Pređi na sadržaj

Emi Gering

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Emi Gering
Fotografija sa venčanja Emi i Hermana Geringa ispred Berlinske katedrale,1935. Hitler se vidi pozadi.
Lične informacije
RođenjeEma Johana Heni Zoneman
(1893-03-24)24. mart 1893.
Hambur, Nemačka
Smrt8. jun 1973.(1973-06-08) (80 god.)
Minhen, Bavarska, Zapadna Nemačka
GrobMinhen Valdfridhof
SupružnikKarl Koestlin (v. 1916 —  r. 1926)
Herman Gering (v. 1935 —  s. 1946)
DecaEda Gering
ZanimanjeGlumica
Poznat po
Druga žena vrhovnog komandanta Luftvafea Hermana Geringa

Ema Johana Heni „Emi“ Gering (nem. Emma Johanna Henny "Emmy" Göring; 24. mart 1893 — 8. jun 1973) bila je nemačka glumica i druga supruga vrhovnog komandanta Luftvafea Hermana Geringa.[1] Služila je kao hostesa Adolfa Hitlera na mnogim državnim funkcijama i time stekla pravo na titulu „Prve dame Trećeg rajha“.[2]

Raniji život[uredi | uredi izvor]

Rođena je kao Ema Zoneman u Hamburgu, Nemačka, 24. marta 1893. u porodici bogatog prodavca. Nakon školovanja, postala je glumica u Narodnom pozorištu u Vajmaru .

Dana 13. januara 1916, Zoneman se udala za glumca Karla Kostlina u Trstu , Italija . Nakon toga, bila je poznata kao Emi Kostlin. U svojoj autobiografiji, Gering je rekla da su ona i Kostlin ubrzo shvatili da im više odgovaraju kao prijatelji i da su se ubrzo razdvojili. Na kraju su se razveli 1926.

Brak sa Hermanom Geringom[uredi | uredi izvor]

Dana 10. aprila 1935. udala se za istaknutog nacista i šefa Luftvafea Hermana Geringa, čime je postala Emi Gering. To je takođe bio Geringov drugi brak; njegova prva žena, Karin, umrla je u oktobru 1931.[3] Dobila je neželjeno članstvo u Nacističkoj partiji tokom Božića 1938.[4]

Njihova ćerka, Eda, rođena je 2. juna 1938. Prijavljeno je da je Eda dobila ime po grofici Edi Ćano, najstarijem detetu Benita Musolinija. Tajm je izvestio: „Her i Frau Gering su postali njeni brzi prijatelji. Međutim, u svojoj autobiografiji, Gering je rekla da je njena ćerka dobila ime po jednom od njenih prijatelja.[5]

Herman Gering je nazvao svoju seosku kuću Carinhal po svojoj prvoj ženi, dok je svoju lovačku kuću u Romintenu (sada Krasnolesie ) – Reichsjagerhof  – nazvao „Emihol“.

"Prva dama Trećeg rajha"[uredi | uredi izvor]

Emi Gering je služila kao Hitlerova domaćica na mnogim državnim funkcijama pre Drugog svetskog rata. Ovo i njena tvrdnja da je „Prva dama Trećeg rajha“ izazvala je veliki animozitet između nje i Hitlerove buduće supruge, Eve Braun koju je mrzila i otvoreno prezirala. Hitler je posledično izdao ljutita uputstva Hermanu Geringu zahtevajući da Emi tretira Evu sa više poštovanja; jedan od ishoda Eminog snishodljivog stava prema Evi bio je da više nije bila pozvana u Hitlerovo bavarsko povlačenje, Berghof.[2] Što se tiče Eve Braun, ona navodno nikada nije oprostila Emi što je preuzela ulogu „Prve dame Rajha“.[6]

Emi Zoneman (levo) 1935.

Kao supruga jednog od najbogatijih i najmoćnijih ljudi u Evropi, privukla je veliku pažnju javnosti, stalno je fotografisana[6] i uživala je u raskošnom načinu života sve do Drugog svetskog rata. Njen muž je posedovao vile, imanja i zamkove u Austriji, Nemačkoj i Poljskoj i bila je glavni korisnik nacističke konfiskacije umetnosti i bogatstva od Jevreja i drugih koje je nacistički režim smatrao neprijateljima. Njen muž je proslavio rođenje njihove ćerke naručivši 500 aviona da prelete Berlin (naveo je da bi preleteo 1.000 aviona kao pozdrav za sina).

Nakon završetka rata, nemački sud za denacifikaciju ju je osudio da je nacista i osudio na godinu dana zatvora. Kada je puštena na slobodu, oduzeto joj je 30 odsto imovine, a zabranjeno joj je sa scene pet godina.[7]

Emi Zoneman sa Hermanom Geringom na koncertu u februaru 1935.

Kasnije godine i smrt[uredi | uredi izvor]

Nekoliko godina nakon izlaska iz zatvora, Emi Gering je uspela da obezbedi veoma mali stan u zgradi u gradu Minhenu i tu je ostala do kraja života. U poslednjim godinama života patila je od išijasa. Napisala je autobiografiju "An der Seite meines Mannes" (1967), objavljenu na engleskom kao Moj život sa Geringom 1972.

Emi Gering je umrla u Minhenu 8. juna 1973. u 80. godini. Sahranjena je u Minhenu Valdfridhof .

Izabrana filmografija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Einleitung, Brill | Schöningh, 2012-01-01, str. 11—20, doi:10.30965/9783657769094_002 
  2. ^ a b Joslyn, Mark R. (2020-06-18), Feelings toward gun owners, Oxford University Press, str. 127—144, doi:10.1093/oso/9780190064822.003.0006 
  3. ^ Hufbauer, Gary (2012). The economics of free trade. Edward Elgar Pub. Ltd. ISBN 978-1-78471-025-5. OCLC 1229941233. 
  4. ^ »Ein Auge welches sieht; das andre, welches fühlt.« Sehen und Weltanschauung bei Carl Einstein und Paul Klee, Brill | Fink, 2016-01-01, str. 167—187, doi:10.30965/9783846759226_014 
  5. ^ Goodhart, Lady, (Celia McClare Goodhart) (born 25 July 1939), Oxford University Press, 2007-12-01, doi:10.1093/ww/9780199540884.013.17490 
  6. ^ a b Neeser, Robert Wilden, ur. (1938). American naval songs & ballads. Yale University Press. OCLC 2947300. 
  7. ^ Hamilton, Charles (1984). Leaders and personalities of the Third Reich : their biographies, portraits, and autographs (1st ed izd.). San Jose, Calif.: R.J. Bender Pub. ISBN 0-912138-27-0. OCLC 19125383. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еми_Геринг&oldid=27517342”