel Bobovnikov 20. aprila 1898. godine u Parizu od oca Jevreja koji je emigrirao iz Ukrajine i majke Luksemburžanke. Studirao je na Ecole alsacienne i u Liceju Calvin u Ženevi. Sa 14 godina odlučio je da postane romanopisac. Godine 1915. poslat je u internat u Engleskoj, gde je i završio obrazovanje. Vrativši se u Pariz 1916. godine, našao se u nesigurnoj situaciji.
Kratko leži u zatvoru zbog sumnjivog prezimena i besposličarenja, a potom biva poslat u vojsku pred kraj rata 1918. godine.[1]
Godine 1921. oženio se sa Suzanne Vallois i preselio u predgrađe Beča. Tamo je započeo svoju spisateljsku karijeru, objavljujući brojne popularne romane pod pseudonimom Jean Vallois. U Pariz se vratio 1922. godine i radio kao novinar. Njegov rad privukao je pažnju Kolet, koja mu je pomogla da objavi svoj prvi roman pod svojim imenom Mes amis (Moji prijatelji) 1924. godine. Roman je postigao uspeh i Bov je objavljivao sve do Drugog svetskog rata, osvajivši nagradu Figuière 1928.
Podstaknut uspehom knjige Moji prijatelji, Bov u toku 1927. i 1928. objavljuje devet naslova, među kojima i porodični roman Savez.[1]
Među tridesetak naslova koji će uslediti, izdvajaju se Dnevnik pisan u zimu (1931), Posinak (1934), Predosećaj (1935).[1]
1940. godine je mobilisan kao radnik i nadao se da će moći da pobegne u London. Tokom okupacije nije mogao da objavljuje. Uspeo je da pobegne u Alžir 1942. godine gde će napisati novi ciklus romana posvećen okupaciji[1] kao i svoja tri poslednja romana: le Piège, Départ dans la nuit i Non-lieu.
Vratio se u Pariz lošeg zdravlja zbog bolesti koje je zadobio tokom alžirskog izgnanstva. Preminuo je u Parizu 13. jula 1945. od kaheksije i zatajenja srca.
Objavljeni radovi[uredi | uredi izvor]
- Mes amis, roman 1924.
- Le Crime d'une nuit, novela, 1926.
- Armand, roman 1927
- Bécon-les-Bruyères, roman, 1927.
- La Coalition, roman 1927.
- La Mort de Dinah, roman, 1928.
- Coeurs et Visages, roman, 1928.
- L'Amour de Pierre Neuhart, roman 1928.
- Une illusion, novela, 1928/1929.
- Monsieur Thorpe (Les deux masques), 1930.
- Journal – écrit en hiver, roman, 1931.
- Un Raskolnikoff, novela, 1932.
- Un celibataire, roman, 1932.
- Le Meurtre de Suzy Pommier, kriminalistički roman, 1933.
- Le Beau-fils, 1934.
- Le Pressentiment, 1935. (adaptiran u film Predgovor 2006)
- Adieu Fombonne, roman 1937.
- La Dernière Nuit, roman, 1939.
- Le Piège, roman, 1945.
- Départ dans la nuit, roman, 1945.
- Non-lieu, roman, 1946.
- Mémoires d'un homme singulier, 1987.
Dela dostupna na engleskom jeziku[uredi | uredi izvor]
- My Friends prevod. Janet Louth; Manchester: Carcanet. 1986. ISBN 0856356433.
- Armand, prevod. Janet Louth; Manchester ; New York, NY : Carcanet. 1987. ISBN 0856356395.
- Winter's Journal, prevod. Nathalie Favre-Gilly; Evanston, Ill. : Marlboro Press/Northwestern. 1998. ISBN 0810160463.
- The Murder of Suzy Pommier, prevod. Warre B. Wells. Boston : Little, Brown, 1934.
- The Stepson, prevod. Nathalie Favre-Gilly; Marlboro, Vt. : Marlboro Press. 1991. ISBN 1568970048.
- Quicksand, prevod. Dominic Di Bernardi; Marlboro, Vt. : Marlboro Press. 1993. ISBN 0910395691.
- Night Departure; No Place, prevod. Carol Volk; New York : Four Walls Eight Windows. 1995. ISBN 0941423913.
- A Singular Man, prevod. Dominic Di Bernardi; Marlobor, Vt. : Marlboro Press. 1993. ISBN 0910395942.
- A Raskolnikoff, prevod. Mitchell Abidor; Red Dus. 2015. ISBN 9780873761086.
- Henri Duchemin and His Shadows, prevod. Alyson Waters; New York Review of Books Classics. 2015. ISBN 9781590178324.
Dela dostupna na srpskom jeziku[uredi | uredi izvor]
- Moji prijatelji, prevod. Bojan Savić Ostojić, Službeni glasnik, 2020.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „Jedan međunarodni rečnik predrasuda”. Danas. Pristupljeno 11. 1. 2021.
- ^ Jean-Luc Bitton. „Emmanuel Bove bibliography”. Pristupljeno 2012-10-30.
- ^ „Moji prijatelji”. COBISS. Pristupljeno 11. 1. 2021.[mrtva veza]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Veb lokacija posvećena Boveu (na francuskom)
