Ernest Bošnjak

Ernest Bošnjak
Ernest Bošnjak
Datum rođenja	1. januar 1876.
Mesto rođenja	Sombor, Austrougarska, danas Srbija
Datum smrti	9. avgust 1963. (87 god.)
Mesto smrti	Sombor, SFR Jugoslavija, danas Srbija

Ernest Bošnjak (Sombor, 1. januar 1876 — Sombor, 9. avgust 1963) bio je osnivač jugoslovenske kinematografije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Sa Manakijem iz Bitolja bio je prvi jugoslovenski snimatelj, reditelj i producent, štamparski radnik i novator u štamparstvu, izdavač i urednik mnogih listova i novina u Somboru Bunjevačkog porekla. Štamparski zanat izučio je u Somboru, a kao štamparski radnik radio je u Budimu, Pešti, Segedinu i Sombathelju, gde je stekao veliko tipografsko iskustvo, postao novator u štamparstvu, pa za ovo bio i nagrađivan. U Sombor se vratio 1906. godine i ovde osnovao svoju štampariju i pečatoreznicu. U svom gradu proveo je ceo životni vek, radeći u struci do penzionisanja.

Bošnjak nije bio samo tipograf, nego i kompletan grafičar koji je sam crtao i rezao slova i klišee za listove i plakate na linoleumu, drvetu i drugim materijalima. U Bošnjakovoj štampariji štampali su se mnogi somborski listovi i časopisi, kraćeg ili dužeg veka, kako pre prvog, tako i između dva svetska rata. Mnogim od ovih listova Bošnjak je bio ne samo štampar, nego i vlasnik, a nekima i urednik.

Bošnjak je 1906. godine doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop, prvo u zgradi pozorišta, a posle u jednoj velikoj šupi na Vašarištu. Tu je prikazivao razne filmske žurnale i kraće komične zabavne filmove koje je nabavljao od evropskih distributera. Uoči I svetskog rata sagradio je zgradu za svoj bioskop „Arena“ (današnji bioskop „Zvezda").

Pristalica filma i entuzijasta koji je vizionarski predviđao da će film, ta „sedma umetnost“, jednog dana postati svakodnevna potreba ljudi, Bošnjak je i sam počeo da snima filmove. Godine 1909. snimio je prvu igranu filmsku storiju, dugu 120 metara, koja predstavlja igru devojaka u somborskom parku. Snimao je i dokumentarne filmove o narodnim običajima i narodnim igrama Srba, Mađara, Rusina i Nemaca u Bačkoj.

Uoči prvog svetskog rata preduzeo je kod somborske i novosadske opštine akciju da osnuje filmsko preduzeće, ali ga je rat u tome omeo. Posle Prvog svetskog rata bavio se štamparstvom, ali i snimanjem kratkih storija, žurnala, dokumentarnih, pa i igranih filmova.

Za zasluge na razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju. Umro je u Somboru 1963. godine.