Emil Geprat
| Emil Geprat | |
|---|---|
 Emil Geprat 1916. godine | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Emil Pol Emebl Geprat |
| Datum rođenja | 30. avgust 1856. |
| Mesto rođenja | Granvil, Francuska |
| Datum smrti | 21. novembar 1939. (83 god.) |
| Mesto smrti | Brest, Francuska |
Emil Pol Emebl Geprat (fr. Émile Paul Aimable Guépratte, 30. avgust 1856 – 21. novembar 1939) bio je francuski admiral.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Geprat je rođen u Granvilu (departman Manš) u porodici pomorskih oficira. Studirao je na carskom liceju u Brestu od 1868, a upisao se na mornaričku vojnu školu 1. oktobra 1871.
Postao je oficir 5. oktobra 1874, a 1. decembra 1877. dobio je čin zastavnika (Enseigne de vaisseau). U Tunisu je služio na francuskom bojnom brodu „Marengo“ (Marengo). Obrazovao se u oblasti torpeda i služio kao ekspert na brodu „Admiral Dipere“ (Amiral Duperré), pre nego što je postao samostalni komandant 1889.
Komandovao je topovnjačom „Karonad“ (Caronade) u Indokini, antipodmorničkim instalacijama kod Bresta, krstaricom „Fudr“ (Foudre), i tako stigao do čina brodskog kapetana (capitaine de vaisseau).
Godine 1905. preuzeo je komandu broda „Jovanka Orleanka“ (Jeanne d'Arc). Godine 1909. komandovao je brodom „Edgar Kine“ (Edgar Quinet), koji je prevozio francuskog predsednika Armana Fajerea.
Geprat je promovisan u čin kontraadmirala 2. septembra 1912. Po izbijanju Prvog svetskog rata, predvodio je flotu starih bojnih brodova u Mediteranu.
Kampanja u Dardanelima, vojno-pomorska operacija sila Antante, počela je 3. novembra 1914, kada su francuski brodovi „Sufren“ (Suffren) i „Verite“ (Vérité), zajedno sa britanskim brodovima „Indomitabl“ (Indomitable) i „Indefatigabl“ (Indefatigable) počeli da bombarduju utvrđenja koja su štitila ulaz u moreuz. Glavni napad odigrao se 18. marta, kada je Geprat predvodio udarnu flotilu. Flota je upala u pripremljeno minsko polje, gde ih je dočekala artiljerijska vatra sa kopna. Dva britanska i jedan francuski brod su potopljeni, dok je komandni brod „Sufren“ teško oštećen.
Geprat je unapređen u čin viceadmirala 10. oktobra 1915, po nekim tvrdnjama da bi umirili njegov izražen borbeni temperament.
Geprat je penzionisan 30. avgusta 1918. posle čega se posvetio političkoj karijeri. Izabran je u Narodnu skupštinu Francuske 16. novembra 1919. na listi levice. Bio je specijalista za pitanja mornarice. Iz politike se povukao 1924. Umro je u Brestu 1939.
Emil Geprat i Srbi u Bizerti[uredi | uredi izvor]
Viceadmiral Emil Geprat je 1916. bio komandant francuske vojske u Tunisu i gradonačelnik grada Tunisa. Tada su u Tunis počeli brodovima da stižu srpski vojnici, oficiri i manji broj civila iz Albanije. Geprat je bio izuzetno predusretljiv prema Srbima, tako da je dobio nadimak „Srpska majka“.[1] Srbi su bili lečeni u bolnicama širom Magreba, a većina ih je bila smeštena u Bizerti. Civile koji su pristizali u Bizertu slao je na oporavak u Marselj, Nant, Pariz i druge gradove Francuske.
Počasti[uredi | uredi izvor]
Geprat je sahranjen u Palati invalida u Parizu, gde se sahranjuju heroji francuske vojske.
Jedna ulica u Beogradu nosi njegovo ime. To je ulica kojom ga je narod nosio 1930. od železničke stanice do Slavije.[1]
- Veliki krst Legije časti (12. decembar 1924)
- Krst Ordena Svetog Đorđa (28. decembar 1916)
- Veliki krst Ordena belog orla (2. septembar 1917)[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Srbi u Tunisu: živi i mrtvi – turisti i ratnici”. www.politika.rs. Pristupljeno 13. 9. 2011.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 640.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
